Ruski premijer Dmitrij Medvedev u Beogradu je ponovio stav Rusije o poštovanju suvereniteta Srbije na Kosovu i Rezolucije SB 1244, prisustvovao prikazu sposobnosti vojske Srbije i potpisivanju desetak bilateralnih sporazuma i memoranduma i najavio potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa Evroazijskom unijom.

 

Medvedev je posetio Beograd 19. oktobra povodom obeležavanja oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu 20. oktobra 1944.

 

Kako je rekao Medvedev, 25. oktobra u Moskvi premijerka Srbije Ana Brnabić potpisaće sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) koja funkcioniše na ravnopravnim osnovama, ostvarujući pragmatične interese članica.

 

Članice EAEU su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija.

 

Srbija već ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom (od 2000.), Belorusijom (2008.) i Kazahstanom (2009.) koji joj omogućavaju bescarinski izvoz u te zemlje 99% robe.

 

Pregovori o slobodnoj trgovini Srbije i EAEU počeli su 2016. Spornih pitanja je bilo ali su ona razrešena proletos i tada je za jesen najavljeno potpisivanje sporazuma.

 

Srbiji će sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU omogućiti pristup tržištu sa 180 miliona potrošača.

 

Sada trgovinska razmena Srbije sa članicama EAEU vredi gotovo tri milijarde dolara od čega 90% predstavlja trgovina sa Rusijom.

 

Srbija kao kandidat za članstvo u EU može da sklapa sporazume o slobodnoj trgovini ali će oni prestati da važe kada uđe u EU.

 

Ipak, članice EU ne gledaju blagonaklono na saradnju kandidata za članstvo u bloku sa Zapadnog Balkana sa trećim zemljama. Rusija, Kina, kao i Turska, poslednjih godina jačaju prisustvo u regionu, posebno investiranjem u infrastrukturne projekte.

 

Takođe bi zemlje koje teže EU, pa tako i Srbija koja je pristupne pregovore počela 2014, trebalo da postepeno usklađuju politiku, ukljčujući trgovinsku, kao i spoljnu, sa Unijom. Srpski zvaničnici na to kažu da će tako i biti, kada Srbije postane članica.

 

EU je najveći spoljnotrgovinski partner, donator i investitor u Srbiji, iako percepcija u javnosti nije uvek takva.

 

Postupke Srbije, odnosno sporazum sa EAEU, slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak opisao je krajem avgusta, posle sastanka minstara spoljnih poslova EU, kao "zbunjujuć".

 

"Ako ste ozbiljni u pogledu svoje evropske orijentacije, onda očigledno donosite političke odluke koje vas tome približavaju. Ova odluka nije jedna od takvih", rekao je tada Lajčak, prenela je agencija AP.

 

Litvanski ministar spoljnih poslova Linas Linkevičijus rekao je tom prilkom da "ako se zemlje žele pridružiti ovom klubu, moraju se pridržavati pravila, vrednosti, principa".

 

Medvedev je u Beogradu govoreći o EU rekao da ne treba zemljama nametati izbor između Istoka i Zapada, već im prepustiti da postupaju u skladu sa svojim interesima.

 

"Visoko cenimo što Srbija nije uvela sankcije Rusije uprkos velikim pritiscima", istakao je Medvedev.

 

On je rekao i da je Rusija zainteresovana za partnerski odnos sa EU, zasnovan na obostranom poštovanju.

 

Kada je reč o srpskoj javnosti, novo istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) pokazalo je da je članstvo u EU najprihvatljiviji spoljnopolitički prioritet za 45,5% građana a članstvo u EAEU za 17,6%.

 

Nešto više od trećine anketiranih smatra da Srbije ne treba da bude član ni EU, ni NATO, ni EAEU.

 

U vezi Kosova, "pitanja svih pitanja" za Srbiju, Medvedev je izjavio da Rusija podržava Srbiju i da je spremna da joj pruži svaku pomoć u očuvanju njenog teritorijalnog suverentita i integriteta, napominući da je Rusija samo za mirno rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

 

"Želimo stabilan Balkan i saradnju sa svim zemljama na Balkanu", rekao je Medvedev u obraćanju u Skupštini Srbije.

 

On je govorio i o savezništvu u dva svetska rata i rekao da je Rusija zahvalna Srbiji što čuva uspomenu na njene heroje. Rekao je i da se na nekim drugim prostorima mogu videti pokušaji revizije istorije, gde se ruše spomenici sovjetskim vojnicima palim u borbi protiv fašista.

 

Prema njegovim rečima, tako se podriva i međunarodni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata.

 

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta