Poslanici iz tri grupe u Evropskom parlamentu podržali su 17. jula zahtev srpske opozicije i pozvali Evropsku komisiju da formira ekspertsku grupu koja će sačiniti izveštaje o zarobljenoj državi i medijima u Srbiji, a Evropski parlament da podrži međupartijski dijalog u Srbiji.

U zajedničkom saopštenju koje su potpisali Tanja Fajon iz poslaničke grupe Socijalista i demokrata, Viola fon Kramon Taubadel iz grupe Zelenih i poslanik liberalne grupe Obnovimo Evropu Klemen Grošelj, navodi se da bi to "pomoglo da se identifikuju i procene neki od ključnih problema koji trenutno muče srpsku demokratiju i predstavljalo bi dobru osnovu za dalje anagažovanje institucija EU, kao i polaznu tačku za identifikovanje neophodnih promena u Srbiji".

Troje evroparlamentaraca ukazalo je i da se Srbija suočava sa teškim izazovima i da bez čvrstog odgovora i rešenja za probleme nema stabilnu budućnost ni realnu perspektivu članstva u EU.

"Koordinirani napori Evropskog parlamenta i Evropske komisije pokazali su se efikasnim u rešavanju političke krize u drugim zemljama regiona", objavio je Klemen Grošelj na Tviteru uz zajedničko saopštenje u kom se navodi da su "kao poslanici tri različite političke grupe u EP" odlučili da odgovore na "zahtev srpske opozicije institucijama EU da se angažuju na mirnom i politički održivom rešavanju tekuće političke krize u Srbiji i da olakšaju kreiranje novih instrumenata koji bi pomogli u postizanju tog cilja".

"Naša je ambicija da omogućimo svim relevantim političkim partijama i pokretima u Srbiji da reše krizu i da na taj način omoguće oživljavanje demokratskog razvoja u Srbiji u interesu njenih građana. Pozivamo EK da oformi grupu eksperata koji će objaviti izveštaje o zarobljenoj državi i medijima u Srbiji", dodaje se.

Uz ocenu da je "srpska demokratija trenutno ugrožena autoritarnim tendencijama vlasti, nefer izbornim uslovima i nedostatkom osnovne slobode medija i vladavine prava", poslanici EP navode da su "ulične demonstracije i njihovo nasilno gušenje razlog za veliku zabrinutost", ali i "jasni signali da se Srbija suočava sa teškim izazovima za budućnost".

Bez čvrstog odgovora i rešenja za navedene probleme Srbija nema stabilnu budućnost i nažalost nema realnu perspekitvu članstva u EU, istakli su evropski poslanici.

Oni su dodali da njihova rešenost da pomognu Srbiji da postane članica EU zahteva od njih da podrže inicijative za "veće angažovanje EU u unapređenju demokratije u Srbiji kako bi joj omogućili da ide putem uspešne budućnsoti u evropskoj porodici demokratskih zemalja".

Formiranje i nepristrasan rad ekspertske grupe za izveštaje o zarobljenoj državi i medijima u Srbiji, kao što traži opizcija, pomoglo bi da se identifikju i procene neki od ključnih problema koji trenutno muče srpsku demokratiju i predstavljalo bi dobru osnovu za dalje anagažovanje institucija EU, kao i polaznu tačku za identifikovanje neophodnih promena u Srbiji, ističu Fajon, Grošelj i Fon Kramon Taubadel.

U tom cilju, kako su dodali, EP bi trebalo da podrži međupartijski dijalog o jačanju demokratskog stuba nove metodologije proširenja EU kao sredstva za primenu reformske agende EU, obezbeđujući najširi mogući društveni konsenzus uključivanjem svih glavnih političkih partija u Srbiji u nastavak međjupartijskog dijaloga uz posredovanje EP.

Predstavnici više opozicionih stranaka koje su bojkotovale izbore 16. jula su uputili pismo evropskim zvaničnicima u kome predlažu formiranje nezavisne ekspertske grupe koja bi sačinila izveštaje o zarobljavanju države i medija u Srbiji, kao prvi korak u rešavanju političke krize pod okriljem EU, po uzoru na Pribeov izveštaj koji je 2015. sačinjen za Makedoniju.

Pribeov izveštaj - model korišćen u S. Makedoniji i BiH

Pribeov izveštaj, koji je pomogao u rešenju političke krize u Makedoniji 2015, sastavila je grupa nezavisnih eksperata na čelu sa bivšim direktorom za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Rajnhardom Pribeom.

Sačinjen je u junu 2015, u jeku političke krize u Makedoniji izazvane aferom objavljivanja prisluškivanih telefonskih razgovora koji su otkrili umešanost tada vladajućeg VMRO-DPMNE u mnoge korupcione prakse, uključujući mešanje u rad pravosuđa, manipulacije izbornog procesa, kontrolu nad medijima i potpuno odsustvo nadzora nad bezbednosnim službama.

Evropska komisija koja je posredovala između političkih aktera u Makedoniji, okupila je grupu nezavisnih stručnjaka, na čelu sa Pribeom sa zadatkom da istraži sistemske probleme vladavine prava.

Izveštaj je objavljen u junu 2015, a u junu 2016. je uz posredovanje EU i SAD postignut Pržinski sporazum između lidera četiri najveće partije u Makedoniji koji je predvideo zakonske i institucionalne promene koje treba da budu završene vanrednim parlamentarnim izborima.

Po "Pribeovom modelu" u decembru 2019. je izrađen i izveštaj za Bosnu i Hercegovinu u kojem je konstatovano "zabrinjavajuće nazadovanje" u oblasti vladavine prava i naglašeno da pravosudni sistem ne uspeva da se izbori sa ozbiljnim slučajevima kriminala i korupcije.

"Izveštaj nezavisnih viših eksperata o pitanjima vladavine prave u BiH", koji je Pribe tada predstavio u Briselu, bio je rezultat Inicijative EU za pojačano praćenje vladavine prava u BiH. Ta inicijativa se 2019. bavila osnovnim uzrocima manjkavosti vladavine prava u BiH, u okviru Mišljenja Komisije o zahtevu BiH za članstvo u EU.

U BiH se "problemi sistemske vladavine prava ne pojavljuju samo unutar pravosuđa, oni utiču i na sva druga područja", navedeno je u tom izveštaju uz ukazivanje da "kao važna komponenta sistema vladavine zakona, postojeća nadzorna i preventivna tela moraju obavljati svoje dužnosti uz odlučnost i odgovornost", a važnu ulogu imaju i civilno društvo i mediji.

Koalicija PrEUgovor je u novembru 2018. objavila dokument pod nazivom "Zašto nam pride treba i Pribe izveštaj" u kom se ipredlaže izrađivanje Pribe izveštaja za Srbiju.

"Redovni izveštaji o napretku koje Komisija objavljuje često su uvijeni u ustaljene fraze diplomatskog jezika, koje odišu konstruktivnom dvoznačnošću, a njihov sadržaj pročešljan je na nekoliko nivoa, tako da u konačnoj verziji izgubi oštrinu prilikom dijagnostifikovanja problema. Najzad, većina izveštaja organizovana je tako da odvojeno prikazuje napredak u svakoj oblasti", stoji u ovom predlogu.

Izvor: Beta

Foto: Evropski parlament