Evropska komisija redovno nadgleda situaciju u Srbiji u vezi s vladavinom prava, uključujući slobodu medija, izjavila je portparolka tog tela Evropske unije Ana Pisonero i pozvala vlast u Beogradu na istinski dijalog sa svim političkim činiocima u zemlji radi nastavka važnih reformi.

Povodom zahteva više opozicionih srpskih stranaka da Evropska unija formira dve grupe stručnjaka koje bi pomogle rešavanju političke krize u zemlji, Pisonero je agenciji Beta 17. jula rekla da to što je Srbija prihvatila novu metodologiju u procesu pregovora o članstvu "treba da joj pruži novi podsticaj da napreduje u fundamentalnim oblastima kao što je vladavina prava".

"Kao zemlja koja pregovara o članstvu s EU, Srbija je podvrgnuta posebnom procesu i metodologiji nadzora i izveštavanja o vladavini prava, uključujući slobodu medija", navela je Pisonero.

Dodala je da Evropska komisija "u tom kontekstu redovno nadgleda situaciju u Srbiji i pokreće ta pitanja sa (srpskim) vlastima".

"Posle nedavnih izbora, ohrabrujemo novi parlament da nastavi međupartijski dijalog koji predvodi Evropski parlament, kako bi se došlo do širokog međustranačkog konsenzusa o reformama povezanim s pristupanjem Uniji, što je od ključnog značaja za napredak zemlje na evropskom putu", kazala je Pisonero.

Ona je dodala da Evropska komisija "ohrabruje i rukovodstvo Srbije da se angažuje u istinskom dijalogu sa svim činiocima političkog spektra kako bi bile nastavljene važne reforme, uključujući one u oblasti demokratije i vladavine prava".

Pisonero je potvrdila da je EU dobila pismo od više opozicionih stranaka iz Srbije i navela da će Komisija odgovoriti na njega.

Članice opozicionog Saveza za Srbiju i dve manje političke organizacije uputile su pismo zvaničnicima EU, s pozivom da formiraju dve grupe stručnjaka koje će sačiniti izveštaje o stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji i o stanju u oblasti medija.

Pismo su potpisale članice Saveza za Srbiju, Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodna stranka, Dveri, Pokret za preokret i Sindikat Sloga, kao i Građanska platforma i Pokret Slobodna Srbija.

U pismu su navele da je sličan izveštaj imao ključnu ulogu u rešavanju političke krize u Severnoj Makedoniji, koju su ocenile kao nalik sadašnjoj u Srbiji. Izveštaj za Severnu Makedoniju sačinio je tim koji je predvodio tadašnji zvaničnik Evropske komisije Rajnhard Pribe.

Nedugo posle objavljivanja Pribeovog izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta, Eduarda Kukana, Knuta Flekenštajna i Iva Vajgla, lideri četiri najveće partije u Makedoniji postigli su Pržinski sporazum. Na osnovu tog sporazuma formirana je prelazna vlada i stvoreni za uslovi za poštene izbore koji su održani godinu i po dana kasnije.

Izvor: Beta

Foto: Evropska komisija