Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da je i dalje uverena da, bez obzira na postojeće teškoće, dijalog Beograda i Prištine može biti nastavljen i da dve strane mogu postići pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. Mogerini je ponovila da bi EU prihvatila dogovor koji vodi normalizaciji odnosa, koji bi bio pravno obavezujuć i poštovao međunarodno pravo što, kako je naglasila, znači da nema etničkih podela unutar zemalja i između zemalja.

 


Na konferenciji za novinare posle sastanka ministara spoljnih poslova EU, 10. decembra u Briselu, Mogerini je ponovila da EU i dalje pruža punu podršku nastavku dijaloga Beograda i Prištine kako bi došlo do pozitivnog ishoda - "pravno obavezujućeg, sveobuhvatnog sporazuma koji bi se ticao svih tema, i rešio sva pitanja u vezi s potpunom normalizacijom odnosa".

 

Visoka predstavnica je rekla da dijalog ne pripada ni EU, ni zemljama članicama, već dvema stranama, Beogradu i Prištini.

 

"Za EU je relevantno i u tome smo jasni od samog početka da bismo pozdravili ishod koji na obuhvatan način rešava sva pitanja u vezi s normalizacijom na pravno obavezujući način i uz poštovanje principa međunarodnog prava i pravila EU. I dozvolite mi da to posebno kažem, to bi značilo da nema etničkih podela unutar zemalja i između zemalja", rekla je Mogerini na pitanje da li je za EU prihvatljiva ideja o korekciji granica.

 

"Da budem još eksplicitnija, to znači da o kakvim bi god nagodbama dve strane mogle da razgovaraju u budućnosti, one nikada neće dovesti do etnički čistih država. Izvinjavam se što koristim taj uznemiravajući izraz, ali mislim da to čini stvari jasnijim", rekla je Mogerini.

 

Visoka predstavnica je dodala da će "kako bilo, postojati multietnička država na jednoj, i na drugoj strani", i da je, "kakav god obostrano prihvatljiv sporazum dve strane bio, na njima da ga definišu i da se saglase", a na EU da posreduje i da proveri da li je takav sporazum "u skladu sa međunarodnim pravom i principima EU".

 

Mogerini je rekla da odluka kosovskih vlasti o taksama na robu iz Srbije i BiH ugrožava dijalog i pozvala Prištinu da povuče tu odluku, jer dijalog treba da se vodi u "atmosferi poverenja, ili u najmanju ruku poštovanja".

 

Ministarka inostranih poslova Hrvatske Marija Pejčinović Burić rekla je nešto ranije da su šefovi diplomatija EU na sastanku izrazili zabrinutost zbog činjenice da sada više nema dijaloga Beograd-Priština i založili se da se stvore uslovi da se taj dijalog nastavi.

 

Pejčinović-Burić je u pauzi zasedanja 10. decembra rekla da je na sastanku s ministrima EU naglasila ono što Hrvatska smatra veoma važnim, a to je, kako je rekla, "nespremnost Srbije da se suoči s pitanjima iz prošlosti" .

 

Ministri misle da je to "izuzetno važno za bezbednost i rešavanje otvorenih pitanja u jugoistočnoj Evropi",  istakla je šefica hrvatske diplomatije.

 

Marija Pejčinović Burić je rekla da je ministrima EU prenela stav Zagreba da "nespremnost Srbije da se suoči s pitanjima iz prošlosti otvara pitanje rešavanja svih drugih pitanja koja su ili posledica raspada bivše države, kao što je pitanje granice, ili  koja proističu iz domovinskog rata, odnosno agresije na Hrvatsku, a to su pitanja nestalih, ratnih zločina itd".

 

"Mi smo izrazili veliku zabrinutost da ti procesi ne mogu ići kako bi trebalo i onoliko brzo koliko bi trebalo, ako srbijanska strana ne bude u pravom smislu suočena sa svojom prošlošću, svojom ulogom u prošlosti i odricanjem, naravno, od ideologije od ’90-ih godina", rekla je hrvatska ministarka.

 

Prema njenim rečima, šefovi diplomatija EU su raspravljali i o stanju u Bosni i Hercegovini i predočili da u toj zemlji što pre treba da se formiraju vlasti na svim nivoima, da dođe do izmene izbornog zakona i da se pospeše reforme.

 

Ministri su takođe podstakli "sve strane u Makedoniji" da se konačno usvoji sporazum Skoplje-Atina o imenu i time otvori put Makedoniji da krene ka članstvu u EU i NATO.

 

Federika Mogerini je posle zasedanja, u obraćanju novinarima, pozvala političke lidere u BiH da što pre obrazuju vlade posle oktobarskih izbora i nastave reforme na putu ka EU.

 

Mogerini je rekla da je posle izbora normalno da postoje problemi, ali i izrazila uverenje da "lideri i narod u BiH mogu napredovati u reformskoj agendi na jedinstven način".

 

"Treba prvo, pre svega, da ohrabrimo političke lidere da preuzmu odgovornost da brzo obrazuju vladu da se sprovodi reformska agenda. Ja sam jedna od onih koji su videli neočekivane pozitivne korake koje je BiH uspela da napravi od 2014", rekla je Mogerini.

 

Ona je rekla da pitanje izbornog sistema u BiH treba rešiti što je pre moguće i naći ravnotežu "između potrebe da se pomire jedinstveni poredak zemlje i standardi EU".

 

Izvor: Beta

Foto: EU EEAS