Srbija je po indeksu percepcije korupcije na 94. mestu od 180 zemalja i teritorija sa indeksom 38, pokazao je Globalni indeks percepcije korupcije 2020 koji je danas objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International, TI).

U odnosu na prethodnu godinu, Srbija je izgubila jedan poen i sada ima najslabiji rezultat od 2012.

Gledano prema poziciji na listi, Srbija 94. mesto deli sa osam zemalja među kojima su Kazahstan, Brazil, Surinam.

U izveštaju se navodi da najveći izazovi Srbije kada je reč o korupciji uključuju ozbiljna pitanja vladavine prava, kontinuiranu demokratsku eroziju i napore da se ućutkaju kritički glasovi.

Srbija je odgovarajući na kovid-19 preduzela neke kontroverzne korake, uključujući suspenziju parlamenta, uvođenje stroge zabrane kretanja (policijskog časa) i podsticanje nasilja nad demonstrantima, piše u delu izveštaja o percepciji korupcije u Srbiji.

Navodi se i da je vlada ograničila pristup informacijama o nabavci medicinske opreme i "osvetila se zdravstvenim radnicima koji su kritikovali njen odgovor na krizu javnog zdravlja".

"Posle godina zanemarivanja, zdravstveni sistem zemlje testiran je kovidom-19 sa ozbiljnim posledicama. Korupcija ostaje prepreka medicinskoj specijalizaciji i napredovanju u karijeri", navodi se u izveštaju TI.

Srbija i drugi sa Zapadnog Balkana svrstani su u region istočne Evrope i centralne Azije u kome je kovid-19 samo naglasio tekuće probleme upravljanja i strukturne probleme, istakao široko rasprostranjenu korupciju i pogoršao socijalno nezadovoljstvo.

Navodi se i da su neki politički lideri iskoristili krizu da povećaju svoju moć, uvedu ograničenja na već ograničeni pristup informacijama, uklone transparentnost iz propisa o javnim nabavkama i odreknu se mehanizma javne odgovornosti.

Ceo Zapadni Balkan - Crna Gora sa 45 poena, Albanija i Kosovo sa po 36 i Severna Makedonija i BiH sa po 35, ima problema sa borbom protiv korupcije, iako teži članstvu u EU.

Najveći gubitnik u regionu je BiH koja je od 2012. izgubila sedam indeksnih poena.

Na globalnoj listi indeksa percepcije korupcije predvode Danska i Novi Zeland sa po 88 poena a slede Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska sa po 85 poena.

Južni Sudan i Somalija su na dnu liste sa po 12 poena.

Od 2012. godine 26 zemalja sveta je poboljšalo indeks a 22 zemlje, uključujući BiH, pokvarile su rezultat.

U izveštaju se ističe i da svaka kriza, pa i kovid-19, pokazuje koliko je veliki značaj transperentnosti i borbe protiv korupcije.

Nenadić: Srbija i ove godine zemlja sa visokom korupcijom, problem politička volja

Na konferenciji "Da li je Srbija napredovala ili nazadovala na rang listi CPI i šta treba da učini da se korupcija smanji" rečeno je da Srbija, drugu godinu za redom, zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste i ima čak pet poena manje od globalne prosečne ocene (43).

Prema rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića, ovaj rezultat Indeksa korupcije pokazuje zabrinjavajući trend, a pad Srbije na lestvici indeksa korupcije je u korelaciji s načinom na koji su bili primenjeni antikorupcijski zakoni i antikorupcijski mehanizmi prošle godine.

"Ne samo da imamo problem da se obezbedi politička volja za primenu pojedinih zakona već i u nekim slučajevima imamo situaciju gde je politička volja direktno iskorišćena da se ti zakoni ne primene", rekao je Nenadić.

Na alarmantno stanje u ovoj oblasti ukazuje to što većinom republičkih javnih preduzeća nezakonito rukovode ljudi kojima je istekao mandat, što izlaže ogromnom riziku javna sredstva kojima ta preduzeća upravljaju.

Uz to, kod ugovaranja najvećih infrastrukturnih projekata domaći zakoni o javno privatnom partnerstvu služe samo za projekte malih vrednosti, dok se veliki projekti kreiraju po posebnim pravilima samo za taj slučaj i pod pravnim plaštom međudržavnih sporazuma.

"Situacija sa pandemijom u Srbiji je samo dodatno ogolila slabosti antikorupcijskih mehanizama i pojačala te slabosti... Kao primer za to su nabavke u oblasti zdravstva za suprostavljanje pandemiji gde nijedan dokument do sada nije učinjen javno dostupnim, dok sve informacije građani dobijaju na jedna neproverljiv način kroz izjave zvaničnika i to najčešće onih koji nisu nadležni za to", kazao je Nenadić.

On je zaključio da sve to pospešuje percepciju o korupciji.

Takođe, koncentrisana politička moć i podrška građana za borbu protiv korupcije tokom proteklih godina nisu iskorišćeni za jačanje institucija i vladavine prava, što bi obezbedilo da sistem odgovornosti funkcioniše bez obzira na postojanja političke volje, a pogotovo bez političkog naloga.

"Pošto nam, kako kažu, predstoji izmena ustava jedno od ključnih pitanja je finansiranje funkcionerske kampanje koje su vođene korišćenjem javnih resursa ", rekao je Nenadić.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta