Građani Srbije i Evropske unije nisu dovoljno informisani o koristi od proširenja Unije, a vlasti na obe strane ne pokazuju volju da se to promeni, ocenili su 31. marta u Beogradu učesnici panela "Proširenje ili produbljenje EU? Francusko i srpsko javno mnjenje o pitanju proširenja EU".

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić je rekla da je u Francuskoj negativan stav o proširenju odlika "opšte frustracije prema Evropskoj uniji".

"Nema dovoljno znanja o Zapadnom Balkanu. Tokom istraživanja Fondacije za otvoreno društvo, većina ispitanika nije umela da locira Zapadni Balkan", rekla je ona i dodala da Francuze proširenje odbija zbog straha od nepoznatog i od ekonomskih posledica.

Nemačka se, istakla je, za razliku od Francuske pokazala kao "jedan od retkih prijatelja proširenja".

"Proširenje i produbljenje EU idu zajedno. U prošlosti je svako proširenje imalo za posledicu dalje produbljenje, te dve stvari nisu isključene", rekla je Tomanić i dodala da se obe strane u procesu proširenja "nalaze u vakuumu u kojem je svima dobro, ali koji neće dugo potrajati".

Koordinator radne grupe za proširenje u Evropskom pokretu Francuske Andi Mustafaj je istakao da je potrebno da se poveže stanovništvo Francuske i Srbije.

"Potrebno je stanovništvo informisati o svemu što se tiče integracija. 60% stanovnika Francuske je protiv integracija Zapadnog Balkana, zato mi angažujemo istraživače da podrobnije ispitaju šta utiče na taj stav", rekao je Mustafaj.

Dodao je da građani Francuske nisu ni na koji način upoznati s tim šta integracija Zapadnog Balkana može da doprinese.

"Oni koji se protive integraciji se često protive načinu na koji funkcioniše EU i smatraju da bi bolje funkcionisala sa manjim brojem država", rekao je on.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Luka Šterić smatra da je "i na evropskoj i na srpskoj strani" krivica za stav javnog mnjenja na obe strane.

"Što se tiče Evrope, to je beskonačno dug proces proširenja i loše upravljanje kriznim situacijama, kao što su ekonomska i migrantska kriza i kriza sa raspodelom medicinske pomoći i vakcina. To je zatamnelo sliku Evrope kao idealnog mesta za život", rekao je Šterić.

A u Srbiji, rekao je on, utiče jak antizapadni narativ zvaničnika i medija.

Projektna menadžerka radne grupe za proširenje u EuropaNova Mari Konor ocenila je da je jaka veza između Francuske i Srbije, ali veza ne postoji između civilnih društava na te dve strane.

"Francusko civilno društvo nije spremno na proširenje na Zapadni Balkan, iako Srbija ima dobru reputaciju u Francuskoj", rekla je ona.

Šterić je međutim dodao da u Srbiji nije problem u civilnom društvu, već u "nedostatku volje vlasti da se građani informišu".

Konferenciju "Randevu u EU#3" na temu "Proširenje ili produbljenje EU? Francusko i srpsko javno mnjenje o pitanju proširenja EU" priredili su Evropski pokreti u Francuskoj i Srbiji, i Ambasada Francuske u Beogradu.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP