Svetska vojna potrošnja dostigla je 2019. godine najviši nivo od Hladnog rata, a na čelu porošnje su SAD, pokazuje izveštaj Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Stockholm International Peace Research Institute - SIPRI). Srbija je povećala vojnu potrošnju za 43% i najviše je izdvajala za vojsku među državama Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju objavljenom 27. aprila.

Ukupna vojna potrošnja u svetu tokom 2019. godine uvećana je za 3,6% u odnosu na 2018. i iznosi 1.917 mlijardi dolara što je najviše godišnje povećanje od od 2010, navodi SIPRI.

"Vojna potrošnja dostigla je najviši nivo od kraja Hladnog rata" u 1989. godini, rekao je za Frans pres Nan Tijan, istraživač stokholmskog instituta.

Najveći vojni budžet je budžet SAD, koji je porastao 5,3% 2019. godine na 732 milijarde dolara, odnoso 38% svetskih vojnih rashoda.

Posle sedam godina pada vojni rashodi SAD ponovo su počeli da rastu 2018. godine.

Iza SAD je Kina sa 261 milijardom dolara, odnosno povećanjem od 5,1% za godinu dana, i Indija sa 71,1 milijardom dolara, odnosno godišnjim povećanjem od 6,8%.

Mada su tokom poslednjih 25 godina izdaci Kine za vojsku pratili ekonomski rast zemlje te investicije takođe odražavaju kinesku ambiciju da ima vojsku svetske klase, rekao je Nan Tijan.

"Kina je otvoreno rekla da u suštini želi da bude konkurent SAD-u kao vojna super sila", rekao je on.

Taj rast kineske vojne potrošnje objašnjava i rast Indije, navodi Sipri.

"Tenzije i rivalitet Indije prema Pakistanu i Kini su među odlučujućim faktorima rasta vojnih rashoda" zemlje, rekao je Simon Vezeman, takođe istraživač u Institutu, navodi se u saopštenju.

Vodećih pet država po vojnim ulaganjima su SAD, Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija, i tih pet država zajedno čine čak 62% globalne vojne potrošnje.

Nemačka koja je sedma po vojnim ulaganjima iza Francuske zabeležila je najveći rast među prvih 15 zemalja po vojnim ulaganjima. Vojni rashodi Nemačke su porasli 10% 2019. godine na 49,3 milijarde dolara, delimično zbog percepcije povećanje ruske pretnje, navode autori izveštaja.

Iako je poslednjih godina ubrzan rast vojne potrošnje ta tendencija mogla bi da se preokrene zbog pandemije novog korona virusa koja je pogodila svetsku privredu, ocenio je Tijan.

U vreme kada se svet kreće ka potencijalnoj recesiji Nan Tijan smatra da vlade treba da preispitaju svoje vojne izdatke naspram sektora kao što su zdravstvo i obrazovanje.

"Vrlo je verovatno da će to imati realan efekat na vojne rashode", rekao je Tijan.

On je dodao da istorija pokazuje da smanjenje vojnih rashoda u kontekstu krize nikad ne traje dugo.

"Moglo bi da se dogodi da (vojni) rashodi padaju od jedne do tri godine a zatim da bude novi porast u godinama koje slede", rekao je on.

Srbija najveći vojni ulagač na Zapadnom Balkanu

U Srbiji je vojna potrošnja tokom 2019. godine, procenjuje SIPRI, iznosila 1,14 milijardi dolara što je u odnosu na 2018. uvećanje za 326 miliona dolara, odnosno za 43%.

Tim skokom, Srbija je tokom prošle godine prestigla Hrvatsku koja je 2018. bila na prvom mestu po vojnoj potrošnji. Takođe, na listi organizacije SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u finansiranju u odnosu na 2018. godinu, Srbija se našla na petom mestu.

Sve države u okruženju u odnosu na 2018. godinu beleže rast u vojnoj potrošnji sa tim da, u količini sredstava koju izdvajaju, Srbija i Hrvatska prednjače, svaka sa oko milijardu dolara u 2019, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ostale države u susedstvu imaju znatno manje vojne investicije - Albanija 198 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 183, Severna Makedonija, koja je od ove godine i članica NATO – 151 milion, Crna Gora 89,3 dok je Kosovo u 2019. imalo najmanje vojne rashode – 65,7 miliona dolara.

Ipak, osim Srbije, nijedna od država nije imala procentualno toliko veliki skok u odnosu na 2018. godinu. Srbija se, kako se navodi, poslednjih godina intenzivno naoružavala, a u nabavci se najviše oslanjala na Rusiju.

Hrvatska takođe poslednjih godina jača svoju vojsku. Iako ni približno kao Srbija, i ona je, u odnosu na 2018. godinu, uvećala troškove (za oko 43 miliona dolara) i u 2019. iznosili su jednu milijardu dolara.

Početkom ove godine najavljeno je da će svoju vazduhoplovnu odbranu obogatiti nabavkom novih borbenih aviona ali je zbog krize nastale, usled pandemije virusa korona, ta kupovina privremeno odložena, navodi RSE.

Pored toga što prednjače po sredstvima koje izdvajaju za vojsku u odnosu na druge države Balkana, podaci Stokholmskog instituta govore da Hrvatska i Srbija u iznosima prate jedna drugu već godinama unazad.

Budžet ove dve države u poslednjih 10 godina nije išao ispod 800 miliona dolara na godišnjem nivou, pokazuju podaci SIPRI.

Na Kosovu su, kako se navodi, od kada je proglasilo nezavisnost 2008. ulaganja u vojsku linearno rasla.

Prema informacijama SIPRI, budžet odbrane 2008. bio je 0,9 miliona dolara da bi već sledeće, 2009. godine, bio tri puta veći – 27 miliona. Od 2017. godine sredstva koja se na Kosovu izdvajaju za vojsku bila su iznad 60 miliona dolara.

Pored Hrvatske, Crna Gora, Albanija i, od 27. marta 2019. godine, i Severna Makedonija, članice su NATO među državama Balkana. Na listi SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u vojnim rashodima za godinu dana, našla se i Severna Makedonija. Sa 30% većim izdvajanjima u odnosu na 2018. godinu, ona se pozicionirala na šestu poziciju, odmah iza Srbije.

Crna Gora i Albanija u svojim vojnim izdvajanjima takođe pokazuju trend rasta, ali njihovi budžeti, prema podacima SIPRI, nisu naročito oscilirali u poslednjih 10 godina.

Izvor: Beta

Foto: Beta/Ministarstvo odbrane