Zatvori u Srbiji su pretrpani, broj zatvorenika po službeniku kaznene ustanove je veći od evropskog proseka a troškovi države po zatvoreniku znatno su manji nego u evropskim zatvorima, pokazao je novi izveštaj Saveta Evrope objavljen 8. aprila.

Zaključno sa 31. januarom 2020, u 51 kaznenoj ustanovi u 48 članica Saveta Evrope uključenih u izveštaj bilo je 1,52 miliona zatvorenika, pri čemu ih je najviše bilo u Rusiji, više od pola miliona, a sledi Turska sa gotovo 300.000.

U Srbiji je krajem januara 2020. bilo 11.077 zatvorenika u poređenju sa 10.871 godinu dana ranije, pokazao je izveštaj Saveta Evrope za period 2019-31. januar 2020.

Evropa je, gledano prema populaciji, imala 103 zatvorenika na 100.000 stanovnika a Srbija 160, znatno više od evropskog proseka, ali na nivou iz prethodnog izveštaja.

Najviše zatvorenika na 100.000 stanovnika zabeleženo je u posmatranoj godini u Turskoj - 357, a među zemljama sa stopom iznad prosečne za Evropu su i Rusija, Gruzija, Litvanija, Poljska, Crna Gora i Albanija.

Istovremeno je najmanje zatvorenika na 100.000 stanovika bilo na Islandu - 45, a među zemljama sa stopom daleko ispod evropskog proseka su i Finska, Holandija, Norveška, BiH (Republika Srpska), Slovenija.

U godišnjem Izveštaju Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima (SPACE) navodi se i da je u prethodnoj deceniji broj zatvorenih najviše porastao u Turskoj, za 115%, dok je Gruzija zabeležila najveći pad, od gotovo 55%.

Navodi se i da je u zatvorima u Srbiji zaposleno 4.207 ljudi ili jedan zatvorski službenik na 2,6 zatvorenika u odnosu na evropski prosek od 1,6 zatvorenika po službeniku.

Izveštaj je pokazao i da je u Evropi 2020. bilo 90 zatvorenika na 100 mesta u zatvorima ali 14 zemalja ima više zatvorenika od raspoloživih mesta, uključujući Srbiju sa 107 kažnjenika na 100 mesta.

U prethodnom izveštaju Srbija je takođe bila među zemljama sa pretrpanim zatvorima sa 105,5 zatvorenika na 100 mesta.

Srbija, prema izveštaju, ima mali udeo žena u zatvorskoj populaciji, od nepunih 5%.

Prvi put su za izveštaj prikupljeni podaci o deci koja žive sa majkama u zatvorima i početkom 2020. ih je bilo 1.608 u 37 zatvora.

U većini zatvora deca ostaju sa majkama do treće godine a u Srbiji je to do dve godine. Zaključno sa januarom 2020, u zatvorima u Srbiji sa majkama je bilo sedmoro dece.

Izveštaj je pokazao i da u Srbiji prosečan zatvorenik ima 37,5 godina prema evropskom proseku od 36 godina.

Podaci pokazuju i da u proseku 15% populacije evropskih zatvora čine stranci a u Srbiji je taj udeo znatno manji, 3%.

Gledano prema dužini zatvorske kazne, najduže su u proseku u Azerbejdžanu (32,9 meseci), Portugaliji (30), Rusiji (29), dok je u Srbiji prosek šest meseci.

Podaci pokazuju da je u Srbiji 16,5% zatvorenika služilo kaznu manju od godinu dana, 26,6% od godinu do tri, 23% od tri do pet godina, 19% od pet do deset godina.

U 2019. je, prema istraživanju, u evropskim kaznionicama bilo 29.209 osuđenih na doživotni zatvor.

Zatvorenici su u evropskim zatvorima najčešće zbog droge a na drugom mestu su krađe.

U zatvorima u Srbiji je 24,4% osuđenih zbog droge, 25,4% zbog krađe, 10,2% zbog ubistva.

Kada je reč o mortalitetu u evropskim zatvorima, u proseku se beleži 27 smrti na 10.000 zatvorenika a stopa samoubistva je 5,2 na 10.000.

U Srbiji su u 2019. u kaznenim ustanovama zabeležena 63 smrtna slučaja, uključujući pet samoubistava. To znači stopu mortaliteta od 56,9 na 10.000 zatvorenika, ili dva puta više od evropskog proseka, dok je stopa samuobistva od 4,5 na 10.000 ispod proseka.

Registrovana su i 24 bekstva iz zatvora u Srbiji.

Navodi se i da su troškovi za zatvore u Evropi u posmatranoj godini porasli za 5%, na 27 milijardi evra za 42 zatvorske administracije koje su dostavile podatke, pri čemu su u Srbiji bili 101,67 miliona.

Prosečni troškovi po zatvoreniku na dnevnom nivou bili su 64,4 evra u Evropi a u Srbiji više nego upola manji - -26,3 evra.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta