Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik i predsednica odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU Tanja Fajon izrazili su 13. decembra posvećenost proširenju EU na Zapadni Balkan, uz ocenu da je potrebno još poraditi na tome da bismo videli zemlje regiona kao funkcionalne parlamentarne demokratije koje se priključuju EU.

"Moramo nešto uraditi jer ono što je zajednički imenitelj u regionu jeste da se situacija pogoršava", rekla je Fajon, navodeći da nacionalizam i tenzije rastu i ukazujući na problem odliva mozgova.

Bilčik i Fajon, koji su u Beogradu radi treće runde međustranačkog dijaloga, obratili su se učesnicima konferencije "Vraćanje Balkana u fokus EU".

"Važno je da se ispuni poruka novog rukovodstva EU i izazov proširenja na Zapadni Balkan mora biti visoko na dnevnom redu Unije 2020. godine", rekao je Bilčik, uz ocenu i da nije reč o odluci koja se može doneti preko noći.

Bilčik je rekao da je potrebno videti šta u pogledu proširenja može da se postigne u narednih pet godina, izrazivši sumnju da će Turska postati članica u tom periodu, ali da je "to potrebno uraditi u regionu Zapanog Balkana".

Fajon je rekla da je veliki zagovornik proširenja, kao i da su tokom svakog novog proširenja izazovi sve veći, da je svaki put sve teže i da je sve više političkih odluka.

"Moramo ostati posvećeni proširenju, sa obe strane", rekla je ona, dodajući da je "proširenje i dalje jedna od najuspešnijih priča evropskih integracija", rekla je Fajon.

Evroparlamentarci su ocenili da u kontekstu integracija, EU treba da se okrene regionu Zapadnog Balkana.

I Fajon i Bilčik rekli su da su razočarani odlukom iz oktobra o blokadi pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i da su "te zemlje platile previsoku cenu".

Ističući da je važno da EU povrati svoj kredibiltet, Fajon je izrazila nadu da će Unija uspeti da preokrene tu odluku pre marta ili u martu 2020, pre samita EU-Zapadni Balkan zakazanog za maj u Zagrebu.

Geostrateška greška

Učesnici konferencije "Vraćanje Balkana u fokus EU" razgovaraju o perspektivama proširenja Unije u svetlu odluke iz oktobra o blokadi pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i ođekom koji je ona imala u regionu Zapadnog Balkana.

Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu, gde se održava skup, rekla je da je Rektorat pravo mesto za diskusiju o važnoj temi proširenja, isitučući da su studenti veliki potencijal i za Srbiju i za region.

Učesnicima konferencije su se neplanirano obratili Bilčik i Fajon, ali za uvodnu reč nije bila prisutna ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, kako je najavljeno.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da bi "treće strane trebalo da poštuju perspektivu i želje Zapadnog Balkana da se pridruži EU".

On je rekao da u procesu proširenja treba da radimo na fundamentalnim vrednostima, kao i da je važna politička volja lidera.

Direktorka italijanskog Instituta za međunarodne poslove Natali Toči izjavila da se nalazimo "na raskršću" kada razmatramo odnose Zapadnog Balkana i EU, kao i da je to raskršće tema konferencije.

"Iako je Zapadni Balkan u Evropi, može biti rastrgnut između različitih geopolitičkih sila", smatra Toči.

U susret pozitivnoj odluci na samitu Zapadni Balkan-EU u maju 2020. u Zagrebu, na skupu je bilo reči i o promenama u instrumentima proširenja.

Povodom odlaganje otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, cilj konferencije bio je da se razmotre načini na koje "geopolitička" Komisija Ursule fon der Lajen treba da "ispravi" ovu geostratešku grešku.

Među učesnicima panela bili su bivši ministar spoljnih poslova Albanije Ditmtir Bušati, nekadašnji dugogodišnji direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Pjer Mirel, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, profesor međunarodnih odnosa sa Sveučilišta u Zagrebu Dejan Jović i Marta Grande iz Predstavničkog doma Italije.

Izvor: Beta

Foto: Beta