Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. aprila da su SAD potrebne Srbiji kao prijatelj i da ona neće moći brzo da napreduje bez američke podrške. U razgovoru sa predstavnicima vašingtonske nevladine organizacije Atlantski savet, Vučić je rekao da je Srbija saveznik SAD i da je potrebno pronaći "nove načine da dobije više od Amerike, ali i da pruži više Vašingtonu".

"Ozbiljno pristupamo razvoju odnosa sa SAD. Američki interes na Zapadnom Balkanu je da ima Srbiju za saveznika, iako smo veoma mali. Ali, od američkog interesa da ima Srbiju za prijatelja deset puta je veći naš interes da nam SAD budu, ako ne mogu da kažem najbolji prijatelj na svetu, onda prijatelj s kojim delimo zajedničke interese i zajedničku budućnost", kazao je Vučić.

On je naveo da su Srbi ranije potcenjivali ulogu SAD jer su "uvek mislili da su centar sveta".

"Nismo razumeli šta se desilo padom Berlinskog zida, tu mislim i na sebe i na mnoge druge koji nisu razumeli šta se dešava. Nadam se da danas razumemo političku situaciju u svetu i da menjamo način razmišljanja", dodao je.

Vučić je rekao da se promena stava Srbije prema SAD vidi i iz toga što je za ambasadora u Vašingtonu imenovan Marko Đurić.

"Nekada nismo očekivali ništa od Vašingtona i imenovanje ambsadora bilo nam je samo obaveza, a sada sam poslao u Vašington jednog od najbližih saradnika jer želimo da uložimo znatno više u naše odnose sa SAD", kazao je predsednik Srbije.

Vučić je naveo da između Srbije i SAD postoje razlike u načinu gledanja na kosovsko pitanje, ali da je Beograd "uvek spreman da razgovara".

Za američkog predsednika Džozefa Bajdena rekao je da je "politički najbolje pripremljen čovek s kojim je ikada razgovarao" i dodao da se sa njim sreo četiri ili pet puta u vreme dok je bio potpredsednik SAD.

"Imao sam dobar odnos sa (bivšim predsednikom Donaldom) Trampom, ali sam ga samo dva puta sreo, a o politici smo pričali samo jednom. Bajdena znam mnogo bolje nego Trampa, ali ne očekujem lakše vreme za Srbiju jer politika nije nužno povezana sa ličnim odnosima", kazao je Vučić.

Naveo je da se saradnja Srbije i SAD u raznim oblastima poboljšava, da postoji "sve veće interesovanje" američkih kompanija za Srbiju, a kao "veoma važno za Srbiju" istakao je i prisustvo Finansijske korporacije SAD za međunarodni razvoj (DFC) u Beogradu.

O rešavanju kosovskog pitanja Vučić je rekao da Briselski sporazum Beograda i Prištine iz 2013. godine mora u celosti da bude sproveden.

"Problem je što je druga strana to potpisala uverena da neće morati sve da ispuni, a da ćemo mi morati i više nego što smo potpisali", kazao je.

Vučić je naveo da je za postizanje kompromisnog rešenja kosovskog pitanja neophodno jačati poverenje između Srba i Albanaca.

"Moramo da jačamo poverenje između nas, nismo neprijatelji, ne smemo da stvaramo neprijateljsku atmosferu. Treba nam potpuno drugačija atmosfera od postojeće da bismo došli do rešenja", rekao je Vučić.

On je kazao da insistira na slobodnom protoku robe i ljudi kako bi i privrednici i obični ljudi razgovarali jedni sa drugima, navodeći da "bez toga neće biti moguće doći do rešenja".

Kao jedan od razloga nepostizanja naročitog napretka uprkos višegodišnjim pregovorima Srbije i Kosova, Vučić je naveo i to što "vodeće zemlje zapadnog sveta čekaju da Srbija prizna Kosovo".

"Kada pitam šta ćemo dobiti zauzvrat, oni mi ne kažu ništa. Ne garantuju nam članstvo u EU, ne garantuju nam ništa, a kada pitam zašto još nije formirana Zajednica srpskih opština, predviđena Briselskim sporazumom, kažu mi da je trenutno teško vreme za kosovsku vladu", dodao je.

Povodom inicijative mini Šengen koju je pokrenuo sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, Zoranom Zaevom i Edijem Ramom, Vučić je rekao da su je Amerikanci "podržavali deset puta više nego Evropljani" i da se "pitao zašto je to tako".

"To je velika ideja, Rami nije bilo lako jer Kosovo odbija da učestvuje, kada ih pitate zašto, nema racionalnog objašnjenja. Takođe, neki u Predsedništvu BiH ne žele da budu deo te inicijative zato što misle da je to Srbija predložila. Isto je sa Crnom Gorom", kazao je Vučić.

Optužbe da radi na stvaranju "velike Srbije" Vučić je odbacio, rekavši da od njega i premijerke Ane Brnabić "nije bilo moguće čuti priče o velikoj Srbiji".

"Nismo zainteresovani ni za kakvu formu 'velike Srbije'. Za nas velika Srbija znači bolju ekonomiju, primenu zelene agende, ali bez ugrožavanja ekonomije, smanjenje stope nezaposlenosti, veće plate i penzije, bolju putnu i železničku infrastrukturu", naveo je.

Upitan da prokomentariše kritike sa Zapada povodom stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji, Vučić je rekao da "mu nije lako da odgovori na ta pitanja iz pozicije nekog ko je na vlasti", uz ocenu da kritika ne bi bilo kada bi Beograd kritikovao Rusiju i Kinu.

"Veoma sam svestan da nismo savršeni i to ne krijem. Počeli smo da unapređujemo stanje u oblasti vladavine prava, spremni smo da saslušamo kritike i savete po pitanju demokratije i korupcije. Postoje ozbiljni problemi kojima treba da se pozabavimo", kazao je Vučić.

Povodom ekoloških problema u Srbiji i "zelene ekonomije", Vučić je rekao da "to nije nimalo lako pitanje" za Beograd i dodao da će vlada time morati da se pozabavi zajedno sa Evropskom unijom.

"Imam izvesne strahove i nisam baš ushićen oko nekih stvari koje treba da uradimo. Kada se bavimo ekološkim pitanjima, moramo da vodimo računa i o ekonomiji", kazao je.

Ponovio je da to što "glavno pitanje u zemlji postaje životna sredina i ekologija" znači da se Srbija "kreće u dobrom pravcu" i da se razvija.

Izvor: Beta

Foto: Atlantski savet