Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je 1. decembra da je srećan što su SAD htele da pomognu u dijalogu Srbije i Kosova, ali da Brisel ima vodeću ulogu u tom procesu. Učesnici onlajn debate "EU u svetu koji se menja - zadržati kurs u teškim vremenima" su se saglasili da EU mora da izgradi "stratešku autonomiju" i da je potrebno ponovo oživeti multilateralizam.

"Samo EU može dati ponudu tako važnu za te ljude, a to je evropska perspektiva", izjavio je Borel na onlajn debati povodom 10. godišnjice Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).

Borel je rekao da EU mora da investira, da se angažuje i da sarađuje u svim oblastima sa zemljama Zapadnog Balkana, jer je to neposredno susedstvo EU.

"Ako ne možemo da rešimo problem u našem neposrednom susedstvu, kako možemo da se pretvaramo da smo geopolitički akter", rekao je Borel.

Podsetivši da je nedavno bio u Sarajevu, prilikom obeležavanja 25. godišnjice potpisivanja Dejtosnkog sporazuma, Borel je rekao da je "tužno" što je bilo nemoguće organizovati zajdničku proslavu tog događaja.

"Podele i dalje ostaju, istorijske rane su veoma duboke, ostali su ožiljci na psihološkoj koži. Ali ne možemo da osporimo njihovu evropsku perspektivu", rekao je šef evropske diplomatije.

Borel je dodao da je šest odsto stanovništva Bosne i Hercegovine napustilo zemlju i da EU mora da investira da bi se zaustavila emigracija.

"Ne možemo da dozvolimo da imamo slabu tačku u srcu Evrope", rekao je Borel.

Havijer Solana, koji je bio visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost od 1999. do 2009. godine, izjavio je da se pregovori moraju nastaviti i da se mora brzo delovati.

"Rusija želi da ima Srbiju u svojoj orbiti. Ponuditi Srbiji mogućnost da postane deo EU je fundamentalno", rekao je Solana.

Bezbednost EU nemoguća bez bezbednosti u svetu

Učesnici debate su se saglasili da je neophodno da EU ulaže u bezbednost u celom svetu, kao i da gradi stratešku autonomiju uz istovremeno oživljavanje multilateralizma.

EEAS trenutno ima 17 misija, šest vojnih i 11 civilnih, u kojima je angažovano 5.000 ljudi.

Borel je istakao da i krize koje su daleko od granica EU utiču na evropsku bezbednost i da je u zajedničkom interesu pomoći ostatku sveta da ima mir, bezbednost, vladavinu prava i poredak kakav postoji u Evropi.

Borel je rekao da je za izgradnju zajedničke bezbednosti potrebna zajednička strateška kultura.

"Evropljani danas nemaju isti pogled na svet, nemaju isto razumevanje šta je pretnja. Moramo izgraditi zajedničko razumevanje sveta i pretnji, da bismo imali zajednički odgovor na pretnje", rekao je Borel.

Prema njegovim rečima, pandemijska kriza je pokazala sve ranjivosti EU, ali i da ljudi razumeju da zajedno mogu bolje da reaguju.

Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost od 2009. do 2014, istakla je da Evropljani razumeju da bezbednost unutar EU može biti izgrađena samo ako se ulaže u bezbednost izvan EU.

"Sirija i izbeglička kriza su nas podsetili da ako se ne suočavamo sa bezbednosnim izazovima u svetu, manje smo bezbedni kod kuće", kazala je Mogerini.

Havijer Solana je ocenio da je EEAS na početku svog mandata imao manje moći, manje infrastrukture i ljudstva, ali više uticaja nego danas.

On je ocenio da je EU danas stabilnija, ali da nedostaje politička volja da se koriste njene institucije.

Učiniti multilateralizam velikim opet

Mogerini se saglasila da je snaga EU danas veća, ali da se susreće sa brojnim izazovima kada je u pitanju njen uticaj, jer su odnosi u globalnoj politici sve kompleksniji.

"Danas imate različite svetske igrače, svaki igra različitu igru u drugačijem okruženju. Možete s nekim biti partner u trgovini, ali ne i u oblasti ljudskih prava", kazala je Mogerini.

Ona je rekla da je potrebna revitalizacija multilateralizma, ne gubeći autonomiju EU, a Borel je istakao da Evropljani treba da deluju sami kada je neophodno, a zajedno kada je to moguće.

"Učiniti multilateralizam velikim opet", rekao je Borel, dodajući da strateška autonomija znači sposobnost da se deluje, da EU bude nezavisna i da ima kapacitete da sama rešava svoje probleme.

EEAS je osnovana Lisabonskim ugovorom, koji je potpisan 2007, a stupio na snagu krajem 2009, a zvanično je počela da radi 1. januara 2011. godine.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EEAS