Ambasadori EU, Nemačke i Portugala izjavili su danas da postoje signali da će nova vlada Srbije raditi na poštovanju vladavine prava i sprovođenju reformi, što bi moglo da dovede do ubrzanja procesa evropskih integracija početkom 2021. godine.

Ambasadorka Portugala u Srbiji Marija Virdžinija Pina je izjavila da će njena zemlja, tokom predsedavanja EU u prvoj polovini 2021. biti posvećena procesu proširenja, a da se od Srbije očekuje napredak, ne samo donošenje normativnih akata o reformama nego i njihovo sprovođenje.

"Treba dvoje za igranje tanga. Što se nas tiče uradićemo sve što je do nas, ali moramo da vidimo da i druga strana radi ono što treba", kazala je Pina na onlajn konferenciji "Od Nemačke do Portugala – Predvođenje Unije u teškim vremenima".

EU i dalje očekuje da vidi reforme, rekla je Pina i dodala da je nova vlada pokazala izvesnu posvećenost reformama, ali da će se to tek procenjivati.

Portugal će kao predsedavajući EU u punoj meri biti posvećen društvenom i finansijskom oporavku članica posle pandemijske krize.

Moto predsedavanja Portugala biće "vreme je za fer zeleni i digitalni oporavak", što ukazuje na prioritete Lisabona, a to su otporna Evropa, solidarna Evropa, zelena Evropa, digitalna Evropa i globalna Evropa.

"Vladavina prava jedna je od temeljnih stvari kojima ćemo se baviti i to uvek govorimo zemljama kandidatima za članstvo – važno je uključiti se u evropski klub, ali je bitno biti sposoban da se bude u tom klubu", kazala je Pina.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da razume da postoje frustracije i razočarenje što nije otvoreno nijedno poglavlje ove godine, ali da od nove vlade dolazi poruka da se ide u dobrom pravcu, da će se raditi na poštovanju vladavine prava i usklađivanju spoljne politike.

"Treba da se koncentrišemo da se te pozitivne poruke pretvore u stvarnost kako bi 2021. godina bila pozitivnija", rekao je Fabrici na onlajn debate koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Centar za evropske politike (CEP).

"Uveren sam da će u prvih par meseci 2021, ukoliko reforma ove vlade nastavi da se pretače u stvarnost, biti prilike da se nagradi i da se proces unapredi", kazao je Fabrici, dodajući da će proširenje nastaviti da bude ključna politika EU.

Fabrici je ocenio da je 2020. bila teška godina za EU, ali da su postignuti važni ciljevi kao što su usvajanje višegodišnjeg finansijskog okvira, paketa za oporavak od pandemije, smanjenje emisija ugljen-dioksida za 55 odsto.

Proširenje nije "pobeglo ispod radara", rekao je Fabrici i dodao da je za EU prva neophodnost u vreme pandemije bila da se bavi zdravljem i ekonomijom, ali da je Unija pomogla i region da se izbori sa krizom.

Povodom neotvaranja procesa pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Fabrici je rekao da je to nešto privremeno i da treba izbegavati "osećaj krize ili drame" i da veruje da će te poteškoće biti prevaziđene.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib izjavio je da se Nemačka kao predsedavajuća EU nadala da će Srbija ostvariti više napretka, kao i da će biti ostvaren pomak u procesu evropskih integracija Severne Makedonije i Albanije.

"Srbija neće otvoriti novo poglavlje ove godine, to je jasno. Pokušali smo da stalno šaljemo poruku, ali napredak jednostavno nije bio dovoljan", pogotovo u domenu vladavine prava, rekao je Šib.

Podsetio je da je trebalo četiri meseca da se formira nova vlada, a da ni pandemija nije pomogla.

"Ali to nije razlog za razočarenje. Dobijamo signale da je nova vlada počela da pojačava svoje napore, pogotovo u oblasti vladavine prava, tako da mi možemo samo da uputimo ohrabrenje vladi da nastavi tim putem i čim bude bilo nečeg da se pokaže Srbija će otvoriti nova poglavlja", kazao je nemački ambasador.

Šib je optimista i kada je u pitanju početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali je istakao da treba razdvojiti rešavanje bilateralnih pitanja i proces pristupanja EU.

On očekuje da će se tokom predsedavanja Portugala naći rešenja za spor Sofije i Skoplja i da će to imati pozitivan uticaj na politiku proširenja generalno.

Šib je kazao da je Nemačka zbog ekstremno teškog i izazovnog vremena morala da izmeni incijalni program predsedavanja, ali da je kriza pokazala koliko je bitno da EU radi zajedno na oporavku i da zemlje članice nađu zajednička rešenja.

Izazov je, dodao je, bio da se druge stvari zadrže na dnevnom redu, kao što je Zeleni dogovor.

"Kada pandemija bude pod kontrolom, zaštita prirode mora opet da dođe u fokus, a s druge strane je vladavina prava, svetinja EU", rekao je Šib, podsetivši da je usvojen mehanizam vladavine prava koji znači da će u budućnosti biti sankcionisan "deficit vladavine prava u članicama u kontekstu budžetskih pitanja".

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović izjavio je da Srbija u proteklih šest meseci nije uspela da ispuni svoje obaveze iz strateških dokumenata i akcionih planova izrađenih u cilju ubrzavanja procesa pristupanja EU, ali da su se ovih dana čule pozitivne poruke zvaničnika.

"Čuli smo da će biti više entuzijazma u pristupu reformama u oblasti vladavine prava, da se usvajaju planovi za implementaciju reformi, kao i da u okviru vlade postoje institucionalna prilagođavanja", rekao je Majstorović.

Prema njegovoj oceni, potrebni su konkretni rezultati koji će pokazati da je nova vlada svesna svih neophodnih uslova za ubrzanje procesa.

"Vlada je ta koja mora da ubrza, potrebno je puno da ubedimo sve da smo zaista odlučni ovaj put da ispunimo svoje obaveze i počnemo odgovorno da se ponašamo", kazao je Majstorović.

Prema njegovoj oceni, EU je odlukom da ne otvori poglavlja u pregovorima sa Srbijom "konačno demonstrirala svoj kredibilitet", u smislu da ne želi da podrži vlade koje ne rade dovoljno po suštinskim pitanjima, poput funkcionisanja demokratije, borbe protiv korupcije, nezavisnog sudstva ili slobode medija.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: CEP