Nova metodologija proširenja EU sama po sebi može doneti dosta dobrih stvari ali ne može da zameni ono što Srbija mora da uradi, prvenstveno u vladavini prava, istakao je 16. jula potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak.

Međak je rekao da je metodologija promenjena zato što je uočeno da se Srbija i Crna Gora, koje su najviše odmakle u procesu pristupanja, umesto da se približavaju, zapravo udaljavaju od EU dodajući da je prethodna metodologija "omašila" u domenu osnovnih prava i demokratizacije.

"Promena je napravljena da se to zaustavi", rekao je Međak na onlajn debati "Srbija posle korona virusa: Novi zamah u procesu proširenja" u organizaciji EPuS i Fondacije Fridrih Ebert i istakao da nova metodologija predviđa veće političko prusustvo EU.

On je rekao i da EU treba da izvrši veći pritisak na političke elite a ne na države u procesu pristupanja i da je to glavna  promena u novoj metodologiji.

Kako je istakao, ako bude primenjena, situacija na Balkanu će biti drugačija jer je jasno rečeno da je demokratija osnov svega a ne stabilokratija.

Šef kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Briselu Dušan Reljić je za novu  metodologiju rekao da je to politički postupak a ne tehnički i da ništa ne zavisi od toga kakve su odredbe, već od onoga što se dešava realno.

Takođe je rekao da se u celom regionu krenulo u suprotnom pravcu od stabilnih institucija koje garantuje demokratiju,  vladavinu prava i osnovna prava.

Zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju u Sarajevu Tanja Miščević je rekla da je metodologija samo strateški pravac za ono u pregovorima a to je da država definiše svoj pravac, vreme, rokove za pristupanje EU.

Takođe je rekla da su oko nove metodologije potrebna još neka objašnjenja od EU ali da pozdravlja prelazak na novi metod.

Ona je ukazala da u novoj metodologiji više nema Akcionih planova već mapa puta, što je manje-više isto, ali i da nije primetila kako će se izveštatvati o ispunjavanju merila u vladavini prava, što bi moglo da bude problematično.

Kazala je kazala i da raduje mogućnost ubrzavanja uključenja u neke politike EU, da region dok pristupa bolje sarađuje sa EU.

Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je istakao da nova metodologija treba da doprinese da  evropska perspektiva regiona postane realnost i da se dese velike promene "na terenu", dodajući da su pregovori jedini način da se nešto promeni, da EU utiče u regionu.

On je istakao i da je taj posao pun izazova ali da bi zamrzavanje pregovora bilo kraj evropske perspektive regiona.

Miščević se složila sa Bilčikom da zaustavljanje pregovaračkog procesa nije dobro jer je strateško opredeljenje Zapadnog Bakana da ide ka EU, dodajući da je izgradnja demokratije procedura a da nova metodologija daje procedure, konkretnije kriterijume da se ocenjuje napredak.

I Međak je mišljenja da je kažnjavanje zemlje pogrešna politika i kaže da EU može jednostavno da promeni stvari samo ako odluči da hoće.

Kada je reč o najavljenoj ekonomskoj pomoći za region, Reljić je ukazao da "ne znamo odnos između bespovratne pomoći i kredita i da je to ključno pitanje".

Međak je oko evropske pomoći regionu rekao da je to najbolji potez EU u ovom trenutku pandemije i istakao da EU to treba da iskoristi da bude mnogo vidljivija u javnom nastupu i da ojača proevropsko opredeljenje u regionu.

Reljić je na ocenu Bilčika da bi bilo opasno zamrzavati pregovore i Miščević da bi to bilo neodgovorno, rekao da je "krajnje neodgovorno nastavljati pregovore sa zemljama koje ne dele evropske vrednosti i demokratske principe EU".

On je predložio evropsku komisiju za ispitivanje stanja demokratije u regionu sastavljenu od predstavnika EK, EP, nevladinih organizacija, predstavnika opozicije.

Rekao je i da su izveštaji EK o stanju u kandidatima za članstvo "dosta tehički i nerazumljivi za većinu" i uvek su rezultat kompromisa, tako da ne odražavaju pravu sliku.

Kada je reč o protestima u Srbiji, Reljić je rekao da su nasilni i da je politička dimenzija dovela do zaoštavanja političke  klime u Srbiji i dodatnog zaoštravanja odnosa vlasti prema građanima.

Takođe je ocenio da ti protesti nisu prvenstveno povezani sa pandemijom nego su to protesti protiv tipa vlasti koji se zasniva na autokratiji.

On je ukazao da se zbog teške situacije ljudi iseljavaju iz regiona i naveo da region svakih 90 sekundi gubi jednog čoveka, računajući i umrle.

Bilčik je rekao da je pravo ljudi da demonstriraju i da pokažu nezadovoljstvo na miran način i da vlast u Srbiji ne odgovara na nezadovoljstvo ljudi.

Rekao je i da je EU tu da pomogne Srbiji da bude zemlja koja ima stvarnu perspektivu članstva u EU.

Reljić se u debati založio za ukidanje termina evropska perspektiva regiona, koji je mnogo integrisaniji u EU od nekih zemalja, i istakao da se, kada je reč o EU, ne radi samo o pomoći, nego o odgovornosti i solidarnosti sa celim regionom Zapadnog Balkana.

Bilčik: Nastavak dijaloga Beograda i Prištine ohrabrujući znak


Bilčik je izjavio da je ohabrujuće što su lideri Beograda i Prištine opredeljeni za dijalog ali da ne očekuje lako rešenje.

Povodom sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučiča i premijera Kosova Avdulaha Hotija u Briselu 16. jula, uz posredovanje EU, Bilčik je izrazio očekivanje da će dijalog Beograda i Prištine dati rezultate, konkretne zaključke što će biti važan signal evropske budućnosti.

Očekujemo da na jesen već imamo jasniju sliku, očekujemo rešenje pitanja Beograda i Prištine iako znamo da to neće biti lako, rekao je Bilčik u onlajn debati.

Dušan Reljić je ocenio da bi bilo pravo čudo ako bi u dijalogu Beograda i Prištine bilo konkretnih rezutlata do jeseni zbog izbora u SAD ali i zbog toga toga što ni jedna strana u pregovorima nema stvarni legitimitet.

Reljić je rekao da zbog toga nije ubeđen da treba očekivati bilo kakve konkretne rezultate i dodao da je potrebna kritička rasprava u EU o tome šta se stvarno dešava u Srbiji i na Kosovu.

Međak se saglasio da je legitimet zaista upitan, naglasivši da Kosovo nije ulaznica za EU i da bi eventualni sporazum postignut na brzinu brzo poklekao.

"Pitanje Kosova nije ni jedini ni glavni uslov za članstvo u EU. Čak i da se to završi do jeseni, otvara se pitanje gde je vladavina prava", dodao je Međak.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/Medija centar Beograd