Odluka da se kancelarija Američke razvojne finansijske korporacije (DFC) locira u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu, ocenili su autori ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) objavljenog 8. septembra. Profesor Fakulteta FEFA istovremeno smatra da otvaranje kancelarije DFC neće ugroziti kineske investicije u Srbiji.

Ekonomisti su podsetili da je otvaranje kanacelarije DFC u Beogradu dogovoreno u Vašingtonu 4. septembra, kada je potpisan bilateralni sporazum sa SAD o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.

DFC je uspostavljen usvajanjem Zakona o boljoj upotrebi investicionih zajmova za razvoj oktobra 2018. godine, ali je zvanično počeo da radi u januaru 2020. On podstiče privatna ulaganja u zemlje u razvoju u raznim sektorima, uključujući infrastrukturu, energetiku i zdravstvo.

Kako su ukazali ekonomisti, autori MAT, dolaskom DFC "region prerasta i u ekonomski poligon za praktično dokazivanje globalnog uticaja najvećih".

Naveli su da "balansiranje može biti opasno, ali generiše izuzetnu razvojnu šansu koja se ne sme propustiti".

"Kritike na račun globalnih investicija Pekinga, uključujući i njegovu inicijativu 'Pojas i put', naglo su porasle u Vašingtonu poslednjih godina, čineći važnu dimenziju kinesko-američkog rivalstva. Mnoge zemlje u razvoju u Aziji, Africi, od nedavno i Evropi, čak i Latinskoj Americi, profitirale su od priliva kineskog novca koji im pomaže da jeftinije i sa manje ograničenja finansiraju projekte", smatraju ekonomisti.

Po njihovoj oceni, "činjenica da američko finansiranje nije u toj meri efikasno, ne može Kinezima parirati globalno ni po finansijskom kapacitetu jer je obim sredstava za infrastrukturu u projektu 'Pojas i put' premašio 1,3 hiljade milijardi dolara, već mu, prema tvrdnjama menadžmenta DFC, konkuriše većim standardima i boljim krajnjim rezultatom".

Pristup administracije SAD da u nastojanju da olakša i podstakne američke i druge privatne kompanije da ulažu u region putem zajmova, bilateralnih dijaloga i tehničke pomoći nesumnjivo je najbolje sredstvo kojim raspolaže da odgovori na kineski uticaj. Ali on mora i da se brzo i efikasno sprovede, preporuka je autora MAT koji izdaje Ekonomski institut u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Kako je ocenjeno, za razliku od Kine, američka vlada ne može da usmeri državne kompanije da investiraju u inostranstvu ili da zahteva od banaka da odobravaju pozajmice kompanijama na određenim tržištima.

"Zbog strožih socijalnih i ekoloških standarda, kreditiranje DFC neizbežno će ostati sporije, što će odvratiti neke investitore. Suprotno tome, kineske banke i kompanije imaju tendenciju da imaju blaže standarde, neprozirne ugovore i često naplaćuju projekte bez praktikovanja dužne pažnje", naveli su ekonomisti.

Istakli su da "DFC neizostavno otvara realne mogućnosti zemljama, jer je napokon opipljiva alternativa kineskom centralizovanom ekonomskom modelu, ali da bi maksimizirali svoj uticaj, SAD moraju podstaći, s jedne strane, zemlje da se otvore za privatne investicije, a s druge i same privatne investitore da ozbiljno ulažu u njih".

"Balansiranje za Srbiju ostaje ključ za uspeh, dok se opasnosti i problemi mogu izbeći i odgovornim i kredibilnim odnosom nadležnih prema pojedinačnim investitorima, što nam je falilo posle 2000-te", ocenili su autori MAT.

Radosavljević: Američki DFC neće ugroziti kineske investicije u Srbiji

Profesor na Fakultetu FEFA u Beogradu Goran Radosavljević rekao je da bilateralni sporazum Srbije sa SAD kojim je predviđeno otvaranje kancelarije DFC koja finansira projekte neće ugroziti kineske investicije u Srbiji, već da će samo pojačati konkurenciju među finansijerima.

"Kina ima plan za finansiranje projekata za ceo region Zapadnog Balkana, a ne samo za Srbiju i njene planove neće ugroziti DFC, ali će se pojačati konkurencija, što je dobro", rekao je Radosavljević za Betu.

Radosavljević je rekao da su bilateralni sporazumi manje povoljni za zemlje koje ga potpišu zbog toga što uvek podrazumevaju dodatne uslove, među kojima je i da poslove dobijaju kompanije iz zemlje kreditora.

"Srbija je potpisala nekoliko bilateralnih sporazuma koji su podrazumevali i finansiranje projekta, ali su poslove na realizaciji, što je gotovo uvek deo dogovora, dobijale kompanije iz zemlje koja ih finansira, pa se najveći deo tih sredstava i vraćao u tu zemlju", rekao je Radosavljević.

Dodao je da te kompanije uglavnom ne učestvuju na tenderima, pa su zbog toga i skuplje u odnosu na kredite Svetske banke, Evropske investicione banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Finansiranje projekata kroz bilateralne sporazume je, prema njegovim rečima, "lošije i od koncesija i od privatno-javnog partnerstva".

Mnoge zemlje su, kako je rekao, pribegle kreditiranju projekata kroz bilateralne sporazume sa drugim državama, posebno od krize 2008. godine kada su zbog visoke zaduženosti teže dobijale zajmove od međunarodnih finansijskih institucija.

Radosavljević je rekao da "iskustvo govori da sredstva DFC stižu sporije zbog strožih uslova i standarda koji moraju da se zadovolje, a među kojima su i ekološki, kao i zbog više nivoa odlučivanja".

"U svakom slučaju dobro je što će DFC otvoriti kancelariju u Beogradu, to znači da će verovatno da funkcioniše efikasnije, a to ide u prilog Srbiji", rekao je Radosavljević.

Sporazum Srbije i SAD koji se jednim delom odnosi na 5G mrežu i tehnologiju će, prema rečima Radosavljevića, imati više negativnog efekta od finansiranja preko DFC.

"Tehnologija 5G je već uveliko u Telekomu Srbija i u drugim projektima i puno će koštati ako se to sve bude povuklo i stanje vratilo na početak", rekao je Radosavljević.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP