Evropski parlament ocenio je u internoj analizi da je "put ka sveobuhvatnom sporazumu Beograd-Priština pun prepreka", a da razlozi za to sežu "od unutrašnjopolitičke situacije na obe strane, do dvosmislenih i nepodudarnih očekivanja od sporazuma o uređivanju odnosa".

"Dok je za Kosovo konačan cilj jasan, a to je da Srbija prizna kosovsku državnost, Srbija normalizaciju odnosa tumači kao 'ekonomsko uređivanje' i otud je jako malo prostora da se ode dalje od toga", piše u tekstu analitičkog tela EP, u koji je uvid imala agencija Beta.

Navodi se i da je izostanak napretka tih pregovora posledica i "nedostatka usaglašenosti i komunikacije između Amerike i Evropske unije".

Predočava se da je "za Srbiju priznavanje kosovske nezavisnosti 'crvena linija' preko koje bi teško mogla da pređe".

"Srbija istovremeno naglašava da ceo proces mora ostati u sklopu definisanom srpskim ustavom, po kojem je Kosovo sastavni deo srpske teritorije, kao i u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN", napisali su analitičari EP, uz opasku da bi za ustavne promene u vezi s tim bio nužan referendum.

Oni posebno ukazuju da "najosetljivije pitanje - formiranje Asocijacije/zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, o čemu je postignut sporazum 2013. godine, pokazuje da su izazovi ukorenjeni duboko u istoriji i imaju mnogo širi regionalni kontekst".

U tekstu EP je ocenjeno da podrška koju za ZSO mora da pruži i Ustavni sud Kosova, "isključuje strahovanja da bi se ZSO mogla pretvoriti u autonomnu oblast nad kojom centralna vlast (Kosova) ne bi imala istinski nadzor".

Istovremeno se navodi mišljenje pravnih stručnjaka u Prištini da je formiranje ZSO međunarodna obaveza koju Kosovo mora ispuniti.

"Da bi Kosovo postalo član UN, potrebno je da Savet bezbednosti UN to izglasa i da dobije saglasnost dve trećine članova Generalne skupštine UN, što Kosovo dosad nema", primećuje se u internom dopisu EP.

Uz ocenu da je u pregovorima Beograd-Priština uz posredovanje EU postignut izvestan napredak u okviru Briselskog sporazuma, u analizi se napominje da se "rasprava u EU pomera od 'zamora od proširivanja' ka dubljem 'protivljenju prijemu novih članica', što pokazuje da u nekim članicama Unije jača tvrđi stav prema proširivanju".

Navodi se da, "suočena sa zastojem u pregovorima s Beogradom, Priština takođe nastoji da uspostavi tešnje ekonomske i političke veze s Albanijom".

Takođe se kaže da su "u Srbiji mučna sećanja i rane i dalje otvorene i neka istraživanja javnog mnenja pokazuju da je 81% Srba protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, čak i ako bi to ubrzalo uključivanje (Srbije) u EU".

"Srbija takođe traži da se kaže da li je članstvo u EU realističan cilj", zaključuje se u internom dokumentu EP, u kojem piše i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja pitanje o tome "da li EU želi da vidi Srbiju kao svoj deo ili ne.., iako mi ne vidimo alternativu tom putu, mada smo na njemu već 20 godina koliko i jedino još Turska toliko čeka".

Izvor: Beta

Foto:EEAS