Srbija bi u 2020. mogla imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5%, dok bi u 2021. trebalo da usledi  oporavak i rast od 3%, pokazala je nova prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o uticaju pandemije korona virusa u zemljama regiona, objavljeno je 1. oktobra. U zemljama u kojima je EBRD angažovan u 2020. se očekuje pad BDP od 3,9% a u 2021. rast od 3,6%.

Kako je navedeno u izveštaju, uticaj korona virusa bio je manje ozbiljan u Srbiji nego u zemljama sa kojima može da se poredi, delom i zbog velikog doprinosa proizvodnje osnovnih proizvoda ukupnoj proizvodnji.

Podseća se da je rast BDP Srbije u prvom kvartalu 2020. bio snažan, na nivou od 5%, vođen potrošnjom, državnom potrošnjom i investicijama.

Istovremeno, rast izvoza je usporio na 3,1% u odnosu na 2019, što je najsporija kvartalna stopa od 2014. godine.

Iz EBRD su podsetili da je u drugom tromesečju 2020. zabeležen pad ekonomske aktivnosti od 6,5%, zbog  strogih restriktivnih mera usled pandemije, dovodeći do ukupnog pada u prvoj polovini 2020. godine od 0,9%.

Podseća se i da su strane direktne investicije i doznake radnika u prvoj polovini godine opale za oko četvrtinu na godišnjem nivou.

Između marta i juna ove godine Narodna banka Srbije spustila je referentnu kamatnu stopu za kumulativnih 100 baznih poena, na istorijski najniži nivo od 1,25 procenata, navodi se u izveštaju EBRD.

Centralna banka je takođe intervenisala na deviznom tržištu, sa neto prodajom od 1,4 milijarde evra za sedam meseci 2020, dok je kurs dinara prema evru ostao stabilan.

Vladine mere za borbu protiv efekata pandemije korona virusa, kako je ukazao EBRD, usredsredile su se uglavnom na očuvanje zaposlenosti i povećanje likvidnosti kompanija, ali su troškovi tih mera doveli javni dug do 58% BDP do sredine 2020, za oko pet procentnih poena više nego u na kraju 2019. godine.

Region EBRD

Ukupno gledano, EBRD je smanjio prognoze za region u kome investira nakon što su mere za zauzdavanje epidemije korona virusa trajale duže nego što se prethodno očekivalo.

U novim Regionalnim ekonomskim prognozama EBRD pad u regionu u kome je angažovan u 2020. prognozira na 3,9% a u 2021. očekuje povratak na rast koji se predviđa na 3,6%.

U majskoj prognozi je pad BDP u regionu EBRD predviđan na 3,5% a u 2021. se očekivao snažniji oporavak, odnosno rast od 4,8%.

EBRD navodi da će pad verovatno biti najveći u ekonomijama visoko zavisnim od spoljnih izvora prihoda, poput Albanije, Hrvatske, Kipra, Grčke i Crne Gore koje su u 2020. zbog pandemie izgubile najveći deo turističke sezone.

Vodeća ekonomistkinja EBRD Beata Javorčik rekla je da su ekonomije regiona EBRD znatno pale u drugom kvartalu, za 8,2% u odnosu na isto vreme 2019.

"U mnogim ekonomijama pad je bio veći nego za vreme globalne finansijske krize. Očekuje se da brzina oporavka bude slična onoj posle te krize a na oporavak BDP do nivoa beleženog pre pandemije računa se krajem 2021. godine", rekla je Javorčik.

Zapadni Balkan


Regionu Zapadnog Balkana EBRD prognozira pad BDP od 5,1% u 2020. zbog kraha turizma u Albaniji i Crnoj Gori, prekida u globalnim lancima snabdevanja i manje industrijske proizvodnje, pada direktnih stranih investicija i doznaka.

U 2021. će doći do oporavka ekonomija na Zapadnom Balkanu i rasta od 3,4%.

Najveći pad BDP u 2020. EBRD prognozira Albaniji i Crnoj Gori, od 9%, dok u BiH, Kosovu i Severnoj Makedoniji očekuje pad od 5%.

Do oporavka će doći 2021, prognozira kreditor, pa će BDP BiH i Severne Makedonije porasti za 3%, Kosova za 4%, Albanije za 4,5 a Crne Gore za 5%.

Posledice pandemije

Uz ekonomske prognoze objavljeni su i rezultati istraživanja koje su sproveli EBRD i minhenski Ifo institut koji su, pored ostalog, pokazali da su veći teret krize zbog pandemije poneli oni sa nižim obrazovanjem i prihodima.

U istraživanju su upoređeni efekti pandemije u osam ekonomija iz EBRD regiona - Belorusija, Egipat, Grčka, Mađarska, Poljska, Srbija, Turska i Ukrajina, i u šest razvijenih evropskih ekonomija - Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Španija i Švedska.

"Ekonomski efekti krize zbog korona virusa su znatno teži u zemljama EBRD regiona nego u razvijenoj Evropi", navodi se u studiji.

U istraživanju je 73% ispitanika iz EBRD regiona reklo da su lično pogođeni korona krizom prema samo 41% ispitanika iz razvijene Evrope gde su stimulativni paketi u principu bili veći.

Takođe je 15% ispitanih u EBRD regionu navelo da je u krizi ostalo bez posla, što je više nego dvostruko više nego u razvijenim zemljama.

Navodi se i da su bez posla zbog pandemije u većoj meri ostali mladi i oni koji rade u manjim firmama, kao i da je verovatnoća da ostanu bez posla bila mnogo manja kod onih koji rade u javnom sektoru ili državnim preduzećima nego kod onih u privatnom sektoru.

Istraživanje je obavljeno u avgustu a obuhvatilo je gotovo 40.000 ljudi.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta