Srbija i Kosovo treba što pre da postignu konačni sporazum, najkasnije sledeće godine, ocenili su 27. jula učesnici onlajn konferenciji "Ko će pre oživeti dijalog između Beograda i Prištine – EU i/ili SAD".

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenio je da su se sada stvorili minimalni uslovi za oživljavanje dijaloga, ali da je teško predvideti kako će se taj proces odvijati.

Djukanović je rekao da se je novi problem promena odnosa EU i SAD, ali da je za očekivati da dođe do udružene akcije Brisela i Vašingtona.

EU se prihvatila posla koji "sama definitivno ne može rešiti", rekao je Djukanović i dodao da su SAD doprinele da se rešavanje kosovoskog pitanja prolongira.

Djukanović je istakao da je bez sporazuma Beograda i Prištine nezamisliv bilo kakav napredak Zapadnog Balkana.

Politički analitičar Bljerim Šalja istakao je da je vreme nije ni na strani Beograda ni Prištine i da je postreban jasan vremenski okvir za postizanje sporazuma.

"Mislim da smo na kraju maratona i ne možemo da se vratimo na teniski nivo dijaloga, da pravimo radne grupe i razgovaramo o nestalnim licima, izbeglicama ili ekonomskim odnosima pa tek onda da stignemo do najvažnije teme, a to je status odnosa Srbije i Kosova", ocenio je Šalja.

Po njegovom mišljenju, pitanje odnosa treba da budu na početku dijaloga, a najkasnije u septembru treba odrediti ime tog konačnog sporazuma Srbije i Kosova.

Šalja je rekao da ranije stanovište da je demokratizacija oba društva preduslov normalizacije međusobnih odnosa više ne važi i da sada ne može da zamisli da bez spoljne normalizacije bude unutrašnje normalizacije.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko takođe smatra da sporazum mora što pre da se postigne da bi i Srbija i Kosovo mogle da se bave demokratizacijom i drugim unutrašnjim pitanjima.

Mada je neizvesno kada će se postići sporazum, po njenim rečima to ne znači da dijalog treba da se vodi u nedogled, već da ga treba oročiti na ne duže od godinu dana.

Sonja Biserko je rekla da je obnavljaje dijlaoga u početku izledalo obećavajuće, ali da je Zapadni Balkan u međuvremenu postao "bojno polje" na kojem učestvuju brojni akteri, što je zakomplikovalo situaciju.

Takođe su se interesi SAD i EU u međuvremenu razišli. SAD su preuzele inicijativu posle stagnacije u pregovorima, ali je otkazivanje julskog sastanka u Vašingtonu bilo više nego indikativno, rekla je Biserko, dodajući da je EU vratila dijalog u evropsko okrilje.

"Novi početak dijaloga jasno je dao do znanja da EU ovaj put neće dozvoliti manipulisanje, zbog čega su i (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (predsednik Kosova Hašim) Tači bili nezadovoljni", ocenila je Biserko.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžemdin Spahiu smatra da uloga EU u dijalogu Beograda i Prišitne može da se nastavi i nakon postizacnja konačnog sporazuma, jer će i dalje biti problema u odnosima Srbije i Kosova.

Po njegovim rečima, krajnje je vreme da se postigne konačni sporazum, "ako ne ove, onda sledeće godine".

Dodao je da treba podsticati ekonomsku saradnju Beograda i Prištine i sve što bi moglo popraviti odnose, jer što su bolji odnosi lakše će doći do konačnog dogovora.

"Zbog odnosa Srbije i Kosova pati ceo region, i Makedonija, i BiH, i Crna Gora i Albanija, a i šire", rekao je Spahiu na onlajn konferenciji koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Fondacija Hans Zajdel.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: European Commission