Kopredsedavajuća Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) Srbije i Evropske unije Tanja Fajon izjavila je da ona i poslanik Evropskog parlamenta (EP) Vladimir Bilčik imaju podršku Evropskog parlamenta da budu posrednici u međupartijskom dijalogu u Srbiji.

"Situacija u ovom trenutku je ne samo frustrirajuća nego je jednostavno neprihvatljiva", rekla je Fajon 28. januara na onlajn sednici POSP-a.

Istakla je da su ona i Bilčik dobili jasne mandate da budu posrednici u prvoj i drugoj vazi dijaloga i da te mandate podržava velika većina evroparlamentaraca.

"EP je posrednik u dijalogu i ne zauzima strane, niti daje posebne predloge", rekla je Fajon, dodajući da je međustranački dijalog u interesu Srbije i njenog evropskog puta.

Fajon je istakla da EP želi da pomogne Srbiji na putu ka EU i da će nastaviti da pomaže međupartijski dijalog, ali da je važno da se obe strane međusobno poštuju, da rade zajedno i da se izbegavaju pokušaji da se podriju ti napori.

Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da je međustranački dijalog izuzetno važan prioritet za Evropski parlament, Komisiju i članice EU koje pažljivo prate dijalog.

"Postigli smo napredak u prvoj fazi i nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka EU i da joj pomažemo da poboljša uslove političke konkurencije", rekao je Bilčik.

Izrazio je nadu da će biti prevaziđen problem povodom izjava predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića o neobjektivnosti Tanje Fajon i njenom izuzeću iz dijaloga i da će predsedavajući Odboru EP za spoljne poslove Dejvid Mekalister naći način da se krene dalje.

"Nemamo mnogo vremena za dijalog. EP je spreman da doprinese dijalogu kako bi što pre bio nastavljen", rekao je Bilčik, podsetivši da su naredni parlamentarni izbori najavljeni za proleće 2022.

Član POSP-a poslanik Ljubomir Arsić izrazio je nezadovoljstvo rezultatima međustranačkog dijaloga, najviše zbog toga što "predstavnici bivšeg režima" nisu želeli da pristupe tim razgovorima.

"Ocenjujem i kao lični neuspeh kopredsedavajuće Odbora ispred Evropskog parlamenta Tanje Fajon, jer svojim autoritetom nije uspela da privoli predstavnike opozicije da učestvuju u pregovorima i na taj način pokušaju da prikažu da Narodna skupština nema legitimitet ni legalitet", rekao je Arsić.

Poslanik Djorđe Milićević izjavio je da je Narodna skupština ozbilno pristupila dijalogu, ali da oni nisu tu"da ispunjavaju želje".

"Učešće stranaca možda podstiče nerealna očekivanja opozicije", rekao je Milićević i dodao da ako neko očekuje da dijalog vlasti i opozicije zameni izbore i Skupštinu i da se time bavi neka prelazna vlada onda ne treba ni da učestvuje u dijalogu.

Milićević je rekao da nije Ivica Dačić diskvalifikovao nekoga iz međustranačkog dijaloga, nego je predsednik parlamenta preneo stav "velikog broja političkih stranaka koje su sve vreme insistirale na objektivnosti i na tome da se posrednici iz EP svojim postupcima ne postavljaju na stranu nekih opozicionih stranaka".

Parlament

Predsednica delegacije EP Tanja Fajon izjavila je da nije dobro što u novom sazivu parlamenta Srbije nema suštinske opozicije, dok je predsednik srpske delegacije Vladimir Orlić rekao da u Skuptšini više nema govora mržnje od kada nema predstavnika bivše vlasti.

Fajon je na onlajn sednici POSP-a rekla da je Srbija 2020. dobila novi parlament kojim dominira vladajuća koalicija i koji karakteriše odstutvo suštinske opozicije.

"To nisu dobre vesti za nadozrnu ulogu parlamenta nad izvršnom vlašću koja ostaje formalna, kao ni za dalje unapređenje parlamentarne kulture", rekla je Fajon.

Članica EP je pozdravila to što je Narodna skupština prvi put razmatrala izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, kao i to što je smanjeno donošenje zakona po hitnom postupku, što su razmatrani izveštaji nezavisnih institucija i što je usvojen Kodeks ponašanja.

To je, dodala je, bilo još potrebnije jer su obraćanja poslanika obeležili "govori mržnje, uvrede i vulgarni jezik".

Kopredsedavajući POSP-a Vladimir Orlić izjavio je da u Skupštini više nema govora mržnje od kada u njoj nema predstavnika bivše vlasti.

Orlić je rekao da su politički organizatori "nasilnih protesta" u julu 2020. pokušali da "se upadne u Skupštinu i da se zapali" i da oni više nisu u parlamentu.

"Reč je o ljudima koji su bojkotovali prethodne izbore i sve ono što smo radili da bi unapredili izborne prilike, koji su bojkotovali svaki dijalog i Evropski parlament. Od kad njih nema u Skupštini nema više govora mržnje", rekao je Orlić.

Podsetio je da je na izborima bila 21 izborna lista, od kojih 18 lista opozicione orijentacije, na kojima je bilo više od 40 stranka, pokreta i organizacija.

Orlić je rekao da je ODIHR ocenio da su izbori sprovedeni efikasno uprkos izazovima usled pandemije, a da je medijska zastupljenost političkih stranaka, prema izveštaju REM-a, bila u značajnoj meri ujednačena.

Poslanica Sandra Božić optužila je televizije N1 i NovaS da su tokom predizborne kampanje vodile hajku protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove porodice, pod izgovorom slobode govora i medija.

Radi se, kako je dodala, o "perfidnoj cenzuri i zlouporebi predizbornog programa i favorizovanju stranaka koje su bojkotovale izbore".

"To nije nova pojava i nije ograničena na predizbornu kampanju, već je svakodnevno tendenciozno plasiranje lažnih vesti sa motivom isključivo vođenja hajke protiv Vučića i funkcionera vladajuće koalicije", rekla je Božić.

Reforme

Ministarka Srbije za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je nova vlada aktivnije ušla u reformski proces i da će ove godine pokazati da je ozbiljna kada su u pitanju reforme u oblasti vladavine prava.

Joksimović je dodala da je bilo nekih neopravdanih kašenjenja, ali da je bilo kašnjenja i u drugim članicama EU i da je i izveštaj EK o evropskim integracijama "znatno kasnio".

"Zemlje kandidati za članstvo se nekada prestrogo ocenjuju s obzirom na sve izazove koje su imale sve zemlje EU", rekla je Joskimović, dodajući da je proces proširenja bio "na neki način napadan i spolja i iznutra".

"Očekujemo da EU i EK pokažu ozbiljnost kredibilnijeg i verodostojnijeg procesa proširenja uz razradu i primenu nove metodologije", koju je, rekla je Joskimović, Srbija nedvosmisleno prihvatila.

Ministarka je izrazila očekivanje da će u najskorije moguće vreme biti organizovana međuvladina konferencija Srbije i EU na kojoj bi trebalo da se usaglasi primena nove metodologije, kako bi se ubrzao pristupni proces.

Ana Paula Zakarias, državna sekretarka za evropske poslove Portugala, koji predsedava EU, izjavila je da je politilka proširenja strateška investicija u mir, stabilnost i sigurnost susedstva EU i da će portugalsko prededavanje raditi na napretku procesa proširenja.

Zakarias je pozdravila to što je Srbija članstvo u EU postavila kao prioritet, dodajući da će taj proces i dalje zavisiti uglavnom od napretka Srbije, posebno istakavši reforme u oblasti vladavine prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

"Istovremeno žalimo što reforme u vladavini prava nisu bile efikasne i brze kao što se očekivalo", rekla je Zakarias.

Pozdravila je prve pozitivne korake nove vlade i izrazila nadu da će demonstrirati političku volju i značajno ubrzati reforme koje će doneti konkretne rezultate.

Ketrin Vent, šef Odseka za Srbiju u Generalnom direktoratu EK za proširenje i susedsku politiku, izjavila je da Srbija i EU moraju da ubrzaju proces pristupnih pregovora i da je već primećena posvećenost nove vlade u nekoliko oblasti, kao što su ustavne reforme u oblasti pravosuđa, usvajanje Kodeksa ponašanja u Skuptšini i napredak u strukturalnim reformama.

"Ohrabrujemo vladu i parlament da nastave pozitivne korake i ostvare opipljive rezultate koji će ubrzati pristupanje EU", rekla je Vent.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/STA