U prihvatnim, azilnim i tranzicionim centrima u Srbiji boravi 4.000 migranata od čega je 1.000 dece, a samo ove godine registrovano je 1.000 maloletnika bez pratnje, rekao je 27. novembra ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. On je na regionalnoj konferenciji o integraciji izbeglica i migranata "Prošlost, sadašnjost i budućnost integracije" rekao da je njegovo ministarstvo pre svega posvećeno ranjivim grupama.

 

"Brinemo posebno o deci, majkama sa decom, osobama sa posebnim potrebama i žrtvama nasilja i trgovine ljudima. U institucije socijalne zaštite smešteno je 150 maloletnika", rekao je Đorđević.

 

Za lica koja su smeštena u centrima za azil i kojima je odobrena privremena zaštita, prema njegovim rečima, unapređuju se mere kojima se povećava konkurentnost migranata pri zapošljavanju u skladu sa zakonom o zapošljavanju stranaca, a uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje.

 

Ministarstvo, kako je rekao, koordinira ili učestvuje u više projekata koji se odnose na upravljanje migracijama uz podršku EU.

 

"Srbija je za potrebe migranata izdvojila značajna sredstva iz budžeta, a podršku pruža i EU. U toku je projekat MADAD 2 u vrednosti od 16 miliona evra i projekt brze integracije na tržištu rada za državljanje trećih zemalja, azilanata, izbeglica i članova njihovih porodica", rekao je Đorđević.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/69937.flv

 

Dodao je da su najrizičnija grupa maloletnici bez pratnje i da će kada budu izlazili iz Srbije lica koja ih preuzmu biti u obavezi da potpišu preuzimanje.

 

Istakao je da je neophodna i dalja pomoć međunarodne zajednice i donatora da bi se nastavila briga o migrantima jer se nekoliko poslednjih meseci "oseća pojačan pritisak migranata".

 

On je rekao da nema efikasne inkluzije ako i građani Srbije ne uvide svoje mesto u procesu pružanja pomoći migrantima kako bi se uključili u socijalnu zajednicuu.

 

Kroz Srbiju je, prema rečima Đorđevića, tokom najvećeg izbegličkog talasa 2015. i 2016. godine prošlo skoro milion migranata koji su bili smešteni u 18 prihvatnih centara i u tom periodu brinulo se o svim njihovim potrebama, od ishrane, higijene, obrazovanja do inkluzije u socijalnu zajednicu.

 

Srbija je, prema njegovim rečima, tokom migrantske krize "prepoznata kao dobar primer odgovorne, efikasne i organizovane države jer je pružila neophodnu pomoć i zaštitu u skladu sa postulatima humanizma i evropskim vrednostima solidarnosti i zaštite prava ljudi koji beže od rata".

 

Nesebičnu pomoć migrantima, kako je rekao ministar, pružalo je i stanovništvo što "nije iznenadilo s obzirom na to da je u nedavnoj prošlosti Srbija postala dom za najveći deo žrtava srpskog stanovništva koje je izbeglo ili je interno raseljeno".

 

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčić Štamcar rekla je da je u zemljama EU 20 miliona ljudi koji nisu državljani tih zemalja, što čini 4% ukupnog stanovništva.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/69939.flv

 

"EU treba da intezivira rad na upravljanu migracijama", rekla je ona.

 

Dodala je da "bez obzira na napore EU, državljani trećih zemalja prolaze gore od građana zemalja u kojima oni borave, kada je reč o zapošljavanju, obrazovanju i socijalnoj inkluziji".

 

Konferencija, koja je okupila više od 150 učesnika iz zemalja Zapadnog Balkana i šire, kao i predstavnike Vlada, lokalnih samouprava, donatorskih organizacija i civilnog društva, završni je događaj regionalnog projekta "Gradimo zajedno – monitoring i javno zastupanje", u okviru kog je rađeno na pružanju podrške lokalnim zajednicama koje su prihvatile najveći broj migranata i izbeglica u Srbiji i Makedoniji.

 

Projekat su sprovele Fondacija "Konrad Adenauer", udruženje "Atina" i Makedonsko udruženje pravnika a finansijski podržala Evropska unija.

 

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta