Ambasadori Francuske, Holandije, Italije i Rumunije u Beogradu, i šef Delegacije EU Sem Fabrici, složili su se da Srbija treba da nastavi put ka Uniji i da je solidarnost reč koja je moto ovog Dana Evrope. Francuski ambasador Žan-Luj Falkoni poručio je da najteže reforme u Srbiji nisu vezane za ekonomiju, već za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, i da su to reforme koje mogu da se sprovode bilo kada, nezavisno od ekonomske krize.

U ambasadoskoj panel-diskusiji povodom Dana Evrope, na temu "Prošlost, sadašnjost i budućnost EU i njenih odnosa sa Srbijom", Falkoni je rekao da je metodologija postupka proširenja članstva EU predstavljena, da su reforme EU u toku, i da su reforme u Srbiji jedina stvar koja trenutno utiče na brzinu njenog pristupanja Uniji.

U raspravi prenošenoj na Fejsbuk stranici beogradskog EU info centra, on je rekao da francuski predsednik Emanuel Makron ne želi institucionalne reforme, već da Unija bude efikasnija van i unutar nje same, te da je potrebno ponovo čuti javno mnjenje koje su iz vida izgubile sve države članice.

"Moramo da vratimo Evropu u stanje gde će ljudi u svakodnevnom životu videti korist. Reforme o kojima Makron priča, nisu institucionalne, već se odnose na praktične stvari", rekao je Falkoni.

Ambasador Holandije u Srbiji Žil Bešor Plug rekao je da će za EU presudno biti da posmatra predstojeće, junske izbore u Srbiji, kako bi imali pravu sliku o reformama.

Plug je dodao da su reforme najvažnije za otvaranje pregovaračkih poglavlja, te da kriza zbog pandemije neće presudno uticati na dijalog.

Ponovio je da su na ovonedeljnom samitu EU-Zapadni Balkan bili istaknuti prioriteti: pandemija i prevazilaženje krize, te je zbog toga proširenje ostalo po strani.

Povodom 70 godina od potpisivanja Šumanove deklaracije, Plug je rekao je da je ekonomska saradnja bila jedan od njenih glavnih elemenata.

"Ljudi sada sve uzimaju zdravo za gotovo, generacija mojih roditelja je preživela rat, teško je objasniti deci koja su rodjena u prosperitetu da može biti drugačije. Saradnja na svim nivoima je preduslov da se spreči novi rat. Moramo da održavamo mir, prosperitet i blagostanje. Rad na tome se nikada ne završava", rekao je Plug.

On je ocenio da je Velika Britanija pogrešila što je napustila EU, ali da će Unija uspeti da se izbori s tim izazovom.

"Jedan od najvećih izazova biće da ostanemo otvoreni za kritike, drugačije mišljenje i diskusiju i članica EU medjusobno, i s državama koje nisu članice - diskusija je fundamentalna osnova Unije", zaključio je Plug.

Italijanski ambasador Karlo Lo Kašo, komentarišući zašto se proširenje ne pominje u Zagrebačkoj deklaraciji sa samita EU-Zapadni Balkan, izjavio je da EU i dalje za to, a da "Zapadni Balkan treba da nastavi reforme koje su neophodne za dalju evrointegraciju".

Ambasadorka Rumunije Oana-Kristina Popa podsetila je na put Rumunije ka EU i dodala da njena zemlja podržava Zapadni Balkan na putu ka EU.

Šef Delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici je rekao da Srbija ne treba da se bavi samo ekonomskim oporavkom, već da nastavi reforme na putu ka EU.

Svi učesnici panel diskusije su naglasili da se proces proširenja nastavlja i da je solidarnost "moto" Dana Evrope.

Dan Evrope, 9. maj, dan je sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Robera Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku Evropske unije.

Ta deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima: Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave organizaciju koja će zajednički upravljati njihovim industrijama uglja i čelika, da se nikada ne bi ponovio rat u Evropi.

Šumanov predlog je najpre doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, preteče Evropske ekonomske zajednice koja je prerasla u današnju EU.

Izvor: Beta

Foto: Beta