Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana-Kristina Popa ocenila je da je 2018. bila godina u kojoj je Zapadni Balkan vraćen u fokus Eropske unije, dok je 2019. za kandidate godina u kojoj treba da ispune obaveze, pokažu napredak i ubrzaju reforme. Popa, čija zemlja trenutno predsedava Unijom, rekla je da se rumunsko predsedavanje dešava u vreme događaja koji će imati velikog uticaja na EU, kao što su Bregzit i izbori za Evropski parlament, ali da će nastaviti da drži proširenje na dnevnom redu.

 



"Zapadni Balkan je 2018. stavljen nazad na mapu. Prethodni predsedavajući su to radili i Rumunija će nastaviti s tim i truditi se da proširenje ostane na dnevnom redu. Rumunija je među zemljama koje su najzainteresovanije za proširenje", navela je rumunska ambasadorka 20. februara u Beogradu na konferenciji "Značaj rumunskog predsedavanja EU za Srbiju i Zapadni Balkan".

 

Prema njenim rečima, proces pregovora i reformi je važniji od samog pristupanja EU, ali svaka zemlja određuje svoj tempo pregovora.

 

"To je najvažnija stvar koju kandidati mogu da uzmu kao primer od nas. Vremensko trajanje je manje ili jednako važno kao proces, kao biti spreman za pristupanje. Mi još uvek radimo na vladavini prava. Integracija se ne završava pristupanjem, pristupanje je samo jedna tačka u procesu", navela je Popa.

 

Ona je navela da je Srbija među vodećim kandidatima u regionu, i da Rumunija podržava Srbiju ne samo zato što je reč o prijateljskoj zemlji, nego i zato što je to u interesu Bukurešta.

 

Popa je rekla i da je 2019. godina puna simbolizma, jer se obeležava 140 godina diplomatskih odnosa Rumunije i Srbije i 30 godina od kraja Hladnog rata.

 

"To za nas ima specijalno značenje jer bez toga ne bismo danas sedeli ovde i pričali o ovim temama", navela je ambasadorka.

 

Šefica Pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa EU Tanja Miščević je rekla da je trenutno za Srbiju najbitniji godišnji izveštaj o napretku kandidata.

 

Prema njenim rečima, Srbija je Briselu poslala pregovaračke pozicije za pet poglavlja i od izveštaja će zavisiti hoće li ona biti otvorena. "Napredak u reformama je ključan", rekla je Miščević.

 

Navodeći da je "okvir jasan" i da su "najvažnija" poglavlja 23, o pravosuđu i osnovnim pravima i 24 koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost, Miščević je dodala da ne veruje da iko dovodi u pitanje posvećenost Srbije poglavlju 35, o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

 

Prema njenim rečima, pregovori s EU su politički ali i tehnički proces i bez pozitivne tehničke procene ne može se napredovati. "Na nama je da pokažemo da ima napretka", navela je ona.

 

Miščević je rekla da je svesna da pred evropske izbore "proširenje nije omiljena tema" u EU, ali da uvek očekuje mnogo od predsedavanja EU susednih zemalja jer je njima u interesu da se Srbija što bolje pripremi za članstvo u EU.

 

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović rekao je da je u poslednjih mesec i po dana razvejan strah nekih evropskih zvaničnika od rumunskog predsedavanja EU.

 

On je ocenio da se procesi na Zapdnom Balkanu ubrzavaju, a kao primer je naveo sprovođenje Prespanskog sporazuma Makedonije i Grčke, i dodao da je zbog toga nepohodno da Srbija postigne unutrašnji konsenzus oko dogovora s Prištinom.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta