Učesnici panela o politici proširenja Evropske unije ocenili su da debate o proširenju i produbljenju Unije ne treba suprotstavljati u trenutku kada je EU suočena s izazovima, kada se u evropskim institucijama nezvanično raspravlja o novoj metodologiji pregovora o članstvu i posle odluke o odlaganju otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

"Francuska otvara vrata daljem proširenju i želimo da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, uđu u Evropsku uniju. To je naš cilj", rekao je ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76170.flv

Falkoni je dao uvodnu reč na panelu "Politika proširenja EU na raskrsnici – ukrštanje stavova o proširenju i produbljenju EU", održanom 13. novembra u Francuskom institutu u Srbiji. Skrenuo je pažnju da se debata o produbljenju EU tiče i zemalja koje nastoje da jednog dana budu članice Unije i da je ono što se dešava u Srbiji na proširenju i ono što se dešava u Briselu na produbljenju EU povezano.

On je naveo i da na na putu EU integracija zemlje Zapadnog Balkana treba da sprovedu brojne reforme u oblastima pravne države, sloboda, poslovne klime.

Šef kancelarije POLEST, zadužene za pitanja proširenja, u Generalnom sekretarijatu za evropske poslove Francuske, Žilijen Vuaturije istakao je važnost debate koja se vodi u EU.

Važno je da sa partnerima EU i sa evropskim institucijama vodimo dijalog o tome kako da proširenje poboljšamo za nas i za zemlje kandidate, rekao je.

On je ocenio da je cilj je da se ojača postupak pristupanja i sama percepcija, način na koji zemlje kandidati usvajaju taj proces prošrenja.

"Postati članica EU je pre svega odluka naroda, više nego oduka vlade", naveo je francuski zvaničnik, koji je takođe rekao da ne treba suprotstaviti pitanje poširenja pitanju produbljenja EU.

Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP), jednog od organizatora panela, izrazila je uverenje da je ideja francuskog predloga o proširenju da države vid postepene integracije ostvare na osnovu postojećeg ugovornog odnosa sa EU, na osnovu SSP.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76171.flv

"Bilo bi dobro da se osećaj pripadnosti EU postigne u što kraćem periodu, da se ‘ograda preskoči’, da se nađemo unutar terena pa makar sedeli jedno vreme na klupi kao rezervni igrači, povremeno učestvovali u nekom treningu i učili kako da igramo igru, ali da ne budemo više na tribinama", rekla je ona.

Ona je ocenila i da zemlje regiona ne treba da se protive predlozima vezano za proširenje već da budu "najkonstruktivniji igrači".

"Moramo da budemo aktivni i proaktivni jer će nam se u suprotnom na kraju servirati neki oktroisani proces proširenja, oktroisana metodologija koja možda neće pogodii pravo u centar", rekla je Lazarević.

Ona je navela da civilno društvo želi da nova metodologija konačno pogodi pravo u centar, da kao građanska grupa iz regiona (Zapadnog Balkana) "imamo zašta da se uhvatimo i kojim oružjem da se borimo protiv zarobljene države, protiv problema u vladavini prava i druge probleme u slabim demokratijama".

Saradnik na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Vladimir Ateljević, ocenio je na panelu da su evropske integracije mnogo više od političke volje, jedna vizija utemeljena na vrednostima i interesima.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/76172.flv


O interesima se govori i u strategiji Evrpske komisije, da je proširenje EU u političkom, ekonomskom i bezbednosnom interesu EU. Takva vizija je pretočna u političku volju i nije uvek nužno imala podršku građana EU, naveo je Ataljević na panelu koji je CEP organizovao  u saradnji sa Ambasadom Francuske i Francuskim institutom u Srbiji.

Panel je bio posvećen strategiji proširenja EU koja, po oceni organizatora, nije više razumljiva i na koju javna mnjenja država članica, kao i Srbije, ne gledaju pozitivno. To, kako su dodali, nameće potrebu da se raspravlja o tome zašto i kako da politika proširenja ponovo postane uspešna i o tome kako u to ubediti javno mnjenje.

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta