Vlada Srbije usvojila je na sednici 10. marta odluku da se korona virus proglasi za zaraznu bolest i da se ograniči dolazak u Srbiju stranim državljanima iz ugroženih područja, izjavila je premijerka Ana Brnabić. Premijerka je rekla da se to odnosi putnike iz ugroženih područja Italije, delova Švajcarske, delova Kine, Irana i Južne Koreje.

"Za sve ostalo mi ćemo se konsultovati iz sata u sat sa stručnim službama i obaveštavati građane", rekla je premijerka. Ona je rekla i da se sve odluke donose u skladu sa preporukama struke i da se slušaju mišljenja lekara i epidemiologa.

Brnabić nije želela da komentariše izjave pojedinih epidemiologa da je korona virus smešan, da ne pogađa žene i da srpski gen sprečava dobijanje tog virusa, već je rekla da ti lekari treba sami da odgovaraju za svoje izjave a da ona može da komentariše samo ono što radi vlada.

U Srbiji su registrovana četiri slučaja pozitivna na korona virus COVID-19. Do sada je u nacionalnoj referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirano 108 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja, objavljeno je na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja i Instituta Batut.

Istovremeno je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao da će hotelijerstvo, ali i drugi delovi privrede, pretrpeti veću štetu ako potraje epidemija korona virusa.

On je za TV Prva kazao da je u februaru i martu Srbiju posetilo znatno manje turista zbog otkazivanja aranžmana, pogotovo turista iz Kine.

"Svetska turistička organizacija je imala procenu rasta turizma u svetu u 2020. od 3-4%, a sada su procene da će pad biti od 1-4%", istakao je Ljajić.

Italijanski premijer proširio restrikcije putovanja na celu zemlju

U međuvremenu je premijer Italije, evropske zemlje koju je korona virus najviše pogodio, proširio restrikcije putovanja uvedene na severu na celu zemlju u okviru mera za suzbijanje epidemije i naredio "zabranu okupljanja".

Đuzepe Konte rekao je da će, prema novom ukazu, svi u Italiji morati da daju potvrdu o potrebi da idu da rade, da imaju zdravstvene razloge ili druge ograničene razloge da putuju van zona u kojima žive.

"Potpisaću ukaz koji se može rezimirati ovako 'ostajem kod kuće, nema više crvene zone u Italiji'. Cela Italija će postati zaštićena zona", rekao je on u večernjim satima 9. marta u obraćanju novinarima u sedištu vlade misleći na karantin koji je 8. marta uveden za oblasti u severnoj Italiji, prenosi Frans pres.

Konte je takođe produžio period u kom će biti zatvorene škole i univerziteti do 3. aprila. Prvobitno su bile zatvorene do 15. marta.

"Nema više vremena za gubljenje, cifre nam govore da imamo znatan porast slučajeva zaraze, hospitalizovanih ljudi u intenzivnoj nezi i nažalost takođe umrlih. Treba da promenimo navike. One moraju da se promene sada", rekao je Konte.

Konte je naredio i prekid fudbalskog prvenstva, među grupom mera namenjenih da zaustave širenje epidemije korona virusa koja pogađa zemlju.

Nove, drakonske mere navode se detaljno u ukazu koji je 10. marta stupio na snagu u celoj Italiji, zemlji najteže pogođenoj korona virusom na svetu posle Kine, prenosi Frans pres.

Merama se ipak ne predviđa ograničenje javnog saobraćaja da bi se nastavio kontinuitet ekonomske aktivnosti i omogućilo ljudima da idu na posao, rekao je premijer.

Italija ima 9.172 obolelih od novog virusa. Time je ponovo premašila Južnu Koreju kao zemlja sa najvećim brojem slučajeva van Kine. Više od 460 ljudi umrlo je od virusa u Italiji.

SZO: Pretnja pandemijom postala vrlo realna

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorio je da je pretnja pandemijom novog korona virusa, od koga je zaraženo preko 110.000 ljudi u svetu, "postala vrlo realna".

"Sada kada se korona virus proširio u brojnim zemljama, pretnja pandemijom je postala vrlo realna. Međutim, to će biti prva pandemija u istoriji koja će moći da bude kontrolisana", rekao je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus na konferenciji za novinare u Ženevi 9. marta.

On je dodao u umirujućem tonu da svet nije prepušten na milost i nemilost virusa, jer odluke koje svi mogu da donesu mogu da utiču na tok epidemije.

"Čak iako to nazovemo pandemijom, i dalje možemo da je kontrolišemo," ponovio je on, i dodao: "Treba da se podsetimo da brzim i odlučnim delovanjem možemo da usporimo korona virus i sprečimo nove infekcije".

On je uputio još jednu poruku nade navodeći da će "većina" zaraženih ozdraviti.  Rekao je da je više od 70% zaraženih novim korona virusom u Kini ozdravilo, i ocenio da je Kina na putu da savlada epidemiju.

Direktor SZO je takođe pozvao zemlje da ne dignu ruke pred korona virusom zbog tvrdnje da pogađa najviše starije ljude, ocenivši da bi to bilo ići putem "moralne dekadencije". "Svako ljudsko biće se računa" rekao je on.

Majkl Rajan, direktor Programa SZO za hitna pitanja je rekao da, za razliku od gripa korona virus ne može da se potisne, već da može da se uspori. On je izrazio nadu da će mere karantina koje je uvela Italija dozvoliti da se uspori epidemija i dozvoli drugim zemljama da se bolje pripreme, preneo je AFP.

SZO za sada odbija da krizu sa korona virusom proglasi pandemijom navodeći da reč pandemija može da zaplaši svet još više i navede neke zemlje da izgube nadu za suzbijanja virusa.

EK će pomoći kompanijama da prežive korona virus

Evropska komisija je "izuzetno mobilisana" da obezbedi da velike kompanije i mala i srednja preduzeća (MSP) "prežive" ekonomske efekte korona virusa, istakao je komesar za trgovinu Tijeri Breton.

U međuvremenu se očekuje da lideri EU 10. marta održe telekonferenciju i razmotre šta može da se preduzme u borbi protiv korona virusa, piše EURACTIV.com.

"Moramo da sarađujemo kako bi zaštitili zdravlje naših građana", napisao je na Tviteru predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Breton je obraćajući se novinarima u popodnevnim satima 9. marta rekao da je EK shvatila virus korona "krajnje ozbiljno", s obzirom na uticaj koji ima na javno zdravlje, ali i na evropsku ekonomiju.

Samo u turizmu, jednom od najpogođenijih sektora, gubitak se procenjuje na milijardu evra mesečno, rekao je evropski komesar.

Dok Evropa "ulazi" u ovu krizu, rekao je Breton, prioritet treba da bude da obezbedimo "da nikoga ne izgubimo u ovoj situaciji", misleći na velike kompanije i MSP, prenosi EURACTIV.com.

On je naveo niz mera za minimiziranje ekonomskog uticaja smanjenja tražnje, uključujući obezbeđenje dovoljne likvidnosti za MSP i ublažavanje nekih pravila o državnoj pomoći kako bi se obezbedila podrška.

Briselski portal piše i da će Evropska centralna banka (ECB) 12. marta razmotriti mere za ublažavanje posledica korona virusa. Na tržištima se sa tog sastanka očekuje odluka o novoj kreditnoj liniji za podršku realnom sektoru ekonomije, posebno za MSP.

MMF poziva na koordinisan međunarodni odgovor

Vlade treba da primene "koordinisan međunarodni odgovor" da ublaže ekonomski uticaj epidemije korona virusa, rekla je zvaničnica Međunarodnog monetarnog fonda i založila se za to da se preduzmu "znatne" budžetske, monetarne i finansijske mere.

Glavni ekonomista MMF Gita Gopinat savetuje da se pruži direktna pomoć, kao i fiskalna olakšanja da bi se pomoglo pogođenim domaćinstvima i firmama.

Ona je u blogu naglasila da je važno podržati ekonomiju za vreme epidemije da bi ostala netaknuta mreža ekonomskih i finansijskih odnosa između radnika i firmi, zajmodavaca i zajmoprimalaca, snabdevača i krajnjih korisnika da bi se omogućio oporavak kada epidemija bude zaustavljena.

Po njenim rečima važno je obezbediti da jedna privremena kriza ne nanese nepopravljivu štetu pojedincima i kompanijama zbog gubitka radnih mesta i bankrota, prenosi AFP.

Ljudska cena korona virusa raste alarmantnom brzinom ukazala je ona i dodala da su ekonomske posledice već vidljive u najteže pogođenim zemljama.

Navodeći primer Kine, ona je primetila da je pad proizvodnje uporediv sa početkom svetske finansijske krize 2008. godine, ali da je pad zabeležen u sektoru usluga ovog puta, kako izgleda, veći.

Ona je takođe ukazala da je privreda blokirana zbog napora da se zaustavi širenje epidemije preko karantina.

Od početka epidemije korona virusa u decembru 110.564 osoba je zaraženo u 100 zemalja i teritorija, a umrlo je 3.862 ljudi, prema bilansu koji je napravio Frans pres na osnovu zvaničnih izvora.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP