Evropska unija je na opšte iznenađenje,ponovo preuzela pol poziciju u dijalogu Beograda i Prištine, ali se sada postavlja pitanje da li je ona dovoljno spremna za trku, piše rukovodilac projekta Mir i bezbednost pri berlinskom Centru za međunarodne mirovne operacije (ZIF) Andreas Vitkovski.

Vitkovski u autorskom tekstu za portal EURAKTIV piše da se, posle otkazivanja sastanka predstavnika Srbije i Kosova u Vašingtonu, EU našla pod reflektorima mnogo pre nego što se očekivalo, ali da je veliko pitanje kakvim spoljnopolitičkim instrumentima ona još raspolaže, pošto je njena "najsnažnija šargarepa", ubrzano članstvo Srbije u EU, postala nerealna.

Vitkovski podseća da je najava specijalnog tužioca za Kosovo da će podići optužnicu protiv predsednika Kosova Hašima Tačija izazvala pravi politički potresa, čija je prva žrtva bio sastanak predstavnika Kosova i Srbije zakazan za 27. jun u Vašingtonu. Bilo je predviđeno da na tom sastanku dve zemlje potpišu sporazum na kojem je radio američki specijalni izaslanik Ričard Grenel.

Grenelova je inicijativa, piše Vitkovski, popunila prazninu nastalu posle dijaloga u kojem je posredovala EU, a koji je zamrznut od 2018. Tači je otkazao putovanje u Vašngton zbog optužnice, a njegov primer sledio je i premijer Kosova Avdulah Hoti.

Posle rasprave o tome ko treba da vodi dijalog Beograda i Prištine, EU se iznenađujuće našla na pol poziciji.

Vitkovski navodi da dnevni red planiranog sastanka u Vašingtonu nije objavljen, ali da je bio predmet brojnih špekulacija, ali i glasina da uključuje i razmenu teritorija kako bi se pojačala spremnost Srbije da prizna Kosovo. Autor podseća na bojazan većine posmatrača da bi promena granica na Balkanu stvorila presedan sa potencijalom da potkopa stabilnost u drugim delovima regiona.

U tekstu se navodi da je Grenel imao priliku da poentira još na marginama Minhenske bezbednosne konferencije u februaru, kada su u prisustvu Hašima Tačija i srpskog predsednika Aleksandra Vučića potpisana dva sporazuma o železničkom i drumskom saobraćaju između Srbije i Kosova.

"Jedina je kvaka bilo to što je namerno izostavljena vlada Kosova premijera Aljbina Kurtija, koja je nadležna za razvoj infrastrukture", pošto je Kurti "pretio da ugrozi planiranu harmoniju tog događaja", piše Vitkovski.

Nemački stručnjak podseća da su SAD posle toga izvršile pritisak na Kosovo zapretivši obustavljanjem finansijske pomoći, da je Kurtijeva vlada oborena, ali da je i njegov naslednik Avdulah Hoti od samog početka insistirao da granice Kosova ne mogu biti predmet pregovora.

U međuvremenu, EU je pokušala da ponovo preuzme inicijativu u pregovorima, koju je izgubila delom i zbog sopstvenog postupanja.

Navodeći da je cilj EU bio postizanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg bilateralnog sporazuma koji bi otvorio perspektivu članstva za obe zemlje,  Vitkovski ocenjuje da se tokom godina i Visoka predstavnica EU Federika Mogerini zagrejala za ideju teritorijalne razmene što je dovelo do razdora u Uniji pošto su se neke članice, u prvom redu Nemačka, protivile takvoj politici.

"Posle otkazivanja Vašingtonskog sastanka, EU se našla pod svetlom reflektora mnogo ranije nego što se očekivalo. Ali evropski pristup u Srbiji nailazi na sve veće poteškoće. Sa jedne strane, Vučić je osvojio apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima 21. juna i samim tim veliki manevarski prostor. Sa druge strane, sve se više postavlja pitanje da li će on iskoristiti taj prostor, pošto je učestalo insistirao da se Srbija neće odreći Kosova zbog članstva u EU", piše Vitkovski.

Analitičar podseća i da se Vučić odmah posle izbora sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i ocenjuje da je, iako je sadržaj razgovora u Moskvi ostao tajna, "malo verovatno da je ruski predsednik ohrabrio gosta da što pre zatvori neslavno kosovsko poglavlje srpske istorije".

"Sve više posmatrača ima utisak da se Srbija oseća sve prijatnije u toj politici klackanja između Istoka i Zapada. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU garantuje slobodnu trgovinu sa Unijom i podstiče strana ulaganja", piše Vitkovski.

On ocenjuje da i na unutrašnjem planu Srbija postaje sve neliberalnija, uglavnom "zbog nezapamćene koncentracije medija u rukama osoba sklonih vladi i zbog prepreka opozicionim aktivnostima".

"EU, međutim, ne može sebi da priušti da kompomituje kriterijume za prijem zbog geopolitičkih ciljeva. Zato sada imamo slona u sobi. Ako je najsnažnija šargarepa EU, naime članstvo u dogledno vreme, postala nerealna, kakvi joj onda efikasni instrumenti preostaju u spoljnopolitičkom arsenalu", piše autor.

"Odgovor na to pitanje od ključnog je značaja ako EU namerava da ponovo stekne kredibilitet kao faktor stabilizacije regiona. U suprotnom, neočekivana pol pozicija će otići brzo kao što je i došla. To će izgleda biti još jedan izazov za nemačko predsedavanje EU", zaključuje Vitkovski.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta