NATO ostaje u potpunosti posvećen svojoj misiji na Kosovu (Kfor) koja nastavlja da obezbeđuje sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice, rekao je za EUobzerver neimenovani zvaničnik zapadne vojne alijanse povodom navoda o povlačenju američkih vojnika sa Kosova.

Kako navodi EUobzerver, više od godinu dana pošto su održani poslednji pregovori pod vođstvom EU, SAD guraju Kosovo i Srbiju ka postizanju mirovnog sporazuma.

U novom gambitu, visoki američki zvaničnici zapretili su povlačenjem američkih trupa s Kosova ako Kosovo ne učini ustupke, piše briselski portal i podseća na izjave dvojice republikanskih senatora Dejvida Perđua i Randa Pola da bi SAD trebalo da preispitaju svoje prisustvo na Kosovu ako Kosovo nije spremno da ukine Srbiji takse.

EUobzerver podseća i da su Perđuove komentare retvitovali specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Ričard Grenel i sin američkog predsednika, biznismen Donald Tramp Junior (42) koji je naveo da je vreme da se 650 američkih vojnika sa Kosova vrati kući.

Sa 650 od ukupno 3.526 vojnika u mirovnim snagama NATO na Kosovu SAD su zemlja sa najvećim kontigentom, navodi se i dodaje da je pritisak SAD usledio pošto su pregovori Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa koji su vođeni pod okriljem EU u zastoju od novembra 2018.

Kosovski predsednik Hašim Tači i predsednik Srbije Aleksandar Vučić povremeno su se susretali na međunarodnim skupovima. poput Minhenske bezbednosne konferencije, ali formalni pregovori pod vođstvom EU nikada nisu nastavljeni iako je šef evropske diplomatije Žozep Borel i Beograd i Prištinu u januaru pozvao na to, piše EUobzerver.

U isto vreme, Grenel je uspeo da organizuje razgovore Tačija i Vučića u Beloj kući 3. marta, dodaje  EUobzerver.

Tači je tada u Vašingtonu izjavio da je "Amerika konačno preuzela dijalog Kosova i Srbije (od EU)" ali Grenel nije želeo za EUobzerver da komentariše da li je Tači u pravu.

Grenel je rekao i da to što je on retvitovao Perđuov komentar ne bi trebalo shvatati kao pretnju povlačenjem američkih trupa s Kosova.

Takođe je kao neistinite demantovao nedavne izveštaje kosovskog lista Bota sot da nacrt američkog sporazuma uključuje mogućnost razmene teritorija Kosova i Srbije.

Tačijeve tvrdnje da su SAD preuzele mirovni proces demantovali su i u Briselu, piše EUobzerver.

"Naravno da nisu", rekao je portparol službe spoljnih poslova EU povodom Tačijevih navoda da su SAD preuzele mirovni proces.

EU je "pozdravila američki angažman. Ali EU je jedini međunarodno zadužen posrednik u dijalogu Beograda i Prištine... Niko drugi to ne organizuje", dodao je portparol, navodeći da diplomatija EU ima mandat UN.

"Razgovori koje su lideri Srbije i Kosova mogli voditi u SAD nisu deo dijaloga pod okriljem EU", rekao je portparol EU.

EUobzerver prenosi i izjavu neimenovanog NATO zvaničlnika da "NATO takođe u potpunosti podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU".

Neki izvori u EU verovali su da se Bela kuća zalaže za brzi dogovor Kosova i Srbije, čak i po cenu mandata UN. Ali ko god da je glavni, služba EU za spoljne poslove pokazala je nežniji pristup nego SAD.

"Ne možemo ih naterati (Tačija i Vučića) da sednu za isti sto ako to ne žele", rekao je portparol EU.

Podsećajući da je razgovor o razmeni teritorija između Kosova i Srbije u prošlosti izazvao žestoke kritike Nemačke, koja je upozorila da bi promene granica samo 20 godina posle ratova na Zapadnom Balkanu mogle da destabilizuju region, EUobzerver piše da je i nemačka kancelarka Angela Merkel sada pokušala da iskoristi inicijativu pozivajući čelnike Srbije i Kosova u Berlin.

U međuvremenu, diplomatska formula SAD da su dve strane, Beograd i Priština, ti koji odlučuju o teritorijima,  ostavlja otvorena vrata za opciju razmene teritorija.

Ko god da je zadužen, američka ili spoljnopolitička služba EU, ta se opcija u svakom slučaju pojavljuje na stolu.

Upitan da li je spoljnopolitička služba EU podržala tu ideju, portparol EU rekao je da je "cilj potpuna normalizacija odnosa kroz pravno obvezujući sporazum".

"Sadržaj, opseg, priroda i obim takvog sporazuma treba da odrede dva glavna aktera (Beograd i Priština)", dodao je.

Izvor: Beta/EUObserver.com

Foto: Beta