U Srbiji svaki peti zaposleni radi "na crno" - najmanje 80.000 radnika u građevinarstvu, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i sličnih profesija, pokazala je analiza Nacionalna alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za razvojnu saradnju (GIZ).

Najviše radnika "na crno" ima u poljoprivredi, turizmu i ugostiteljstvu (15,1%) i građevinarstvu (11,3%), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, navodi se u analizi NALED-a i GIZ-a  o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi i na druge delatnosti.

Utvrđeno je da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a samo 16% je angažovano na do godinu dana.

Oko 126.000 zaposlenih radi samo na osnovu usmenog dogovora, navodi se u analizi koja je objavljena 12. oktobra u Beogradu.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često obavljaju posao više ljudi u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je, navodi se u studiji, i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i koji često u toku jednog dana rade za više domaćinstava.

Gradilišta su takođe specifična jer se procenjuje da na njima 37% radnika radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavci nerado upuštaju u proceduru prijave, pokazalo je istraživanje.

Sa druge strane, povrede na radu su tim poslovima su česte, pa su neprijavljeni radnici posebno ugroženi, jer isključivo od volje poslodavca zavisi da li će im pokriti troškove lečenja, navodi se u analizi NALED-a.

Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci ne prijavljuju zaposlene su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja.

Poslodavci kao ključni razlog za visoku stopu rada na crno vide visoko poresko opterećenje rada. Za ugovor o privremenim i povremenim poslovima izdvajaju mesečno u proseku 16.000 dinara za poreze i doprinose.

Model sezonskog onlajn angažovanja radnika u poljoprivredi za te stavke predviđa fiksni iznos od oko 300 dinara na dan, što poslodavcima donosi fleksibilnost, državi prihod, a radnicima mogućnost da ostvare pravo na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu, ocenjeno je u istraživanju.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u, Tisa Čaušević, rekla je na predstavljaju analize da je jedan od načina da se radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava, to da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca u poljoprivredi putem e-portala ili onlajn aplikacije, proširi na druge delatnosti.

"Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika", navela je Čaušević.

Projektni menadžer u GIZ-u, Zoran Jakovljev, kazao je da je ta organizacija podržala uvođenje elektronske prijave sezonskih radnika da bi se olakšalo zapošljavanje i smanjila siva ekonomija.

"Naša analiza je pokazala da su ostvareni značajni pozitivni efekti za sve zainteresovane strane - poslodavcima su smanjeni troškovi angažovanja sezonaca i skraćena procedura prijave i odjave sa pet sati na pet minuta, dok su radnici dobili pravo na penziono i osiguranje od povrede na radu", objasnio je Jakovljev.

Analiza je pokazala i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno, ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika.

Preporuka NALED i GIZ je da se uspostavi poseban Registar individualnih sakupljača, uz uvođenje podsticaja - radnici ne bi gubili status nezaposlenih, mogli bi da dobiju uvećanje socijalne pomoći za 20%, država bi mogla da im uplaćuje penzijsko osiguranje, imali bi prvenstvo učešća na javnim radovima, mogućnost korišćenja subvencija i drugih budžetskih transfera i pravo da za račun javnih komunalnih preduzeća vrše poslove separacije otpada.

U analizi se ocenjuje i da bi uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da se proširi na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, kao i na poslove u turizmu i ugostiteljstvu i nekvalifikovane, fizičke građevinske poslove.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Pixabay