Na Kosovu se 14. februara održavaju vanredni parlamentarni izbori na kojima građani između 1.079 kandidata biraju 120 poslanika u novom sazivu parlamenta. Pravo glasa, prema zvaničnim podacima Centralne izborne komisije (CIK), ima 1.794.862 građana Kosova.

Do isteka roka, 16. januara, za učešće na izborima prijavilo se 28 političkih subjekata sa 1.079 kandidata. Liste kandidata podnele su 21 politička partija, pet građanskih inicijativa i dve koalicije.

CIK je 2. februara potvrdio konačni birački spisak, u koji su upisana 1.794.862 glasača. To je 143.006 glasača manje nego na izborima 6. oktobra 2019. godine.

Prema objašnjenju CIK, do smanjenja broja birača je došlo nakon što su iz biračkog spiska izbrisane osobe koje imaju lične isprave UNMIK-a, koje nisu validan dokument za glasanje, kao i osobe za koje je potvrđeno da su preminule od oktobra 2019. godine.

Na biračkom spisku je i više od 102.000 državljana Kosova iz dijaspore, koji imaju mogućnost da glasaju poštom do 12. februara u ponoć.

Građani će moći da glasaju na 888 biračkih mesta.

Takođe, CIK je saopštio da će osobe zaražene korona virusom moći da biraju da li žele da skoriste svoje biračko pravo, i da će biti obezbeđeni mobilni timovi za one koji su zbog bolesti prinuđeni da glasaju kod kuće.

Iako su na Kosovu aktivnosti stranaka i izjave političara već nedeljama fokusirane na izbore, predizborna kampanja zvanično je počela 2. februara i trajaće do 12. februara.

Za vanredne izbore je do 8. februara akreditovano 19.000 posmatrača, i to iz političkih partija, medija, diplomatskih predstavništava i nevladinih i drugih organizacija.

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu prvi put nije pozvana da pomogne u izbornom procesu u četiri opštine sa srpskom većinom na severu. CIK, koji je nadležan za organizaciju izbora na celoj teritoriji Kosova, ocenio je da u svim sredinama postoje dovoljni kapaciteti za nadzor i organizaciju tog procesa.

Predsednica CIK Valjdete Daka je istakla da je cilj da izbori budu slobodni i demokratski, u skladu sa zakonom i najavila da će to telo reagovati na "narušavanje integriteta izbora i biračkog prava".

Četiri najveće stranke Albanaca - pokret Samoopredeljenje (PS), Demokratski savez Kosova (DSK), Demokratska partija Kosova (DPK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK) predale su liste sa po 110 kandidata za poslanike u novom sazivu upštine.

Na čelu liste pokreta Samoopredeljenje je prilikom podnošenja prijave bio njen lider Aljbin Kurti, ali je njemu kandidatura za poslanika zabranjena zbog odluke Ustavnog suda Kosova da se ne mogu kandidovati osobe koje su u periodu od tri godine pre izbora osuđene za krivično delo, a Kurti je u drugoj polovini 2018. osuđen na uslovnu kaznu zatvora.

Kurti je ipak kandidat svoje stranke za premijera.

Na listi Samoopredljenja je i vršilac dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani.

Prvi na listi DSK je aktuelni premijer Avdulah Hoti, koji je i kandidat za premijera. Listu ABK vodi Ramuš Haradinaj, ali je on, prema odluci organa stranke kandidat za predsednika Kosova. ABK nije istakla kandidata za premijera.

Na čelu liste Socijaldemokratske incijative je njen lider Fatmir Ljimaj.

Među 28 lista su i tri sa kandidatima koji predstavljaju srpsku zajednicu. To su Srpska lista, koja uživa otvorenu podršku vlasti u Beogradu i koja je prijavila 20 kandidata, Srpski demokratski Savez (SDS) i Građanska inicijativa "Za slobodu pravdu i opstanak" (GI SPO).

Na izborima učestvuju i stranke i koalicije koja predstavljaju tursku, bošnjačku, goransku i romsku i aškalijsku zajednicu na Kosovu.

Za manjinske zajednice u kosovskom parlamentu je rezervisano 20 mesta, od toga deset za srpsku, i deset za ostale zajednice.

U svim dosadašnjim anketama ubedljivo vodi Samoopredeljenje, kojem prognoze daju od 45 do 60 poslaničkih mesta.

Tako prema najnovijoj anketi Instituta PIPOS iz Prištine stranka Ajlbina Kurtija može da računa sa 40.95% glasova.

Anketa pokazuje da je na drugom mestu DPK sa 22,03%, dok je na trećem mestu DSK sa 19,35%, a na četvrtom ABK sa 7,8%. Prema tom istraživanju Socijaldemokratska inicijativa ne bi prešla izborni prag od pet odsto.

Anketa koju je početkom februara objavio prištinski Institut za društvena istraživanja "Gani Bobi" Samoopredeljenju je dala 60 od 120 poslaničkih mesta.

Prema toj anketi, DSK je na drugom mestu sa 18 mandata, DPK treća sa 16 poslanika, a ABK četvrta sa šest poslanika.

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti rekao je da neće formirati nikakvu postizbornu koaliciju, i da je njegov cilj da osvoji više od polovine poslaničkih mesta u parlamentu.

"Pobeda je 61 poslanik i više, potrebna nam je parlamentarna većina jer nećemo formirati koalicije posle izbora, sklopili smo je pre izbora, Vjosa Osmani i ja", rekao je Kurti na predizbornom skupu u Štimlju.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta