Interkulturalna Škola Dunav u Vukovaru trebalo je da bude drugačija, savremenija škola. Prva u Hrvatskoj u kojoj bi stotine dece hrvatske, srpske i drugih nacionalnosti, umesto u odvojenim razredima, zajedno pohađalo nastavu i učilo o međusobnim razlikama. Trebalo je da bude primer kako škole mogu da doprinesu integraciji i dijalogu na područjima na kojima je bilo sukoba.  Ideja o takvoj školi rođena je pre 15 godina.

 

U prvoj polovini 2014. godine tadašnji hrvatski premijer Zoran Milanović potpisao je sporazum o finansijskoj pomoći, na osnovu kojeg bi Kraljevina Norveška i manjinski donatori Island i Lihtenštajn dali 1,3 miliona evra za projekat škole, od toga Norveška 98%.

 

Škola je trebalo da počne da radi prošle godine u vukovarskom Borovom naselju, u trospratnoj zgradi koja je zahvaljujuću donaciji potpuno obnovljena i opremljena pametnim tablama, kompjuterima, liftom za invalide, modernim nastavnim sredstvima...Škola ima dozvolu Ministarstva obrazovanja, napravljen je poseban program, obučene desetine nastavnika. Škola već godinu i osam meseci ima vršioca dužnosti direktora, ali neće početi sa radom ni ove godine.

 

Zbog nepoštovanja sporazuma, Kraljevina Norveška zatražila je od Hrvatske povraćaj novca, saznaje Jutarnji list. Rok za realizaciju projekta bio je kraj aprila 2017. godine i do tada je Hrvatska imala pravo da iskoristi donaciju. S obzirom na to da projekat nije realizovan u dogovorenom roku, a u njega je do sada utrošen samo manji deo donacije, Norveška je zatražila povraćaj tog novca.

 

U norveškoj ambasadi u Zagrebu izarazili su za Eurctiv.hr žaljenje što hrvatska strana nije poštovala  međudržavni sporazum o ovom, kako su rekli, značajnom projektu.

 

"Bili smo spremni finansirati ovaj značajni projekt i za to smo izdvojili 1,3 miliona evra. Nastavnici su pokazali predanost projektu, a roditelji i njihova deca zanimanje za školu. Žao nam je što projekt nije završen u skladu s međusobno obvezujućim sporazumom. Sredstvima treba efikasno upravljati, u skladu sa propisima i sporazumima, zbog čega smo zatražili povraćaj troškova koji su do sada nastali, a reč je o iznosu od 390.000 eura", naveli su u ambasadi.

 

Cilj projekta bio je da doprinese oporavku multietničke zajednice nakon proživljenih sukoba i dostizanju višeg nivoa razumevanja, poštovanja i saradnje između manjinskih grupa i većine, naveli su u ambasadi, dodajući da je škola u Vukovaru mogla biti primer kako škole mogu doprineti integraciji i dijalogu u područjima u kojima je bilo sukoba.

 

Interkulturna škola od samog je početka kod Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) dočekana kao neželjeno dete. Još u vreme gradonačelnika Željka Sabe, iz redova Socijaldemokratske partije (SDP), te su dve, tada opozicione stranke, većinom glasova u Gradskom veću sprečile da Grad Vukovar osnuje tu školu.

 

Večita vukovarska koalicija HDZ-a i SDSS-a, koja i danas postoji, minirala je našu inicijativu i predlog nije prošao na Gradskom vijeću, prisetio se Sabo prvog pokušaja osnivanja škole.

 

Inače, reč je o inicijativi koja se pojavila u vreme HDZ-ove gradonačelnice Zdenke Buljan, a Sabo ju je nasledio i, kako kaže, oberučke prihvatio.

 

"Bio sam i u Norveškoj, gdje sam posetio tamošnje škole koje rade po tom principu te sam se i lično uverio da je to dobro rešenje za traumatično područje kakvo je Vukovar. Njihov ambasador nije odustao ni nakon prvog miniranja projekta, nego je nastavio uporno da nudi Vukovaru 1,5 milijuna eura za novi objekt i novu školu, jer su i sami uvideli da bi takva škola doprinela zbližavanju mladih, a razdvojenost mladih ljudi još od vrtića, a onda i u osnovnim školama, jedan je od najvećih problema ovoga grada", kaže Sabo.

 

Sabi kaže da se delovalo prema Vladi Hrvatske i da je očigledno neko imao uticaja na sadašnjeg gradonačelnika Ivana Penavu, pa je HDZ to na kraju prihvatio, a Vukovar je na poklon dobio zgradu i školu, ali da sada postoji problem da, kako kažu nadležni, nema interesa roditelja.

 

"Po meni je opet reč o jednoj vrsti bojkota ovog projekta, ali tihog, suptilnog, i to od strane istih aktera koji se nisu potrudili da naprave pravi marketing i kvalitetno informišu roditelje o svemu što bi upis u tu ustanovu doneo njihovoj deci", smatra Sabo.

 

On kaže da se "ne može oteti utisku da celo vreme u Vukovaru postoje određeni ljudi koji ne žele da se rat završi".

 

Osnovni preduslov za zajednički život u Vukovaru upravo su zajednički vrtići i škole. Sadašnje stanje je nakaradno. Stranci s kojima sam o tome razgovarao ne mogu nam se načuditi. Kada sam nešto pokušao da promenim u tom smislu, HDZ i SDSS to su sprečili, a SDP i ja u tome smo ostali usamljeni", rekao je Sabo.

 

Sadašnji gradonačelnik, hadezeovac Ivan Penava, koji je protiv projekta bio i kao opozicioni odbornik, nije promenio svoje mišljenje ni nakon što je kao gradonačelnik poslao Gradskom veću predlog za osnivanje ove škole.

 

Penava je ranije ocenio da je to projekt koji nije dobar za Hrvatsku i da ni jedna suverena država koja vodi sistemsku politiku sebi ne bi smela da dozvoli strana tela u svojem zakonodavnom okviru, a posebno u obrazovanju.

 

Vreme će pokazati na kakav će odziv kod građana ona naići, rekao je Penava na sednici Gradskog veća u decembru 2016. godine, čemu su se tada kao i u Sabino vreme, usprotivili i odornici iz redova srpske zajednice smatrajući da se time ugrožava postojeći model obrazovanja njihove dece te da "Norvežani s tom školom od Vukovaraca rade pokusne kuniće".

 

Jedan od paradoksa čitave priče je u tome da su svi ministri obrazovanja dosad, bilo nestranački, SDP-ovi ili HDZ-ovi, verbalno podržavali projekt Interkulturalne škole u Vukovaru.

 

O školi je u maju 2017. objavljen promotivni video, animacija koja uz (postojeću) manju crvenu zgradu pokazuje moderni školski kompleks sa sportskim terenom, (nepostojeću) glavnu, raskošnu zgradu s ostakljenom fasadom, na čijim se hodnicima deca igraju, plešu, slušaju nastavu ili raspravljaju. Videoanimacija u trajanju od dve i po minute ima 1900 pregleda; stvarna škola Dunav nema nijednog kandidata za upis.

 

Izvor: EURACTIV.hr

Foto: Beta