Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju "Bele knjige" ocenio je da Srbija ima umeren i stabilan napredak u poboljšanju poslovne klime, ali da iako efekat dosadašnjih mera pomoći zbog krize izazvane pandemojom korona virusa ne dovodi u pitanje, smatra da država mora biti oprezna da ne ugrozi fiskalni deficit i javni dug zbog te podrške.

"Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Ako se te granice pređu, cela privreda će biti izložena velikom riziku i makroekonomskoj nestabilnosti u kojoj niko neće dobro da prođe", navedeno je u "Beloj knjizi 2020" koja je predstavljena 19. novembra.

U toj publikaciji FIC ocenjuje napredak u poboljšanju poslovne klime i daje preopruke šta bi još trebalo da se uradi da  uslovi poslovanja budu povoljniji.

Ukazano je i da je prostor za buduće podsticajne mere ograničen, jer je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, zbog čega su potrebne dalje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta.

U FIC su ocenili i da je Srbija u 2020. vodila ekonomsku politiku slično drugim zemalja u borbi protiv recesije izazvane pandemijom, te da su mere bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode.

U "Beloj knjizi 2020" navedeno je da FIC uprkos trenutnoj situaciji sa pandemijom korona virusa i dalje ima ista očekivanja, a to je dalje ubrzanje reformi odnosno nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, zajedno sa radom na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju u sprovođenju zakona.

"Naš tim vidi umeren, ali stabilan napredak Srbije u poboljšanju poslovne klime", naveo je predsednik FIC Majk Mišel u uvodniku "Bele knige".

Ukazano je da će kriza više uticati na investicije nego na izvoz i zaposlenost, kao i da će više varirati profit nego poslovni prihod, zbog čega će finansijski sektor biti manje pogođen nego realni.

U Beloj knizi je navedeno da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama.

Drugi blok prioriteta, kako je naglašeno, obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.

U "Beloj knjizi" je označeno i da se razvoj srpske ekonomije bazira na šest stubova - transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital.

Navedeno je da će pandemija negativno uticati na transport, a iako je uvođenje "zelenih koridora"  dalo pozitivne efekte, smatraju da bi trebalo razmotriti nastavak podrške uspostavljenom sistemu i nakon stabilizacije situacije.

FIC u vezi sa transportom preporučuje da bi trebalo uvesti dodatne podsticajne mere za izgradnju infrastrukture za upotrebu električnih vozila, obezbediti adekvatni regulatorni okvir koji će omogućiti razvoj tog sektora, prilagoditi Zakon o energetici tako da prepoznaje i podstiče korišćenje električne energije u sektoru transporta.

Smatraju i da je potrebno ući u javno-privatna partnerstva u oblastima transporta koje su vitalne, a koje nisu rezervisane za državu, a koje država nije sposobna da samostalno osposobi, restruktuira ili modernizuje, to jest za koje je to optimalnije i efikasnije učiniti u partnerstvu sa privatnim sektorom.

Prema ocenama iz "Bele knjige", energetski sektor zahteva brze promene zbog čega predlaže da regulacija cena električne energije bude napuštena, uz zaštitu osetljivih kupaca, što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije.

U oblasti telekomunikacija preporučuje se aktivnija uloga vlade u cilju suzbijanja teorija zavere i lažnih vesti o 5G tehnologiji, u cilju sprečavanja napada i ometanja rada kritične telekomunikacione infrastrukture neophodne za pružanje osnovnih usluga elektronskih komunikacija, kao što su govorna usluga i pristup internetu.

Jedna od glavnih preporuka u oblasti digitalizacije je da je važno iskoristiti centralizovane baze podaka i omogućiti razmenu podataka između Poreske uprave i privrednih društava, s ciljem da se podaci, na prvom mestu o primanjima građana, uz njihovu saglasnost, mogu koristiti u procesima kreditiranja onlajn.

To bi, smatraju, značajnoj meri eliminisalo potrebu za papirnom dokumentacijom i omogućilo kupovinu kreditnih proizvoda potpuno onlajn.

U fokusu FIC i ove godine ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku.

U FIC smatraju da su najveći izazovi za makroekonomsku stabilnost u Srbiji recesija u EU i trgovinski rat, kao i rast fiskalnog deficita i javnog duga.

Dodaje se i da nije realno očekivati da se će se brzo vratiti nivo stranih direktnih investicija koje su u prvom kvartalu ove godine bile na nivou 2019. ali su kasnije pale na 70% tog iznosa.

Ocenjeno je i da je prostor za delovanje ekonomske politike sveden na privatnu i javnu potrošnju, za koje se navodi da mogu imati ograničeno dejstvo.

U "Beloj knjizi" je ukazano i da će građevinarstvo posebno biti pogođeno padom privatne tražnje, a proizvodnja metala i minerala, opreme i transportnih sredstava, IT usluga i trasporta - padom izvozne tražnje.

"Na duži rok, mi ne verujemo da će se privredna aktivnost u Srbiji kretati nasuprot negativnom trendu iz Evrope, pa je brzi oporavak privrede EU od ključne važnosti za domaću privredu", navedeno je u "Beloj knjizi".

U ovom trenutku FIC je zadržao preporuke iz prošle godine, uz male promene zbog uticaja pandemije.

Tako je preporučeno jačanje fiskalne stabilnosti i zaustavljanje rasta javnog duga zemlje, dovršetak restrukturiranja infrastrukturnih preduzeća i zatvaranje neuspelih državnih preduzeća.

Istaknuta je i nužnost povećanja javnih izdataka za infrastrukturu, uključujući ulaganja u zdravstvo, kao i njihova diverzifikacija kako bi se smanjio infrastrukturni jaz.

Preporučen je dalji rad na harmonizaciji domaćih propisa sa evropskim standardima kroz nastavak pregovora sa EU o članstvu.

Ove godine u "Beloj knjizi" izostao je indeks Saveta institucionalnog napretka, jer je pandemija u martu prekinula uobičajene aktivnost države na poboljšanju privrednog ambijenta i preusmerila ih na borbu protiv zaraze i pružanje podrške privredi i građanima kako bi lakše podneli teret krize.

"Naša je odluka da preskočimo 2020. i da nastavimo njegovo objavljivanje u 2021. Pandemija COVID-19 je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije", naveli su iz FIC.

FIC ima više od 120 kompanija članica sa više od 100.000 zaposlenih, a njihova ulaganja su veća od 36 milijardi evra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay.com