U Srbiji je do sada pet lokalnih samouprava - Mali Zvornik, Bački Petrovac, Petrovac na Mlavi, Kuršumlija i Sjenica dobilo planove razvoja usklađenih sa potrebama građana, koji su kroz učešće u kreiranju javnih politika odlučili šta su prioriteti za njihova mesta, izjavila je programska direktorka za planski sistem i javne finansije Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Milena Radomirović.

Reč je o pilot projektima koji će biti prošireni na sve gradove i opštine u Srbiji.

"U svakoj od ovih opština smo uspeli da sa lokalnom samoupravom organizujemo partnerske forume koji su uključivali zainteresovane predstavnike lokalne zajednice - udruženja, organizacije civilnog društva, privrednike, tako da sa sigurnošću možemo reći da planovi razvoja koji su pripremljeni u dobroj meri odražavaju prioritete koje su građani potencirali", rekla je ona agenciji Beta 25. septembra.

EU naročito insistira na unapređenju kreiranja i sprovođenja javnih politika u okviru reforme javne uprave.

Radomirović je i menadžerka EU projekta EXCHANGE 5, programa koji predstavlja kontinuiranu podršku EU lokalnim samoupravama u Srbiji od 2004. godine, čiji je ukupan iznos bio više od 33 miliona evra i koji je u velikoj meri doprineo unapređenju kreiranja javnih politika na lokalnom nivou kroz podršku strateškom planiranju.

Ona je navela da građani treba da znaju da pored izbora, postoje i drugi načini ušešća u formiranju lokalnih politika i odlučivanja, kao što su referendum, narodna inicijativa, zbor, javna rasprava, a odnedavno i proces konsultacija lokalnih samouprava sa građanima.

"Ovo daje mogućnost da građani učestvuju u formulisanju i donošenju odluka, ali i da sami iniciraju promenu. Kada govorimo o lokalnim politikama, pričamo o širokom spektru stvari koje su vidljive i koje utiču na građane i privredu u jednoj lokalnoj samoupravi – u domenu kulture, sporta, privrede, lokalnog razvoja i infrastrukture, ali i ulaganja i održavanja puteva, ulica, vodovoda. Građani uključivanjem u donošenje javnih politika mogu u nekim slučajevima da utiču vrlo konkretno na najbliže životno okruženje i na uslove u kojima će ostvarivati svoja prava u lokalnoj zajednici", objasnila je Radomirović.

Kako je navela, lokalna samouprava ima obavezu da za određena pitanja organizuje javnu raspravu, ali i građani mogu, najmanje njih sto sa biračkim pravom, da iniciraju sprovođenje javne rasprave po bilo kom pitanju.

Prema njenim rečima, neke lokalne samouprave su praktikovale koncept kontinuiranih konsultacija koje podrazumeveju da se tokom sprovođenja, evaluacije javnih politika, kao i pripreme novih javnih politika kontinuirano dešava interakcija, odnosno građanima se objašnjava šta su efekti politika, a građani su uključeni u proces sa svojim predlozima, komentarima, zahtevima za promenu.

"Ti konsultativni procesi nisu precizno određeni i mogu se realizovati putem anketa, korišćenjem lokalnog medijskog prostora, novina, televizija, internet prezentacija lokalnih samouprava, zatim aktiviranjem same lokalne administracije da posećuje neke socijalno ugroženije grupe, mesne zajednice, što je posebno značajno u razuđenijim ruralnim opštinama", precizirala je Radomirović.

Kako bi javne politike bile uspešno ostvarene, lokalne samouprave, navela je, treba da budu transparentne kod pripreme planskih dokumenata, da informišu lokalne zajednice blagovremeno i da omoguće svim zainteresovanim stranama da u tim procesima učestvuju, dok građani, udruženja i privreda treba proaktivno da pristupe tome.

"Da bi jedna lokalna politika bila dobra važno je i da budu utemeljene na realnom finansijskom okviru.

Potrebno je da se približi građanima okvir lokalnog budžeta, potencijali njegovih promena, razvoja, povećanja ili smanjenja i da se u skladu sa tim razumeju i ograničenja prilikom formulisanja tih politika", rekla je Radomirović.

Ukazala je i da su u poslednje dve godine pojedine lokalne samouprave nagrađene za dobru upravu, poput Rume, koja je dobila priznanje u oblasti transparentnosti i efikasnosti, dok je Užice ove godine dobilo priznanje i nagrade za intenzivno uključivanje i konsultovanje građana o raspodeli lokalnog budžeta.

"Užice je nekolicinu projekata, koji se odnose na nešto zdravstvenih ustanova, ali pre svega predškolskih i uređivanje javnih površina, sprovelo na osnovu predloga građana, odnosno prioriteta za koje su oni tokom godine glasali", kazala je Radomirović.

Jedan od dobrih primera primene javnih politika na lokalnom nivou je i projekat održive urbane mobilnosti u Valjevu.

"Grad Valjevo je realizovao projekat City walk sa još 17 partnera iz devet Podunavskih zemalja, a u okviru dunavskog transnacionalnog programa Interreg. U okviru projekta ključ je bio na unapređenju uslova pešačenja, kao oblika održive urbane mobilnosti, ali i drugih vidova urbane mobilnosti i bicikliranja i javnog prevoza", kazao je agenciji Beta savetnik za upravljanje projektima u Gradskoj upravi Valjeva Nenad Branković.

Dodao je da su u čitav proces bili uključeni svi zainteresovani.

"Pri samom procesu izrade planova smo organizovali nekoliko radionica. Najpre početnu radionicu gde smo predstavili projekat, plan izrade i ključne metodološke postavke, a zatim i informativnu radionicu gde smo nastojali da uključimo što veći broj zainteresovanih strana i medija, kako bi se u što većoj meri raširili ideje i ciljevi, ali i koristi koje građani Valjeva mogu imati u donošenju jednog takvog dokumenta", rekao je Branković.

Prem njegovim rečima, organizovane su i radionice za definisanje vizije i ciljeva, kao i utvrđivanje mera i intervencija.

"Posebno je bila interesantna i radionica 'U šetnji' (Walk shop) gde su građani i zainteresovane strane iz javnog, privatnog i nevladinog sektora zajedno na terenu, ulicama grada Valjeva sagledavali i ocenjivali različite aspekte problematike urbane mobilnosti i pronalazili najbolja rešenja za konkretne probleme na koje smo nailazili na terenu", kazao je Branković.

Dodao je da tokom čitavog procesa građanima bio dostupan upitnik u kome su mogli da navedu predloge i dopune, dok je završna radionica bila u formi javne rasprave i diskusije na temu predloženog nacrta plana gde su svi zainteresovani mogli davati sugestije za korekciju, odnosno unapređenja plana.

"Ovaj projekat je proglašen kao najbolji projekat EU prošle godine u konkurenciji velikog broja projekata finansiranih od strane EU, što Valjevo, ali i Srbiji, daje sjajnu referencu i ugled za dalje konkurisanje i dobijanje sredstava iz evropskih fondova", istakao je Branković.

On je kazao da su u vreme epidemije održivi vidovi transporta dobili na značaju, zbog čega smatra da je plan osnova Valjevu, ali i drugim gradovima koji imaju ovakve planove za konkurisanje za sredstva iz evropskih fondova.

Više informacija o reformi javne uprave u Srbiji možete pronaći OVDE.

Izvor: Beta

Foto: Beta/EU PRO/UNOPS