Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je 17. decembra da Srbija nije "pačija škola" u procesu evropskih integracija nego ozbiljna država i da ne samo da nije dalje od EU nego je "suštinski bliže". Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović je, s druge strane, ocenila da je Srbija realno sve dalje od ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU i da države kandidati moraju da rade brže i odlučnije, a EU da im pruži veću podršku.

Joksimović je na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU (NKEU) rekla da je Srbija ove godine pokazala efikasnost, ekonomsku snagu, brigu za svoje građane i solidarnost sa svima u regionu i članicama EU.

"Nismo urušilu vladavinu prava u Srbiji ni na koji način", rekla je Joskimović, dodajući da je možda bilo kašnjenja u reformama i da je možda moglo da se uradi više, ali da je Srbija posvećena putu evropskih integracija i da su ova vlada i Aleksandar Vučić od 2014. uradili više za evropski proces nego svi prethodnih 15 godina.

Izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu evrointegracija je prvi put rađen po principima nove metodologije, rekla je Joksimović i dodala da zamera što nije nađen način da se održi politička međuvladina konferencija sa Srbijom.

Joksimović je takođe navela da se u izveštaju nigde ne pominju objektivni razlozi za kašnjenje u reformama, sprovođenju izbora i formiranju vlade, iako "EK sebi daje za pravo da kasni u svojim obavezama uz obrazloženje Bregzita, pandemije, budžeta".

Vlada Srbije će usvojiti "preporuke koje su objektivne", rekla je ministarka i izjavila da očekuje da EU sledeće godine pokaže da je bila ozbiljna sa novom metodologijom i da EU s pravom očekuje da Srbija pokaže još veću ozbijnost u oblasti vladavine prava.

Posledica nove metodologije je da poglavlja postaju sekundarni instrument za ono što je suština pregovaračkog procesa od ove godine, a to su sektorske ključne politike struktuirane u šest klastera.

"Povezanost srpske politike sa svim zajedničkim politikama EU biće ključno merilo za napredak u pristupnom procesu i to je ono što daje politički snažnije vođen, nadziran i kontrolisan proces kako od strane EU tako i od strane vlada", kazala je Joksimović.

Joksimović je ocenila i da su Severna Makedonija i Albanija nepravedno zaustavljeni i da je to neprihvatljivo za ceo region, kao i da će i Srbija trpeti zbog toga što nova metodologija nije uobličena.

Ministarka je istakla da EU treba da objasni kako će se nova metodologija primenjivati na Srbiju i pozvala civilno društvo i Nacionalni konvent da počnu da govore o klasterima a ne o poglavljima.

"Da li je otvoreno jedno ili dva poglavlja je prevaziđena tema. Očekujem od Nacionalnog konventa da se prestroji u pravo vreme i da zamoli svoje članove da se ubace u novi kolosek", kazala je Joksimović.

Prema njenom mišljenju, ocene Nacioalnog konventa o procesu evropskih integracija Srbije su bitno oštrije od nalaza EK.

"Pokazuje se da postoji oštrina Naciolanog konventa koja je gotovo pa politička i koja znatno odudara od onoga što bi civilno društvo trebalo da ima kao izbalansirani odnos", rekla je ministarka.

Dragojlović: Srbija realno sve dalje od članstva

Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović izjavila je da civilno društvo jeste "malo bučnije" i da u javnosti potencira pitanja vladavine prava kako bi dodatno motivisalo vladu da sprovodi reforme.

Ipak, istakla je Dragojlović, Srbija ima "loš saldo" u poređenju s tempom koje su druge države imale u procesu pristupanja EU i s obzirom na podršku koju su te zemlje imale od EU.

Dragojlović je istakla da je uprkos "deklarativnoj političkoj volji" vlade Srbije, usvajanju strateških dokumenata, izjavama predstavnika vlade, "Srbija realno sve dalje od ispunjavanja kriterijuma za članstvo".

"Najveće prepreke na putu integracije Srbije u EU nalaze se u oblasti vladavine prava i političkih kriterijuma, nedostatku administrativnih kapaciteta i manjku političke volje da se dosledno primenjuju mere na koje se država obavezala", kazala je Dragojlović, dodajući da u političkim i kriterijuma vladavine prava Srbija, po oceni brojnih organizacija civilnog društva, ne samo stagnira nego i nazaduje.

Prema oceni NKEU, nikakvog pomaka nema u polovini poglavlja i tu se slaže sa EK, ali se ne slaže kada su u pitanju poglavlja 25 (nauka i istraživanje) i 26 (obrazovanje i kultura), koja su privremeno zatvorena.

U tim oblastima je, kako je rekla, što se tiče EU "sve u redu", ali članice NKEU vide obrazovanje i nauku kao ključne u brojnim politikama u kojima je ograničen ili nikakav napredak.

"U Nacionalnom konventu nismo zadovoljni dinamikom otvaranja poglavlja niti smo sigurni da će ovim tempom Srbija uspeti da isupni kriterijume da postane članica do 2025. godine", kazala je koordinatorka NKEU.

Dragojlović je dodala da su posledice činjenja i nečinjenja vlade vidljivi i građanima i da se nada da će nova vlada biti odlučnija u poštovanju vladavine prava i principa demokratije.

"Pred nama su neizvesna vremena, ali je sigurno da EU i zemlje kandidati moraju da promene pristup. Kandidati moraju da rade brže i odlučnije, a EU da pruži podršku zemljama Zapadnog Balkana kao što je bio slučaj sa zemljama centralne i istočne Evrope. U suprotnom perspektiva članstva ostaje neizvesnija nego ikada", kazala je Dragojlović.

Fabrici i Šib optimistični

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je rekao da je pozitivno što su nova vlada, premijer i ministri pokazali posvećenost da proces evropskih integracija stave u centar svog delovanja i da ne treba gledati unazad nego krenuti dalje.

Fabrici je izjavio da se u izveštaju navode mnoge dobre stvari koje su urađene i stvari koje treba uraditi i da ta dva elementa treba gledati zajedno i imati holistički pristup čitanju izveštaja.

"Moja uloga je da uverim civilno društvo i institucije da EU ostaje posvećena procesu proširenja", rekao je Fabrici.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib javio je da je proširenje bilo visoko na agendi nemačkog predsedavanja Savetu EU, ali da nisu postigli ono što su hteli.

Što se tiče nove metodologije, mislim da Srbija ima dobre razloge da traži pojašnjenje šta to tačno znači za Srbiju i da to treba da dobije što pre", rekao je Šib.

Nemački ambasador je rekao da je izveštaj EK izbalansiran, sveubuhvatan i da nije bio veliko iznenađenje pošto je napredak bio veoma ograničen posebno u prioritetnoj oblasti vladavine prava na šta su, kako je dodao, uticali pandemija i formiranje vlade koje je trajalo četiri meseca.

"Nemačka je optimistična da će 2021. godine biti više dinamike i da ništa neće sprečiti otvaranje novih poglavlja", rekao je Šib, dodajući da vidi posvećenost nove vlade da sprovodi reforme.

Šib je izrazio žaljenje što nisu otvoreni pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, istakavši da je važno razdvojiti bilateralna pitanja i pitanja povezana sa pristupanjem EU.

Dačić: Članstvo u EU nesumnjivo opredeljenje Srbije

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je izjavio da je članstvo u EU "nesumnjivo opredeljenje" Srbije, "njen strateški cilj i spoljnopolitički prioritet".

"Svesni smo da u tom procesu postoje brojni izazovi i obaveze, reforme koje moramo da sprovedemo, ali i da je to prevashodno u interesu naših građana", rekao je Dačić.

Kako je naveo, izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće predstavljen poslanicima na plenarnoj sednici Skupštine Srbije koja bi trebalo da bude u naredne dve nedelje, pre kraja ove godine.

On je rekao da je jedna od primedbi u tom izveštaju bila "zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika" i najavio da bi uskoro Skupština trebalo da donese "Kodeks o ponašanju", na kojem se radi.

Govoreći o nekim drugim primedbama iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, Dačić je najavio da će se zakoni donositi u redovnoj proceduri, a samo izuzetno po hitnom postupku, što se već i ostvaruje.

Dačić je ponovo najavio da će ovih dana razgovarati s predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Dejvidom Mekalisterom o dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji i o "zamerkama" iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.

Ponovio je i da "u prvom delu" iduće godine očekuje međustranačke razgovore vlasti i opozicije radi unapređenja izbornih uslova.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/Vlada Srbije