Ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni izjavio je 5. marta da se o članstvu u Evropskoj uniji ne pregovara, nego da je za to potrebno ispuniti sve uslove koji se od zemlje kandidata traže.

"To nisu pregovori. Ako želite u EU, postoje zahtevi koje morate da ispunite. Ako nema iskrene želje zemlje kandidata da uloži sve napore da ispuni te zahteve, onda se ništa neće desiti", rekao je francuski ambasador na onlajn diskusiji "Francuska i evropske integracije Zapadnog Balkana".

Falkoni je rekao da razume da svaka zemlja ima ponos i da je "možda teško razumeti da se od vas traži da nešto uradite", ali da zemlja kandidat mora ispiniti uslove ako želi da bude deo nečega.

Ambasador je rekao da je Francuska odlučna u podršci zemljama Zapadnog Balkana da postanu deo EU i da je to obećanje prvo dato na samitu EU u Zagrebu 2000, za vreme predsedavanja Francuske.

"To obećanje je dato i nameravamo da ga ispunimo. To nisu samo lepe reči, već je iskreno obećanje", rekao je Falkoni, istakavši da takvo obećanje nije dato nijednom drugom regionu ni zemlji.

"Francuska vizija je da se mora održati ravnoteža između proširenja i kohezije EU i ta ravnoteža se održava sa Balkanom u EU", rekao je ambasador.

Podsetivši da je Francuska predložila novu metodologiju, Falkoni je rekao da je možda došla prekasno i da je razočaravajuće to što se još čeka da Brisel objasni kako će se ta metodologija primenjivati.

Ipak, dinamika procesa pregovora, istakao je, zavisi više od regiona nego od Brisela.

Ambasador je rekao da takođe treba raditi na jačanju popularnosti EU u Francuskoj, bez obzira na proces proširenja, kao i na tome da se Zapadni Balkan učini privlačnijim francuskoj javnosti.

Srđan Cvijić sa Instituta za evropsku politiku Fondacije za otvoreno društvo rekao je da je većina Francuza protiv integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali da to pitanje za njih nema veliki značaj pa je i njihov stav podložan promeni.

"Strah da bi francuska vlada mogla da bude kažnjena od strane biračkog tela zbog nastavka proširenja je prema ovom istraživanju neosnovan", rekao je Cvijić na konfenrenciji koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Predstavljajući istraživanje Fondacije za otvoreno društvo, Cvijić je rekao da većina ispitanika ne misli da bi članstvo tih zemalja značajno uticalo na njihove živote, kao i da je njihov stav prema tom pitanju povezan sa ocenama generalnog stanja u EU i evropskog jedinstva.

Napomenuo je i da 43% ispitanika znalo da na mapi pokaže gde je Zapadni Balkan i da su, kada su videli gde se nalazi u odnosu na zemlje članice, promenili mišljenje ocenivši da će EU njegovom integracijom imati geopolitičke koristi.

Ekspert za Balkan Loik Tregur je istakao važnost percepcije, navodeći kao primer Albaniju koja će, kako je rekao, u očima Francuza uvek imati lošiji imidž od Severne Makedonije koliko god da sprovodi reforme.

Tregur je izjavio da francuske vlasti strahuju da bi mogle izgubiti glasače ili da bi krajnja desnica mogla pokrenuti kampanju ako bi se otvorili pristpupni pregovori s Albanijom.

Isti je slučaj i sa liberalizacijom viza za Kosovo, rekao je Tregur, dodajući da u tom slučaju postoji percepcija da će hiljade građana Kosova doći u Francusku i uzeti poslove, "što se naravno ne bi desilo".

Dodao je da "niko nije primetio" u ekonomskom, demografskom, političkom ili bilo kom drugom smislu kada je Hrvatska postala članica EU i da to isto može da važi i za druge kandidate.

"Uvek možete da kažete zemlji da ne radi dovoljno. Polovina članica EU danas ne bi uspela da ispuni te zahteve", rekao je Tregur, ocenivši da bi za EU bio sasvim legitiman argument da otvoreno kaže da "ne želi drugog Orbana".

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta