Mlada generacija u Srbiji, uprkos tome što je nezadovoljna stanjem u društvu, nije zainteresovana za politička dešavanja niti je voljna da učestvuje u javnim poslovima, već je, umesto toga, usredsređena na svoj privatni život, zaključak je studije o položaju mladih u Srbiji i drugim zemljama regiona.

 

Interpretacija podataka koju je obavio ekspertski istraživački tim IIC Demostat objavljena je u studiji Fondacije Fridrih Ebert "Mladi u Srbiji 2018/2019" koja je deo regionalnog istraživanja obavljenog u deset zemalja.

 

Istraživanje je pokazalo da su mladi zabrinuti za budućnost i finansijska pitanja, ali su ujedno i odlučni da, svako za sebe, pronađu put ka boljem životu, a mnogi od njih taj put vide u iseljenju u inostranstvo.

 

Mladi smatraju da vlada treba da smanji nezaposlenost, iskoreni korupciju i garantuje socijalnu zaštitu i ljudska prava.

 

Pretvaranje te "liste želja" u jasno definisan politički program je politički zadatak pod okriljem socijalne države i socijaldemokratije, na koje su mladi ljudi veoma prijemčivi, navedeno je u zaključcima studije.

 

Takva politika je, ocenjuje se u studiji, više tematske nego ideološke prirode, a značajan procenat mladih pripada nekoj vrsti političkih "realista".

 

Iskorenjivanje korupcije, pitanje Kosova i evropskih integracija glavne su teme koje iziskuju "velike rezove" i teške odluke, ali mladi su se na neki način tu pozicionirali.

 

Prihvatanje evropskog identiteta, pozitivno mišljenje o stanju demokratskih vrednosti u Evropskoj uniji i pozitivni efekti procesa pristupanja EU ukazuju na to da bi jasno artikulisana predstava o Evropi pronašla potencijalno pogodno tle među mladim ljudima, kaže se u zaključcima.

 

Iznad svega je potrebna konzistentnija i sveobuhvatnija sistemska zaštita i promocija demokratskih vrednosti u društvu. To bi dovelo do većih političkih i ekonomskih postignuća samog sistema, a time i do većeg zadovoljstva mladih institucijama i stanjem demokratije, zaključak je istraživanja.

 

Premda postoje mnoge razlike među mladima prema sociodemografskim varijablama kao što su pol, društveno-ekonomski položaj i mesto stanovanja, one su manje izražene od sličnosti koje među njima postoje.

 

Čini se da masovni mediji i internet uspevaju da u velikoj meri ujedine njihove životne vrednosti i mišljenja, navodi se u zaključcima.

 

Istraživanje na uzorku od 1.121 ispitanika obuhvatio je mlade od 14 do 29 godina u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji.

 

Podatke za Srbiju predstavio je istzraživački tim Demostata a celo sitraživanje dostupno je na adresi https://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/studija-o-omladini-srbije-mladi-u-srbiji-2018-2019/713.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta