Predstavnici 18 lokalnih samouprava u Srbiji potpisali su ugovore za sprovođenje projekata u oblasti upravljanja imovinom, u okviru grant šeme EU "Razmena pet" (Exchange 5) čija je ukupna vrednost tri miliona evra. Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je da su opštine, gradovi i njihove partnerske organizacije uspešno prošli selekciju za dobijanje sredstva iz fondova EU. Šef Delegacije EU Sem Fabrici rekao je da se više od 60% propisa EU primenjuje na lokalnom nivou i da je zato potrebno ojačati kapacitet lokalnih samouprava.

 


Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navela je da program Eksčejndž 5 kao deo međunarodne razvojne pomoći EU predstavlja pripremu za uključenje Srbije u evropsku kohezionu politiku.

 

"U procesu smo učenja kako da u zemlji primenimo evropske principe političke solidarnosti, a u tom, pretpristupnom trenutku, jako je važno da postoji dobra koordinacija između Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva finansija", kazala je Joksimović 22. januara prilikom potpisivanja ugovora u Klubu poslanika u Beogradu.

 

Prema njenim rečima, lokalne samouprave u Srbiji treba da ojačaju svoje kapacitete za korišćenje strukturnih fondova EU, a u tom procesu veliku ulogu ima Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).

 

"Važno je da sve jedinice lokalne samouprave budu zainteresovane za ove teme jer dobar efekat programa EU može da se ostvari samo ukoliko postoji saradnja na svim nivoima vlasti", ocenila je ministarka.

 

Joksimović je dodala da je održivi lokalni i regionalni razvoj glavni cilj evropskih integracija.

 

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je uloga lokalnih vlasti u procesu pristupanja Srbije EU značajna jer se glavna interakcija građana i javne uprave odvija na lokalnom nivou.

 

Prema njegovim rečima, ukupna vrednost pomoći EU je tri miliona evra, a vrednost po pojedinačnom projektu je oko 170.000 evra.

 

"Kapaciteti lokalnih samouprava u Srbiji moraju da se ojačaju s obzirom na to da više od 60% propisa EU treba da se implementira na lokalnom nivou", kazao je Fabrici.

 

Fabrici je dodao da lokalna samouprava mora da bude osnažena kako bi mogla da ima direktne dobrobiti od primene evropskih tekovina.

 

Ministar Ružić rekao je da su 2018. godine u Srbiji usvojene izmene i dopune zakona o lokalnoj samoupravi sa ciljem da se obezbedi veće učešće javnosti u radu lokalnih vlasti.

 

"Izborili smo se da se građani više pitaju za odluke koje se donose na lokalu, kao i da podržimo jačanje međuopštinske saradnje za ostvarenje zajedničkih ciljeva", rekao je Ružić.

 

"Upravljanje imovinom je oblast koja zaslužuje temeljno uređenje i zato smatram da ta oblast, kao i strateško planiranje i programsko budžetiranje zaslužuju evropsku podršku, a program Eksčejndž 5 je pravi dokaz za to", kazao je Ružić.

 

Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Slavčić rekla je da su u decembru 2018. godine usvojene i izmene i dopune Zakona o javnoj svojini koje su, prema njenim rečima, dodatno doprinele jačanju i osnaživanju kapaciteta zaposlenih u lokalnim samoupravama.

 

"Tim izmenama se bolje uređuje postupak evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, kao i sam postupak upravljanja imovinom opština", rekla je Slavčić.

 

Ocenila je da upravljanje imovinom treba da bude "racionalno, umereno i da ima odgovarajući pravni osnov".

 

Pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović rekao je da je u projekte u okviru grant šeme EU Eksčejndž 5 uključeno 48 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, od kojih su 18 grant koordinatori, a ostalih 30 su partneri.

 

Generalni sekretar SKGO Djorđe Staničić kazao je da je ta institucija od 2004. partner EU u projektima jačanja kapaciteta lokalnih samouprava u Srbiji.

 

"Do sada je u takve projekte uloženo više od 33 miliona evra. Lokalne samouprave su u projekte koji se sprovode u okviru grant šeme Eksčejndž 5 uložile oko 550.000 evra, što je oko 18 odsto ukupnih sredstava", naveo je Staničić.

 

Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović kazao je da su u tom gradu već popisani svi javni objekti i putevi, a da je sada u planu da se popiše podzemna infrastruktura.

 

"Oko 14.000 objekata u Požarevcu je već popisano, a najveći deo toga upisan je i u katastar nepokretnosti. Važno nam je da popišemo još jedan deo imovine kako bismo olakšali posao budućim investitorima", rekao je Spasović.

 

On je ukazao da se prethodnih 40 godina u Požarevcu nije vodio katastar nepokretnosti i da zbog toga nisu poznate tačne pozicije podzemne infrastrukture u tom gradu.

 

Predsednik Opštine Kuršumlija Radoljub Vidić rekao je da je za svaki uređen sistem, bilo da je reč o državnom ili privrednom, najvažnija imovina kojom raspolaže.

 

"Planiramo da uz pomoć EU koju smo dobili uradimo jedinstvenu bazu podataka imovine što će imati veliki značaj za buduće potencijalne investitore. Što se vrste imovine tiče, usmerićemo se na lokale u gradu i zemljište", naveo je Vidić.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta