Pandemija korona virusa odrazila se i na izbore širom sveta i dok je najmanje 67 zemalja i teritorija odložilo izbore, 45 je odlučilo da ih održi, uprkos bojaznima povezanim sa korona virusom.

Među zemljama koje su odlučile da održe izbore za vreme pandemije, Južna Koreja je pozitivan primer kako organizovati uspešan izborni proces uz zaštitu zdravlja populacije, navodi se u analizi tink tenka Evropskog parlamenta EPRS.

S druge strane, Burundi je negativan primer zbog ignorisanja zdravstvenih rizika i kod populacije, i kod političara.

Dalje se navodi da odlaganje izbora kao politički odgovor na krizu u idealnim uslovima zahteva širok politički konsenzus koga nije bilo u mnogim slučajevima.

Tako su one na vlasti opozicija i drugi kritičari često optuživali da "kroje" kalendar izbora u svoju korist - bilo uklanjanjem mera prevencije od epidemije prerano da bi ponovo počeli izborni proces, kao u Srbiji, prvoj evropskoj zemlji koja je održala parlamentarne izbore posle krize, bilo nepotrebnim odlaganjem, kao u Boliviji.

U analizi je navdeno nekoliko primera koji treba da pokažu kako je korona kriza uticala na izbore, uključujući Srbiju.

Podsećajući da su u Srbiji parlamentarni izbori odloženi sa 26. aprila za 21. jun, EPRS piše da je i pre izbijanja pandemije zemlja ušla u izborni proces sa problematičnom političkom situacijom - opozicija je proglasila bojkot, EU je posredovala u krizi i posle tri runde dijaloga uz posredovanja Evropskog parlamenta dogovoren je set reformi za unapređenje izbornih uslova. Opozcija međutim nije odustala od bojkota.

Pandemija je u problematičan izborni proces samo donela još problema. Opozicija je tražila odlaganje izbora ali je vlada odlučila da se održe.

Manje opozicione partije su odlučile da učestvuju na izborima koje su glavne opozicione stranke bojkotovale upozoravajući da ne postoje uslovi za slobodne i fer izbore i ukazujući na zdravstveni rizik.

ODIHR je poslao specijalnu misiju da nadgleda izbore u Srbiji koja je utvrdila da su izbori sprovedeni efikasno, uprkos izazovu pandemije, ali da zabrinjava dominacija vladajuće stranke, uključujući u medijima.

Zbog korona krize su misije ODIHR bile mnogo manje nego obično, sa ograničenim brojem stručnjaka, kao u slučaju Srbije i Severne Makedonije.

EU je takođe pratila održane izbore i oglasila se saopštenjima preko Spoljnoplitičke službe (EEAS). Posle izbora u Srbiji EEAS je naveo da ohrabruje "novi parlament da nasavi da radi na međupartijskom dijalogu predvođenim Evropskim parlamentom".

U tekstu se navodi i da je epidemija onemogućila klasične, fizičke kampanje, čime je pojačana postojeća asimetrija u pristupu medijima između vlasti i opozicije.

Pošto rešavanje krize zbog pandemije zahteva brzo reagovanje, oni koji odlučuju ponovo su stavljeni u centar pažnje u medijima.

Primer je Srbija, gde vladajuća stranka kontroliše veliki deo medijskog pejzaža, i gde je predsednik Aleksandr Vučić iskoristio prednost pristupa medijima da se pohvali svojim postignućima u borbi protiv korona virusa i da kritikuje opoziciju, navodi EPRS.

Dalje se navodi i da su vlade koje su imale izbore za vreme pandemije kritikovane od strane opozicije i u nekim slučajevima zdravstvenih stručnjaka da ih nisu organizovale dovoljno pažljivo.

U Srbiji je npr. opozicija optužila vladu da je prerano uklonila restrikcije kako bi organizovala izbore.

Posle izbora, kako se navodi, u Srbiji je registrovan veliki rast broja inficiranih korona virusom. Zato je 7. jula najavljeno  ponovno uvođenje restrikcija, nakon čega su se vlasti suočile sa protestima i morale da naprave korak nazad.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta