Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku u evrointegracijama pokazao je da se Srbija u tom procesu nije pomakla od maja 2019, ocenio je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

U intervjuu za Betu i Euraktiv Srbija, Međak je rekao da se tim izveštajem od Beograda traži da promeni antievropsku retoriku i da napravi iskorak u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom.

Međak je ukazao da pregovori o pristupanju EU mogu biti zamrznuti u svakom trenutku ako napredak u pregovaračkim poglavljima 23, 24 i 35 (pravosuđe i osnovna prava, pravda, sloboda i bezbednsot i u slučaju Srbije odnosi s Kosovom) nije u ravnoteži sa napretkom u ostalim oblastima.

U poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem o napretku, naveo je Međak, Srbija je u ispunjavanju političkih kriterijuma ostala na istom nivou, sa ocenom 2,2 na skali na kojoj se spremnost za pristupanje EU meri od jedan do pet.

U ekonomskom kriterijumu ostvaren je napredak sa 3,0 na 3,25, dok se pravni kriterijum koji se odnosi na 35 pregovaračkih poglavlja pomerio sa 3,0 na 3,03.

"Srbija nije uspela da napravi značajniji iskorak ni u jednom pregovaračkom poglavlju, a u nekima je umesto da skida obaveze sa liste dodala nove", dodao je Međak navodeći primer poglavlja pet koje se odnosi na javne nabavke.

Prema rečima Međaka, Srbija je prvo usvojila novi Zakon o javnim nabavkama koji je ocenjen kao iskorak u dobrom smeru, ali je potom usvojen i Zakon o linijskoj infrastrukturi koji iz Zakona o javnim nabavkama izuzima najveće infrastrukturne projekte, puteve, železnice, što je u Izveštaju Evropske komisije označeno kao ozbiljno otvaranje mogućnosti za visoku korupciju i kao zakon kojim se zaobilaze pravila EU za javne nabavke.

Međak je ukazao da je, po novoj metodologiji pristupnih pregovora usvojenoj u martu, funkcionisanje demokratskih institucija uvedeno kao novi kriterijum koji važi za sve države u procesu pristupanja.

"Postojanje funkcionalnih institucija koje garantuju demokratiju, slobodu, vladavinu prava, ljudska i manjinska prava predivjeno je prvim kriterijumom iz Kopenhagena za članstvo u EU, ali to sada počinje da se prati kao poseban parametar koji će morati da se ispuni", rekao je Međak.

Srbija je međutim dobila i dodatni kriterijum koji je već ocenjen u ovogodišnjem izveštaju, a to je retorika - način na koji najviši državni funkcioneri u javnosti komuniciraju o EU.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/81440.flv

"Jasno nam je rečeno da retorika mora biti tačna i nedvosmislena u pogledu srpskog opredeljenja da se uđe u EU. To je posledica negativne retorike koja već godinama postoji u Srbiji, gde se, pre svega preko tabloida, stvara anti-EU kampanja koja dovodi do toga da opada podrška građana za članstvo u EU", rekao je Međak.

Međak je ukazao da istraživanja jasno pokazuju da je u Srbiji više mladih između 15 i 29 godina koji su "protiv" EU nego onih koji su "za", dok su u evropskim zemljama mladi najviše proevropski orijentisani dodajući da je to rezultat antievrropske retorike koja će od sada da se meri.

"U izveštaju jasno piše da Vlada Srbije nastavlja deklarativno da se zalaže za članstvo u EU. Međutim, postoji potreba da se stavi veći naglasak na objektivnu, pozitivnu i nedvosmislenu komunikaciju o EU koja je glavni poltički i ekonomski partner Srbije. I to se mora stavljati do znanja građanima", naglasio je.

Nova metodologija EU predviđa i reverzibilnost u pregovaračkom procesu ukoliko nema napretka.

"Klauzula o balansu", podsetio je Međak, postoji u pregovaračkom okviru EU od početka i predviđa mogućnost zamrzavanja pregovora ako dođe do disbalansa između napretka u poglavljima 23, 24 i 35 i procesa usklađivanja sa EU u celini, na inicijativu Evropske komisije ili trećine članica EU.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/81441.flv

 

Nova metodologija, dodao je Međak, predložila je da se i to od sada prati, a za Srbiju je ocenjeno da je "sveobuhvatna klauzula o balansu trenutno obezbeđena", što znači da već u nekom sledećem trenutku možda neće biti tako.

Međak je rekao da je Srbiji to uslovljeno promenama u vladavini prava ili u dijalogu sa Prištinom.

"Za dijalog je rečeno da je hitan i suštinski za dalji napredak u evrointegracijama i da će nastaviti da određuje ukupni tempo napretka u pristupnim pregovorima, a za vladavinu prava da nije dovoljno brza i efikasna kao što bi se očekivalo od države u procesu pregovora", dodao je.

Zahtev za ocenjivanje da li je balans narušen, po novoj metodologiji, može da podnese i samo jedna država koja smatra da neka zemlja ne ispunjava obaveze i da je narušila klauzulu.

"De fakto svaka država može da blokira jer se u toku pregovora na 85 mesta zahteva jednoglasnost", rekao je Međak ali i dodao da se nada da do toga neće doći.

Nova metodologija EU usvojena je za pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom i Međak kaže da se ne zna da li ju je Srbija formalno prihvatila jer nije poštovana procedura.

"Navodno je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučič obavestio (predsednika Francuske Emanuela) Makrona da smo prihvatili novu metodologuju ali to nije pravi način, to mora da bude zvanični zaključak vlade o kojem će biti obavešten Savet ministara EU", rekao je.

Gledano prema novoj metodologiji proširenja EU, Srbija u prvom klasteru ima otvorena sva poglavlja (pet), u drugom pet od devet, u trećem pet od osam, u četvrtom nijedno od četiri poglavlja, u petom otvorena dva od pet a u šestom nijedno od dva poglavlja.

Međak je podsetio da se najvažniji zahtevi koji su pred Srbijom odnose na Kosovo i vladavinu prava. Ali, dodao je, "čak i da sutra rešimo pitanje Kosova ostaje vladavina prava gde su nezavisno pravosuđe, sloboda izražavanja, borba protiv korupcije i organizovanog kriminla i reforma javne urpave i gde je ocena 2,2".

U izveštaju je takođe, po Međakovim rečima, na više mesta Srbiji skrenuta pažnja da "mora pod hitno da se pozabavi organizovanim kriminalnim grupama koje imaju međunarodni obuhvat", a izražena je i "zabrinutost zbog velikog broja funkcionera u državnoj upravi koji su u v.d. stanju i nisu postavljeni po zaslugama i biografiji".

"Kapacitet naše državne uprave koja je godinama hvaljena kao napredna polako počinje da se dovodi u pitanje. EU je rekla da moramo uložiti veće ljudske i finansijske kapacitete kako bismo uspeli da zadovoljimo sve zahteve iz pregovora", rekao je Međak.

On je ocenio da Srbija može da napreduje u procesu približavanja EU, ako postoji volja, nezavisno od visoke politike.

"Pitanje Kosova, Ustava, odnosa sa Rusijom, pitanja visoke spoljne politike ne možete da prelomite preko kolena, ali vas ništa ne sprečava da donesete zakon o javnim nabavkama kako treba, da se fokusirate na standardizaciju, tehničke propise pa da zakoni ne stoje po dve godine u skuptštini", rekao je.

Međak je naveo da je ispunjenost plana harmonizaicje zakonodavstva svega 41%.

"To nas niko ne sprečava da završimo, pogotovu u situaciji kada vlada ima tako komotnu većinu. To je manjak volje ili manjak kapaciteta. Šta god da je, nije dobro", rekao je.

Posle ovogodišnjeg izveštaja o napretku , po Međakovom mišljenju, trebalo bi se fokusirati na sve što nije vezano za Kosovo, Rusiju, visoku spoljnu politiku, ali pre svega na nezavisnost pravosuđa.

"Prvi savet - rešiti pitanje pravosuđa, ali zaista, druga stvar - rešiti ono što piše u nacionalnom programu za harmonizaciju zakonodavstva i rezultat neće izostati jer to je ono što će promeniti ne sliku o Srbiji, već situaciju u Srbiji i dovesti do toga da građani zaista podržvaju evropske integracije", rekao je.

Govoreći o nezavisnosti pravosuđa, Međak je naveo da amandmani koje je vlada uradila prošle godine ne daju nezavisnost pravosuđu i da je na kraju vlada priznala da nije imala ustavna ovlašćenja da ih piše.

"To je veliki probem, a nije adekvatno obrađeno u ovom izveštaju. Vlada je radila amandmane za koje po ustavu nije imala ovlašćenja i to mora biti vraćeno u skupštinu, a amandmane mora da napiše radna grupa u koju će ući stručnjaci", rekao je.

Međak je ukazao i da su u ovom trenutku po nezavisnosti pravosuđa ispred Srbije i Severna Makedonija i Albanija koje su napravile ozbiljne iskorake u borbi protiv visoke korupcije.

"Od Srbije će se to tražiti, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa će biti ključni elementi po kojima ćemo mi biti ocenjivani", rekao je Međak.

Naglasio je da dešavanja u Evropi ukazuju da se novim članicama EU "neće gledati kroz prste, čak će im se i podići lestvica".

"Moraćemo da budemo čisti kao suza, neće se dozovoliti da uđe nova država koja će ojačati tabor koji sada čine Poljska, Mađarska... Možda to nije pravedno ali je sa stanovišta Srbije dobro", rekao je.

Po novoj metodologiji, posle objavljivanja godišnjeg izveštaja, najverovatnije u decembru, trebalo bi da bude održana posebna međuvladina konferencija na najvišem nivou gde će izveštaj biti analiziran i gde treba da bude utvrđena agenda rada sa prioritetima za narednu godinu.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/81444.flv

"Nadam se da će se to desiti jer bi to značilo uozbiljavanje priče, podizanje pregovora na viši poltički nivo. To je i ono što Evropska komisija hoće, da da veće političko upravljanje ovom procesu jer je jasno da ono nedostaje", rekao je Međak.

Suština procesa pristupanja EU, naglasio je Međak, jeste da se "jedna bezobalna priča od 35 poglavlja suzi na merljive i konkretne stvari i zadatke, a ne da se donose zakoni koji se ne sprovode ili se derogiraju".

Mini Šengen pozitivan za region i u ekonomskom i političkom smislu

Inicijativa Mini Šengen ide u prilog Srbiji kao najvećoj ekonomiji na Zapadnom Balkanu ali je pozitivna i za ceo region i u ekonomskom i u političkom smislu, ocenio je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Međak je rekao da je Mini Šengen dobra stvar, iako ime inicijative stvara zabunu, s obzirom na ono što Šengen znači u EU.

Istakao je da inicijativa mora da bude inkluzivna, odnosno da je prihvate svi iz šestorke sa Zapadnog Balkana, i mora da bude u skladu sa pravilima i standardima EU.

Kako je rekao, u Mini Šenegenu neće biti snižavanja standarda, npr. da se obezbedi slobodan protok robe, i svi će biti motivisani da unaprede standarde na evropski nivo.

"Mini Šengen ide u prilog Srbiji kao najvećoj ekonomiji na Zapadnom Balkanu, koja ima najveći izvoz, i to je pozitivno za Srbiju i za ceo region a dalja integracija je i politički dobra za region", rekao je Međak.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/81446.flv

Na pitanje kako će Mini Šengen da zaživi, Međak je istakao da zemlje iz regiona "moraju da se dogovore, da potpišu neki papir, a očigledno je da EU sada staje iza toga, da kreće da gura" (inicijativu) i zahvaljujući tome je sigurno da će zaživeti.

Ideja stvaranja otvorenijeg tržišta na Zapadnom Balkanu bazirana je na CEFTA i regionalnoj transportnoj zajednici, kao i Akcionom planu za Regionalni ekonomski prostor donetom na sastansku Berlinskog procesa u Trstu, rekao je Međak.

On je rekao da je Mini Šengen dobar za Srbiju jer joj je CEFTA drugo izvozno tržište - Srbija u EU plasira 63-64% a u zemlje CEFTA 20% izvoza, pri čemu je izvoz u CEFTA pao za vreme važenja kosovskih taksi na 17%.

Kako bi naglasio značaj unapređenja trgovine u regionu, Međak je kao primer naveo da je izvoz Srbije u Albaniju 1997. ili 1998. vredeo manje od deset miliona dolara dok je u 2019. premašio 120 miliona evra uz suficit na strani Srbije.

Kada je reč o Ekonomskom i investicionom planu EU za Zapadni Balkan vrednom devet milijardi evra bespovratinh sredstava, koji je nedavno predstavljen u Briselu, Međak je rekao da po tom pitanju još ima dosta nepoznanica jer novi višegodišnji budžet EU iz koga će doći sredstva za IPA III još nije usvojen.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto/Video: Beta