Stručnjaci za Balkan strahuju da administracija američkog predsednika Donalda Trampa na predstojećem sastanku o Kosovu u Vašingtonu samo želi da postigne kakav, takav diplomatski uspeh i od toga napravi spektak za javnostl, a da joj je daleko manje stalo do postizanja održivog rešenja i normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Poziv Trampovog izaslanika Ričarda Grenela da se predstavnici Srbije i Kosova sastanu 27. juna u Vašingtonu izazvao je, s razlogom, uznemirenost među mnogima koji prate razvoj događaja na Zapadnom Balkanu, a razloga za skepticizam u vezi sa iim razgovorima ima mnogo, smatra saradnica Centra za SAD i Evropu vašingtonskog tink-tenka Brukings (Brookings Institution) Moli Montgomeri.

Prema oceni Montgomeri, razgovori predstavljaju uzurpaciju dugotrajnog dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije i činjenica da bi Vašington i Brisel uskoro mogli da vode paralelne razgovore o Kosovu samo je pokazatelj loših odnosa SAD i EU i potpunog nedostatka transatlantske koordinacije, koja je bila neophodan faktor progresa na Zapadnom Balkanu od 1990-ih godina.

Još je gore, navodi Montgomeri u analizi koju je objavio Atlantski savet, što se čini da postoji jako malo koordinacije i između Trampovog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela i američkih stručnjaka za region.

To je kod mnogih u Vašingtonu i na Balkanu podstaklo strahovanja da je glavni cilj Trampove administracije javni spektakl i ceremonija u vrtu Bele kuće, a ne održivi sporazum kojim bi se postigla normalizacija odnosa Srbije i Kosova, bez podgrevanja tenzija u drugim delovima regiona, piše Montgomeri, stručnjak za Centralnu i Istočnu Evropu i Zapadni Balkan sa višegodišnjim dipomatskim iskustvom.

Montgomeri naglašava da takvim strahovanjima samo doprinose glasine, koje Grenel uporno demantuje, da bi deo eventualnog sporazuma mogla da bude i razmena teritorija između Srbije i Kosova.

"I dok su Trampova administracija i EU povremeno u protekle tri godine koketirale sa takvom idejom, stručnjaci sa obe strane Atlantika se plaše presedana koji bi takav sporazum predstavljao u regionu u kojem nacionalisti uporno traže secesiju ili ujedinjenje sa svojom etničkom braćom. Čak i kada bi Pandorina kutija mogla da bude zatvorena, realizacija takvog sporazuma gotovo bi sigurno rezultirala etničkim čišćenjem, povišenim tenzijama i potencijalom za obnovu nasilja", upozorila je Montgomeri.

Ipak, "možda i da bi smanjio očekivanja", Ričard Grenel je obećao da će strane prvo razgovarati o ekonomskim pitanjima, i u tom slučaju, ako bude sreće, samit može da ima i pozitivan ishod, sa spektaklom u ružičnjaku Bele kuće koji Tramp i Grenel toliko žele i bez trajne štete po stabilnost Zapadnog Balkana, konstatuje Montgomeri.

Pravi podsticaj za rešavanje spora može da ponudi samo EU

Na predstojeće razgovore o Kosovu u Vašingtonu sa podozrenjem gleda i politički analitičar Dimitar Bečev, koji incijativu Ričarda Grenela takođe vidi kao pokušaj Trampove administracije da nekakvim diplomatskim uspehom popravi svoj "ne baš sjajan spoljnopolitički bilans".

Bečev ukazuje na simbolični značaj 28. juna, Vidovdana, za koji se na Zapadnom Balkanu vezuju važni istorijski događaji, i ocenjuje da tajming sastanka pokazuje da bi i Trampova administracija bila vrlo zadovoljna kada bi mogla da postane deo te istorije.    

Analitičar, međutim, upozorava da od sastanka ne treba previše očekivati i da je Evropska unija, a ne SAD, ona spoljna sila koja može da privoli Beograd i Prištinu da reše problem.  

"Kao prvo, (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić nema nikakav podsticaj da žuri sa priznanjem Kosova. Glavna korist za Srbiju ako jednom zauvek reši spor može doći od EU, a ne od podilaženja SAD ili od otkidanja severnog dela Kosova, enklave koju Beograd i tako neformalno kontroliše", piše Bečev u analizi za Atlantski savet.      

"Članstvo u EU je, u konačnici, ono što bi moglo da motiviše Srbiju da se odrekne pozivanja na suverenitet (na Kosovu). Pošto članstvo trenutno nije u izgledu, nerazumno je očekivati više od geste dobre volje" u Vašingtonu, smatra saradnik Centra za Evropu i Aziju Atlantskog saveta Dimitar Bečev.

Takva gesta dobre volje mogla bi, prema oceni Bečeva, da bude zamrzavanje kampanje za povlačenje priznanja Kosova, iako ni to nije potpuno izvesno.

Bečev podseća i da predsednik Srbije 24. juna, tri dana uoči sastanka u Beloj kući, putuje u Moskvu, gde će mu ruski predsednik Vladimir Putin "verovatno reći da ne treba da popusti".

Sa druge strane, "Brisel se protivi razmeni teritorije i verovatno će upozoriti Vučića da ne pristane na američku inicijativu koja, kako ocenjuje, podriva dugotrajne napore koje Evropa ulaže u normalizaciju odnosa Kosova i Srbije", piše Bečev.

I mala pobeda bi bila značajna

Nešto drugačije mišljenje ima analitičar Damir Marušić, koji veruje da bi u dijalogu u Vašingtonu "i mala pobeda bila značajna" i da su "kratkovide ocene da bi sve osim sporazuma o konačnom statusu bio neuspeh".

Obostrano koristan bio bi sporazum o slobodnom prometu robe i ljudi jer bi osnažio spremnost Kosova da se priključi stvaranju povezane ekonomske zone na Zapadnom Balkanu, navodi Marušić, dodajući da to dokazuje i poruka američkog posrednika Ričarda Grenela da se najpre mora postići napredak u jačanju ekonomije.

Stručnjak Atlantskog saveta napominje da su mu "izvori na terenu potvrdili da ozbiljan posao još treba da se obavi pre nego što se bilo kakav sporazum utanači".

Ali podvlači da Evropska unija, ma koliko malo želela da to pođe za rukom Vašingtonu, mora biti svesna činjenice da "čak i ako dođe do bitnog preokreta i prodora, to će biti krhko i zahtevaće potporu svih strana", i EU i SAD.

Analitičar vašingtonskog instituta smatra da bi bilo "bahato tvrditi da su Grenelovi napori neminovno osudjeni na propast" jer je ulog u igri veliki i za kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji se u novembru neće ponovo kandidovati na predsedničkim izborima, kao i za srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Tači zna da ako ne uspe, to će, ukazuje Marušić, ojačati njegovog sve popularnijeg protivnika Aljbina Kurtija koji se može domoći vlasti.

"Srpskom predsedniku Vučiću", dodaje, "ne prete domaće opasnosti po očuvanje vlasti, ali on zna da bi uskoro imao žešće kritičare u Vašingtonu ukoliko bi bivši potpredsednik SAD Džo Bajden pobedio na izborima, dok bi mu neprijateljski protivnik bio na vlasti u Prištini ako Tači padne posle pregovora".

"I nestale bi i neke potpore u ključnim  evropskim prestonicama", zaključuje se analizi Atlantskog saveta.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta