Na osnivačkom samitu Krimske platforme, inicijative za vraćanje u sastav Ukrajine poluostrva Krim, 23. avgusta u Kijevu okupiće se predstavnici 30 zemalja, najavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Spremnost da učestvuju u Stručnoj mreži Platforme izrazili eksperti iz 33 zemlje, među kojima je i Srbija.

"To će biti međunarodni događaj bez presedana u istoriji Ukrajine. Nikada se do sada u Ukrajini nije okupilo toliko država za održavanje ovakvog događaja na nivou predsednika, premijera, šefova parlamenata, članova vlada", rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, prenela je 2.  avgusta ukrajinska ambasada u Srbiji.

Kuleba je rekao i je gotovo 180 stručnjaka iz 33 zemlje, među kojima je i Srbija, izrazilo spremnost da učestvuje u Stručnoj mreži Krimske platforme.

Krimska platforma je "inicijativa Ukrajine za objedinjavanje međunarodnih napora za deokupaciju Krima, koji je od februara 2014. godine, grubo kršeći međunarodno pravo, privremeno okupirala država agresor, Rusija", navodi se u saopštenju.

Prema rečima Kulebe, Krimska platforma ima za cilj da obnovi ono što je ruski predsednik Vladimir Putin uništio 2014. godine, odnosno međunarodno pravo i bezbednost u Evropi.

Kuleba je rekao da je Kijev "uspeo da formira jezgro međunarodne koalicije za oslobođenje Krima", a države članice Krimske platforme praktično su završile pregovore o Krimskoj deklaraciji, dokumentu koji će biti usvojen na samitu.

Ukrajina je u aprilu najavila pokretanje inicijative Krimska platforma, koja treba da razvije praktične pristupe za vraćanje u njen sastav poluostrva Krim.

Ambasada Ukrajine tada je saopštila da je inicijativa dobila podršku više zemalja, među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija, Nemačka, Austrija, Holandija, Rumunija, Poljska, Slovenija, Danska, Litvanija, Estonija, Češka, Slovačka, Gruzija, Turska.

Ciljevi Krimske platforme su "učvršćivanje politike nepriznavanja pokušaja aneksije Krima", "pravilno sprovođenje i jačanje" sankcija protiv Rusije, jačanje regionalne bezbednosti, "s obzirom na uticaj militarizacije Krima na bezbednost u Istočnoj Evropi, širem Crnomorskom regionu i Sredozemnom moru, uključujući slobodu plovidbe".

Među ciljevima su i "suzbijanje kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava" i "ublažavanje negativnog ekonomskog i ekološkog uticaja okupacije Krima na region“.

Krimska platforma će raditi na međudržavnom, parlamentarnom i ekspertskom nivou, a delatnostima platforme koordiniraće komitet sa predstavnicima diplomatskih misija država i organizacija članica u Kijevu.
Rusija će, kako se navodi, "takođe biti pozvana da učestvuje u platformi radi otpočinjanja dijaloga o deokupaciji Krima".

Izvor: Beta

Foto: Pixabay