Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?", 54% građana Srbije glasalo bi za a 24% protiv dok ostali ili ne bi glasali ili ne znaju šta bi odgvorili, izjavila je 22. januara  ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović.

Govoreći o rezultatima najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije", Joksimović je istakla da najnoviji podaci pokazuju da se nastavlja trend stabilne natpolovične podrške evrointegracijama jer su u prethodne dve godine odgovori na to pitanje bili gotovo identični.

Ministarka je navela da od 2014. godine, kroz istraživanja koje Ministarstvo za evropske integracije sprovodi dva puta godišnje po standardu Evrobarometra, na referendumsko pitanje o članstvu Srbije u EU, pozitivno se izjašnjavalo 46, pa 44% građana, zatim 2015. godine 49 i 48%, 2016. godine 41 i 47%, 2017. godine 49 i 52%, a kada je ponovo počeo trend natpolovične podrške. Godine 2018. zabeleženo je 55% u oba istraživačka perioda, a u prvoj polovini 2019. godine 53%.

Joksimović je pojasnila da je sam proces jedno, a da je krajnji cilj drugo, "put može biti težak, zahtevan, ne uvek lak i politički komplikovan, ali je putovanje isplativo zbog krajnjeg cilja do koga treba da stignete i gde mislite da treba da budete".

Zbog toga je podrška možda niža u smislu procesa, ali kada pitate ljude -  a da li ste za punopravno članstvo – 54% građana kaže da je apsolutno za članstvo, rekla je ona.

"Uverena sam da je većinska podrška građana procesu evropske integracije rezultat sistemskog sprovođenja reformi u oblastima koje su od značaja za brži put Srbije ka članstvu u EU, pre svega u ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, uz dobro planiranje i relativno visok nivo iskorišćenosti fondova  Evropske unije“, poručila je Joksimović.

Kako je dodala, korist koju građani, lokalne zajednice i država u celini imaju od tih projekata je vidljiva i značajno doprinosi boljem kvalitetu svakodnevnog života.

Za 48% ispitanika članstvo u EU bilo bi korisno za Srbiju a pojam EU građani povezuju sa većim mogućnostima za zapošljavanje i boljom budućnošću za mlade (po 16%), mogućnostima putovanja unutar EU (15%) i uređenijim društvom (10%).  

Joksimović je naglasila da je sagledavajući sve elemente politike proširenja, kako pozitivne i one na koje možemo svojim radom da utičemo, tako i ukupni širi politički kontekst, važno da očekivanja građana budu realna i usmerena na koristi koje od tog procesa mogu da imaju i pre samog članstva naše zemlje u Uniji.  

Novo istraživanje je pokazalo i da čak 73% ispitanika podržava reforme koje vode u članstvo u EU i saglasni su da bi ih trebalo sprovoditi i da ih Unija ne postavlja kao uslov.

"Građani smatraju da su reforme važne za dobrobit građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije, ali i da su instrument za članstvo u EU", istakla je Joksimović.

U prethodnim godinama, od juna 2014. godine naovamo, taj broj je varirao između 65 i 75%, što znači da postoji realan stav javnosti da su reforme u Srbiji potrebne i zbog boljeg funkcionisanja određenih sektorskih politika, ali i zbog krajnjeg cilja članstva Srbije u EU.

Kao najznačajniju, odnosno kao reformu koja ima najpozitivniji uticaj na njihov svakodnevni život, ispitanici vide borbu protiv korupcije (19%) a slede reforma zdravstvenog sistema (17%), bolja zaštita ljudskih prava i reforma pravosuđa (po 13%).

Govoreći o pretpristupnim fondovima EU, Joksimović je podsetila da Srbija prednjači u regionu po iskorišćenosti novca koji joj je na taj način stavljen na raspolaganje, odnosno godišnje oko 200 miliona evra.

Ona je posebno istakla da su kao prioriteti za finansiranje iz IPA fondova za 2019. i 2020. predloženi projekti koji doprinose daljem napretku u oblasti jačanja konkurentnosti privrede, vladavine prava, zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, smanjenja nezaposlenosti i ukupnog društvenog razvoja.

Istraživanje je pokazalo i da je kao najvećeg donatora razvojne pomoći 26% ispitanika prepoznalo EU dok se na drugom mestu, prema percepciji građana, nalazi Rusija, na trećem Kina a na četvrtom Japan.

Gotovo svaki treći građnin Srbije zna za bar jedan projekat finansiran iz EU fondova i to najčešće za projekte iz oblasti zaštite životne sredine, obrazovanja i zdravstva.

EU i njene članice, prema zvaničnim podacima, od 2000. do kraja 2016, bile su sa 4,3 milijarde evra realizovanih bespovratnih sredstava najveći donatori Srbije.

Pojedinačno gledano, Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368 miliona, Švedska 232 miliona a Italija 188 miliona.

I ovog puta, najveći procenat građana, njih 62%, smatra da bi odnose  Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od očekivanja Evropske unije i procesa evropskih integracija.

Istraživanje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije a rađeno je prema standardu Evrobarometra. Učestvovalo je 1.050 ispitanika starijih od 18 godina.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta