Kriza izazvana pandemijom korona virusa u Srbiji je pokazala sve nedostatke političkog sistema, pad demokratije i nepoverenje građana u institucije, ocenili su danas učesnici onlajn konferencije "Srbija posle korona virusa: Vladavina prava i pitanje ljudskih prava".

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper izjavio je da nijedna mera uvedena u vanrednom stanju ne sme biti izgovor da se zaustavi demokratija.

Istakao je da ovo nije politička nego zdravstvena kriza, koja još nije završena, i da u sprovođenju mera zaštite građana od bolesti istvoremeno moraju biti poštovani njihove slobode i prava.

Predsednik Upravnog odobra Centra za evropske politike Srđan Majstorović ocenio je da je ova kriza ogolila nedostatke sistema i nepoverenje u struku, kao i nepoverenje građana u institucije, jer su "videli da su obesmišljene".

"Nadam se da će opčinjenost strukom, koju smo bili u prilici da posvedočimo tokom krize, preživeti pandemiju i da će se i u budućnosti političari rukovoditi mišljenjima struke", kazao je Majstorović na konferernciji koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

Majstorović je izjavio da se Srbija tokom krize suočila s brojnim izazovima, od ograničavanja slobode kretanja i okupljanja, prava na pravično suđenje, zaštite podataka o ličnosti, ali da najviše zabrinjava otvoreni uticaj politike na ugrožavanje slobode medija.

"Sudar s krizom bio je sudar sa ogoljenim političkim sistemom koji nije zasnovan na vladavini prava, demokratskim institucijama i stručnom mišljenju", kazao je Majstorović.

Prema njegovom mišljenju, jedini izlaz iz ovakve krize jeste angažovanje čitavog društva u dijlaogu o tome u kom pravcu zemlja želi da ide. "Nažalost, taj dijalog u ovom ternutku zavisi isključivo od dobre volje partije na vlasti", kazao je Majstorović.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak smatra da pandemija nije donela ništa novo i da je samo demaskirala i uveličala pad demokratije, dijaloga u društvu i nepoštovanje propisa.

Govoreći o činjenici da prema Ustavu Srbije samo u izuzetnim okolnostima odluku o vanrednom stanju donosi predsednik države ili vlade, Međak je rekao da je kvalitet i kredibilitet Narodne skupštine bio u ozbiljnom padu i pre pandemije, a da je uvođenje vanrednog stanja dodatno pojačalo takvu situaciju.

Međak je podsetio da parlament nigde nije bio suspendovan i da su postojala razna rešenja da se očuva rad parlamenta, a da je u Srbiji prvo suspendovana Skupština, pa škole i restorani, pa kockarnice.

"Tamo gde je postojala volja nađen je i način", rekao je Međak, dodajući da je Skupština na prvoj sednici tokom vanrednog stanja treći put usvojila rebalans budžeta bez rasprave.

Diplomata Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, takođe je ocenila da modeli za rad parlamenata postoje i da je "samo pitanje političke volje i spremnosti" da se oni nađu.

Podsetila je i da su svi parlamenti međunarodnih organizacija, uključujući i Generalnu skupšitnu UN i Savet Evrope, radili u uslovima pandemije jer su usvojili proceduralne izmene i dozvolili da se rad održava elektronskim putem.

Latinović je izjavila da mere uvedene tokom vanrednog stanja predstavljaju ogledalo sposobnosti države da pokaže sveukupnost kapaciteta za održavanje demokratije, ljudskih prava i sloboda u uslovima vanrednog stanja i da predstavljaju veliki ispit demokratije.

"U pandemiji se pokazalo da država, odnosno nadležna tela nisu preduzela dugoročne mere za razvoj društvene svesti za postupanje u situacijama kao što je ova", kazala je Latinović.

Učesnici debate su se saglasili i da odlaganje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU može da ima ozbiljne posledice.

"U ovom trenutku smo u očajničkoj potrebi za kredibilnim izveštajem EK. Ovako ćemo izgubiti kontinuitet izveštavanja i rizikujemo kašnjenje u sprovođenju preporuka EU", ocenio je Majstorović.

Međak smatra da je Srbija tokom pandemije prepoznata u svetu kao država koja "prednjači u kineskoj COVID diplomatiji" i da će to direktno ostaviti posledice na put ka članstvu u EU.

Flesenkemper smatra da sada ipak nije trenutak da se ocenjuju posledice krize na proces pristupanja Uniji.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Evropski pokret u Srbiji