Analize pokazuju da je od januara 2017. do septembra 2018. na lobiranje u EU potrošeno više od dve milijarde evra, uglavnom od strane entiteta iz EU. Među 20 zemalja van EU koje najviše troše na pokušaje da utiču u institucijama EU je i Srbija, piše Dojče vele na osnovu podataka iz registra lobista.

 

Poređenja radi, u posmatranom periodu lobisti u Vašingtonu potrošili su 4,7 milijadi evra, pokazuju podaci američke nevladine organizacije Centar za odgovornu politiku.

 

Medijska kuća Dojče vele (DW) navodi da lobisti van EU čine samo 9% entiteta u registru lobista i učestvuju sa 11% u ukupnoj potrošnji na lobiranje.

 

Najviše novca iz zemalja van EU na uticaj u Briselu potrošile su SAD (120 miliona evra) a zatim idu Švajcarska i Norveška. Slede Japan i Kina, Rusija, još jedan značajan trgovinski partner EU, drži osmo mesto a Srbija 15.

 

Entiteti iz članica EU, s obzirom da se zakonodavstvo EU odnosi na njih, razumljivo imaju mnogo veći interes da lobiraju u bloku i zato je na listi 30 zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u institucijama EU samo pet zemalja van EU.

 

U posmatranom periodu iz zemalja van EU kompanije iz SAD i Švajcarske su na lobiranje u Briselu potrošile najviše a sledi Norveška koja je na ukupnoj listi najvećih lobista u EU 19.

 

Belgija je prva na listi zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u EU, preko 500 miliona evra, ali su, kako se navodi, stotine miliona prijavili lobisti koji nisu iz te zemlje već je reč o konsalting firmama, kompanijama za lobiranje, udruženjima i organizacijama koje imaju kancelarije u Briselu.

 

Analiza podataka o 100 najvećih kompanija za lobiranje u Briselu pokazala je da je 43% njihovih klijenata iz zemalja van EU.

 

Pri dnu liste 30 zemalja koje najviše troše na lobiranje u institucijama EU je Kina koja, prema rečima Dankana Frimena iz EU-Kina Centra za istraživanja Koledža Evrope, nema tradiciju lobiranja i čije kompanije ne lobiraju na isti način kao one u Evropi ili SAD.

 

S druge strane, kaže Rafael Kergveno iz briselske kancelarije organizacije Transparensi internešenel, ulog članica Evropskog ekonomskog prostora (Švajcarska, Norveška, Island) mnogo je veći jer direktno primenjuju propise o jedinstvenom tržištu.

 

"Za razliku od članica EU, one nemaju mesto za stolom ni mogućnost da glasaju o novim zakonima. Lobiranje od strane kompanija iz tih zemalja je jedan od načina uticaja na odlučivanje u EU", istakao je Kergevno.

 

Sa ciljem da odgovori na sve češće žalbe zbog nedovoljne transparentnosti kod donošenja odluka i uloge lobista u tome, EU je 2008. pokrenula registar lobista (registar transparentnosti), otvorenu bazu podataka u kojoj se grupe za pritisak (entiteti) registruju navodeći svoje finansije i interese kako bi imali pristup Evropskoj komisiji.

 

Međutim, upis u registar nije obavezan po zakonu već je na dobrovoljnoj bazi pa je u EU moguće lobirati i bez registracije. Takođe ne postoji kontrolni mehanizam koji će obezbediti da lobisti unose tačne i ažurne podatke. Stručnjaci naime smatraju da lobisti uvek prikazuju manje sume novca nego što zaista daju za lobiranje. Uprkos svemu tome, registar lobista je glavni izvor informacija o lobiranju u Briselu.

 

Izvor: DW

Foto: Freeimages.com