Većina građana EU protivi se proširenju Unije novim članicama u narednim godinama. Istovremeno, u zemljama kandidatima i dalje prevladava podrška članstvu u EU i uverenje da bi to bilo dobro za zemlju. I građane EU i stanovnike zemalja kandidata privlači mogućnost putovanja, zapošljavanja i školovanja u celoj Uniji. Takođe, povezuje ih i nepoverenje prema političkim partijama i medijima, i malo poverenje u domaće političke institucije, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja Eurobarometar.




Istraživanje, u koje je uključeno i pet zemalja kandidata za članstvo u EU, pokazalo je da većina građana Srbije, 42%, smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar. Da bi članstvo bilo loše za Srbiju misli 22%, dok 28% misli da to nije ni dobro ni loše. U Albaniji čak 93% učesnika ankete ocenilo je da bi članstvo bilo dobro, a svega jedan odsto ima negativan stav.

 

U ostalim zemljama sa statusom kandidata, članstvo u EU pozitivnim smatra 58% Makedonaca, 45% Crnogoraca i 35% Turaka.

 

Na pitanje da li misle da bi njihova zemlja imala koristi od članstva u EU, u Srbiji je 56% građana odgovorilo pozitivno, a 29% veruje da to ne bi bio slučaj.

 

Upitani koji je najveći izazov sa kojim se njihova zemlja suočava, najviše građana Srbije, njih 39%, smatraju da je to ekonomska situacija, a za njom, sa po 24%, slede kriminal i rast cena i životnih troškova. Pored Srbije, ekonomska situacija je, sa više od 30%, i najveći razlog zabrinutosti stanovnika Grčke, Kipra, Albanije, Turske i Makedonije.

 

Istraživanje koje sprovodi Evropska komisija i koje je objavljeno 21. decembra, pokazalo je da je na nivou 28 zemalja članica EU,  47% građana sklono da veruje štampanim medijima, 46% im ne veruje, dok je sedam odsto neopredeljeno. U Srbiji, međutim, 28% građana veruje tim medijima, dok im 62% ne veruje, a 10% je neodlučno.

 

U slučaju radija prosek onih koji veruju tom mediju na nivou EU iznosi 59%, a za televiziju je 50%. Radiju ne veruje 34%, a televiziji 46% Evropljana. U Srbiji radiju je sklono da veruje 33%, a televiziji 42% građana. Ti medijima ne veruje 49%, odnosno 55% građana Srbije.

 

Istraživanje je pokazalo da najveće poverenje u medije, od članica EU, imaju skandinavske zemlje, Holandija, Nemačka i Austrija, a najmanje Grčka, Bugarska, Kipar, ali i Velika Britanija, gde štampanim medijima veruje samo 28% građana.

 

U oblasti informisanja, najmanje poverenje u EU uživaju internet, sa 32%, i društvene mreže sa svega 19%, ali je taj postotak u Srbiji viši i iznosi 35%, odnosno 25%.

 

Kada je reč o političkim partijama, ni u zemljama članicama ni u zemljama kandidatima to poverenje ne prelazi 50%, pri čemu je prosek na nivou EU 18%, a u Srbiji 13%. Partijama najviše veruju Holanđani i Šveđani, 44% i 41%, a najmanje Grci, Španci i Francuzi, gde je taj postotak jednocifren.

 

Nacionalnim vladama u 28 članica EU u proseku veruje 35% građana, a ne veruje im 59%. U Srbiji vladi veruje 37% učesnika ankete, 55% joj ne veruje, a 8% je reklo da ne zna.  I dok u EU gotovo isto poverenje, odnosno nepoverenje uživaju i nacionalni parlamenti, u Srbiji poverenje u narodne poslanike ima 28% građana, a 63% im ne veruje.

 

Pozitivnu sliku o EU ima 43% ispitanih u zemljama članicama, što je tri odsto više nego na proleće 2018. godine. Jedna petina, 20%, ima negativnu sliku, 36% neutralnu, a jedan odsto ispitanih nije se izjasnilo. Sličan je rezultat istraživanja i u Srbiji, gde pozitivu sliku o EU ima 42%, negativnu 22%, a neutralnu 34%.

 

Slično je i sa poverenjem u EU, koje na nivou Unije u proseku iznosi stabilnih 42% i najveće je od jeseni 2010. godine. To poverenje pozitivno je u 17 članica, a prednjače Litvanija sa 65%, Danska sa 60% i Švedska sa 59%. Istraživanje pokazuje da Evropljani više veruju EU, nego u svoje nacionalne vlade i parlamenta, kojima u proseku veruje 35% građana.

 

Prvi put od kada se postavlja to pitanje, većina građana EU, njih 49%, ocenila je da se njihov glas računa, što je četiri procentna poena više nego u redovnom prolećnom istraživanju 2018. godine. Suprotno smatra 47% učesnika ankete, dok je 4% reklo da ne zna. U to da se njhov glas čuje najuverenji su Danci (73%), Šveđani (71%)  i Nemci (70%).

 

U svih 28 zemalja članica većina građana se osećaju kao građani EU, a u proseku taj postotak iznosi 71%, pri čemu je najviši u Luksembugu, 89%, a najniži u Bugarskoj, sa 51%.

 

Takođe, velika većina učesnika ankete podržava "slobodu kretanja građana EU", i na nivou celog bloka taj postotak je 83%, a u svakoj zemlji ponaosob premašuje dvotrećinsku većinu.

 

Da je stanje evropske ekonomije dobro misli 49% građana, da je loše 38%, a 13% nije znalo da odgovori na to pitanje.

 

Na pitanje "šta za vas lično znači EU", na koje je bilo moguće dati više odgovora, u zemljama Unije za većinu građana to su bili odgovori "sloboda putovana, školovanja i zaposlenja bilo gde u EU", "mir", "evro" i "kulturna raznolikost". U Srbiji su za učesnike ankete najbitniji razlozi bili sloboda putovanja i rada u EU, ekonomski prosperitet i veći uticaj u svetu.

 

Istraživanje je pokazalo da i 20 godina od uvođenja evra, podrška ekonomskoj i monetarnoj uniji ostaje rekordno visoka, i da jedinstvenu valutu u evrozoni podržava dve trećine građana.

 

Proširenje EU novim članicama u narednim godinama podržava 43% građana u celoj Uniji, dok je protiv 45%.

 

Gledano pojedinačno po članicama, proširenje najveću podršku uživa u Španiji (71%), Poljskoj i Litvaniji (66%), Rumuniji (65%), Mađarskoj (62%) i Hrvatskoj (61%). Najveći protivnici su Finska (64%), Francuska (62%), Nemačka (61%) i Austrija (58%).

 

Pitanje da li su za proširenje EU postavljeno je i građanima u zemljama kandidatima, i najviše pozitivnih odgovora bilo je u Albaniji (83%), za njom slede Makedonija (77%), Crna Gora (62%), Srbija (56%) i Turska (36%).

 

Standardni Eurobarometar za jesen 2018. godine sproveden je između 8. i 22. novembra na uzorku od 32.600 ljudi širom EU i u zemljama kandidatima Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Turskoj, i u međunarodno nepriznatoj Turskoj republici severni Kipar.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EU