Primena nove metodologije proširenja EU u Srbiji će biti "hibridna", pošto će neke njene novine moći delimično da se primenjuju, a s obzirom da se pregovarački okvir neće menjati, smatra viša istraživačica Centra za evropske politike (CEP) Sena Marić.

U tehničkom smislu, pregovarački okviri za Severnu Makedoniju i Albaniju će predstavljati "inkarnaciju" nove metodologije, rekla je za Euraktiv Srbija i Betu Marić dodajući da će taj dokument operacionalizovati predloge i otvorena pitanja koja ostavlja Komisijin dokument iz februara 2020.

Prema najavama Beograda i Brisela, Evropska komisija će do kraja februara predstaviti kriterijume za pregovore po klasterima koji su predviđeni novom metodologijiom proširenja.

Nova metodologija proširenja EU znači napuštanje logike otvaranja i zatvaranja pojedinačnih poglavlja i prelazak na grupisanje pregovaračkih poglavlja koja su tematski srodna u tzv. klastere, pojasnila je viša istraživačica CEP.

Kada je reč o Srbiji, sa 18 (od 35) otvorenih poglavlja Srbija ima bar jedno otvoreno u pet od šest klastera.

"Dakle, potpuna primena logike klastera bi bila moguća samo za klaster koji se tiče energetike, saobraćaja i životne sredine, koja sadrži četiri pregovaračka poglavlja", rekla je Marić, koja je i programska menadžerka CEP.

Ona je rekla i da se prihvatanjem nove metodologije ne dovode u pitanje ostvareni rezultati u već otvorenim poglavljima ali da se u narednom periodu očekuje otvaranje više srodnih poglavlja po jednoj međuvladinoj konferenciji nego do sada.

Kako je podsetila, do sada je Srbija imala najviše dva otvorena pregovaračka poglavlja po međuvladinoj konferenciji.

Marić je rekla i da je Srbija otvorila sva poglavlja iz "osnovnog" klastera, u koje spadaju poglavlja 23 i 24 (vladavina prava), javne nabavke, statistika i finansijska kontrola.

"U tom klasteru revidirani pristup (proširenju) najavljuje sveobuhvatnije praćenje i ocenu ostvarenih rezultata", istakla je ona.

Na pitanje da li EU kasni sa razradom nove metodologije i da li je to posledica borbe protiv korona virusa ili komplikovanih evropskih procedura, Marić je rekla da veruje da su oba faktora igrala ulogu.

Ona je rekla i da prvi talas pandemije praktično nije imao uticaj na agendu EU u pogledu politike proširenja – u martu 2020. je obezbeđena je jednoglasnost za otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, u maju je održan virtuelni samit u Zagrebu, u oktobru objavljen Ekonomski i investicioni plan.

"Što se tiče konačnog usvajanja revidirane metodologije, sigurno je i blokiranje početka pregovora sa Severnom Makedonijom od strane Bugarske dodatno zakomplikovao proces", rekla je Marić.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: CEP