Odluka Saveta ministara EU da se ne otvori novo poglavlje u pregovorima o članstvu sa Srbijom neminovan je rezultat stanja u oblasti vladavine prava, ocenili su 9. decembra učesnici onlajn konferencije "Randevu u Evropskoj uniji". Istakli su da je potrebno povratiti kredibilitet i poverenje, što zahteva političku odgovornost obe strane. Takodje su ocenili da rešavanje kosovoskog pitanja nema prioritet nad reformama u vladavini prava u pogledu punopravnog članstva u EU.

Predsedavajući Upravnog odbora Centra za za evropske politike Srđan Majstorović ocenio je da odluka šefova diplomatija EU nije neočekivana vest i da je to najozibljnija poruka EU do sada.

"Mi smo još u junu upozoravali da ako se dramatično ne unapredi stanje u poštovanju vladavine prava i demokratskih institucija i ako se ne smanje napadi na medije i pojedince, Srbija ne može očekivati da ove godine otvori novo poglavlje", rekao je Majstorović.

Vlada Srbije, prema negovom mišljenju, mora tu poruku da prihvati na ispravan način, bez mnogo emocija, sa racionalnim planom kako da pokaže državama članicama na koji način će Srbija odgovoriti na sve negativne pojave koje su bile percipirane tokom 2020.

To što je Bugarska onemogućila usvajanje čitavog paketa zaključaka o proširenju je loša vest za region, kazao je Majstorović i dodao da nova metodologija, učinivši proces više političkim, nije doprinela uspostavljanju poverenja koje je neophodno u tom procesu.

"Čineći proces više političkim ne znači političko iživljavanje nad zemljom kandidatom, već preuzimanje političke odgovornosti za, s jedne strane, reforme u zemljama kandidatima, ali s druge stane preuzimanje političke odgovornosti u zemljama članicama EU da se izađe u javnost u nepovoljnom trenutku i da se ukaže zašto je za Evropu dobro da Zapadni Balkan, u skladu sa novom metodologijom, što pre postane sastavni deo strateškog okvira koji će definisati novu ulogu Evrope u svetu", ocenio je Majstorović.

Majstorović je rekao da nova metodologija ima prevashodno funkciju da povrati kredibilitet dveju strana, jer i EU mora kredibilno da odgovori kada neka zemlja kandidat za članstvo ispuni svoje obaveze.

Dodao je da uspostavljanju poverenja nijedna metodologija ne može da doprinese, već da će to zahtevati političku odgovornost dveju strana.

"U Srbiji ne vidimo da se stvari kreću u tom pravcu", ocenio je Majstorović, dodajući da je važno da Srbija izađe sa jasnim, konkretnim dokazima šta će uraditi u narednih godinu i po dana koliko će trajati mandat sadašnje vlade.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak izjavio je da je zaključak evropskih ministara neminovan rezultat jer je usporavanje procesa i nazadovanje Srbije u pristupanju fundamentalnim vrednostima EU vidljivo već nekoliko godina.

Međak je ocenio da će se sa ove tačke teže pokrenuti nego da su ranije poruke Brisela prihvaćene i da se proces pokrenuo u boljem pravcu pre godinu ili dve.

Nova metodologija je, po njegovom mišljenju, pokušaj da se oživi proces i da se vrati na viši nivo, ali i iskren dokument u kojem se govori o manama, a to je da nema poverenja na obe strane.

"Kredibilitet je narušen i moraće mnogo da se radi da bi se povratio", kazao je Međak na debati koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Evropski pokret Francuske.

Najveća odgovornost je na državama kandidatima jer su najzainteresovaniji za ulazak u EU, ali, istakao je Međak, to ne može da se ostvari bez odgovornosti EU, koja ne može da bude globalni igrač ako ne može da integriše Zapadni Balkan".

Ekspertkinja za proširenje u Evropskom pokretu Francuska Lusi Gonzales izjavila je da politčka volja da se obezbedi veći kredibilitet zemalja kandidata treba da se iskaže jasnim političkim potezima kada su u pitanju svi domeni koji se odnose na vladavinu prava, jer je to ključna oblast u procesu pristupanja EU.

Govoreći o odlaganju međuvladine konferencije EU i Srbije, Gonzales je rekla da u Uniji trenutno postoje hitnije stvari koje treba rešavati, misleći na pandemijsku krizu, pregovore o novom budžetu EU i Bregzitu.

"To ne znači da smo zaboravili naše preuzete obaveze. Verujem da što se tiče evropske perspektive Zapadnog Balkana jeste šteta što konferencija nije na vreme održana, ali će se svakako održati jer je to obaveza koju je EU preuzela i neće odustati od toga", kazala je Gonzales.

Elis Bernar, direktorka studija u tink-tenk organizaciji EvropaNova, saglasila se da je projekat proširenja EU daleko od prioriteta država članica i da je svesna da se to dešava u "najgorem mogućem trenutku".

"Ne treba zaboraviti da je metodologija rezultat talasa pristupanja EU i shvatili smo da je potrebno da se postave stroži zahtevi u smislu ulaska u EU", kazala je Bernar.

Kosovo nije važnije od vladavine prava

U pogledu odnosa sa Prišitnom, učesnici debate su se saglasili da rešavanje tog pitanja nema prioritet nad vladavinom prava.

"Ne mogu da poverujem da može da se prenebregne pitanje reformi u vladavini prava čak i ako se postigne sporazum sa Kosovom", rekla je Gonzales, dodajuči da bi sporazum bio na dobrobit i Srbije i Kosova.

Između dve zemlje, kako je dodala, koje žele da postanu članice EU, mora postojati sporazum makar zbog bilateralnih razmena i ne sme biti frikcija.

Bernar je podsetila da je EU već učinila propust kada je u pitanju Kipar.

"Proširili smo se na problematičnu teritoriju i ne možemo da ponovimo takvu grešku", rekla je Bernar, dodajući da je dogovor Srbije i Kosova neophodan, ali da nije važniji od poglavlja 23 i 24.

Majstorović je rekao da ne vidi mogućnost da članice EU postignu konsenzus o odobrenju članstva Srbije u EU ako postigne sporazum sa Prištinom.

Takav scenario nije moguć ni zbog toga što je poštovanje vladavine prava i demokratskih institucija uslov svih uslova koji je sadržan u pregovaračkom okviru i koji se ne može menjati, kao i zbog toga što i EU uči na sopstvenim greškama, što pokazuju slučajevi Poljske i Mađarske.

Majstorović je istakao da treba biti obazriv da se u javnim nastupima ne dovodi u vezu rešavanje kosovoskog pitanja isključivo sa evropskim integracijama.

"Ni Srbija ni Kosovo neće postati članice EU ako nemaju normalizovane odnose, ali Srbi i Albanci moraju rešiti to pitanje zbog sebe", kazao je Majstorović.

Međak je takođe rekao da je nemoguće da se zaboravi pitanje vladavine prava, jer ulazak u EU zemlje u kojoj postoji manjak vladavine prava neminovno utiče na ostatak Unije i "jača front zemalja članica koje već imaju problem s vladavinom prava".

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EPuS