Skupština Srbije objavila je spisak 16 mera za poboljšanje izbornih uslova, utvrđenih u okviru druge runde druge faze međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Radni dokument, koji sadrži 16 "konkretnih i primenljivih mera", dogovorilo je 17. i 18. septembra u Beogradu pet kofasilitatora međustranačkog dijaloga: predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, poslanici Evropskog parlamenta Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, i bivši poslanici tog zakonodavnog tela EU Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, navodi se u saopštenju.

Mere odražavaju prethodne preporuke Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kao i zaključke izvedene nakon brojnih konsultacija i diskusija koje su do sada vođene u kontekstu procesa dijaloga, navodi se.

Kofasilitatori međustranačkog dijaloga su ukazali da je potpuna i pravovremena primena mera od najveće važnosti i da je treba započeti bez odlaganja. Mere predstavljaju konkretne korake ka postizanju fer uslova u srpskoj politici i mogle bi da povećaju poverenje u izborni proces. Sporazum koji je postignut potvrđuje posvećenost Srbije na njenom putu ka članstvu u EU, navodi se u saopštenju.

Između ostalog, kofasilitatori su postigli dogovor o uspostavljanju privremenog nadzornog tela koje treba da ima 12 članova. Šest članova bi predložilo Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a šest bi, iz redova celokupne srpske opozicije, predložio predsednik parlamenta, nakon konsultacija sa kofasilitatorima međustranačkog dijaloga.

Prema predlogu, REM će usvojiti obavezujući pravilnik za Javni medijski servis (RTS i RTV), u skladu sa preporukama OEBS/ODIHR, radi boljeg regulisanja izborne kampanje, kao i odgovarajuće preporuke za privatne emitere.

Kako se navodi, kofasilitatori su dogovorili i da stalnom sastavu Republičke izborne komisije privremeno bude dodato šest članova iz reda celokupne opozicije u zemlji, radi povećanja poverenja u izborni proces.

Kofasilitatori apeluju na vlasti Srbije da pozovu OEBS/ODIHR i Evropski parlament da pošalju posmatračke misije koje bi posmatrale izbore.

Sledi spisak svih mera za unapređenje izbornog procesa, koje su, kako se navodi, dogovorene konsenzusom u međustranačkom dijalogu uz posredovanje Evropskog parlamenta.

1. Osnivanje Privremenog nadzornog tela čiji sasatav treba da obezbedi politički pluralizam i profesionalnu stručnost. Šest članova tela predlaže Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a preostalih šest članova (format 3+3) predsednik Skupštine Srbije, nakon konsultacija sa ostalim kofasilitatorima međustranačkog dijaloga.

Nadležnosti tela su praćenje medija, konsultacije, izveštaj o primeni pravilnika za RTS i RTV, davanje mišljenja o radu nezavisnih institucija i njihovim odlukama, praćenje sprovođenja preporuka za privatne emitere sa nacionalnom pokrivenošću.

Niko ko je kandidat na bilo kojoj izbornoj listi ne može biti član tog tela. Realni vremenski okvir za formiranje operativnog tela je 30 dana nakon druge runde druge faze međustranačkog dijaloga.

2. Donošenje novog propisa u obliku obavezujućeg pravilnika za Javni medijski servis (RTS i RTV) radi boljeg regulisanja pokrivanja izborne kampanje. U skladu sa preporukama ODIHR i pravnim okvirom, nakon usvajanja pravilnika za RTS trebalo bi održati javne konsultacije, a potrebno je konsultovati Privremeno nadzorno telo u vezi sa tim nacrtom. Postupak usvajanja Pravilnika treba da bude okončan u roku od 30 dana od formiranja Privremenog nadzornog tela.

3. Svi mediji moraju da objave svoje tarife za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje. Potrebno je usvojiti izmene Zakona o elektronskim medijima. Rokovi za finaliziranje izmena zakona i njihovo stupanje na snagu ne mogu biti duži od 60 dana nakon drugog kruga međustranačkog dijaloga.

4. Usvajanje preporuka za privatne emitere sa nacionalnom pokrivenošću, terestrijalne i kablovske, koje se odnose na predstavljanje programa kandidata i izbornih lista za vreme izborne kampanje. Preporuka treba da se pripremi putem konsultacija sa Privremenim nadzornim telom u roku od 15 dana od njegovog formiranja.

5. Definisanje metodologije praćenja medija tokom izborne kampanje koja će osigurati poverenje i transparentnost monitoringa i zasnivaće se na kvantitativnim i kvalitativnim parametrima, koji će odražavati tonalitet izveštavanja i prirodu emitera. Nadležno telo će putem transparentnog procesa odrediti metodologiju, nakon konsultacija sa relevantnim institucijama, organima, telima i organizacijama.

6. Uspostavljanje odgovarajućeg distributivnog ključa u vezi sa političkim oglašavanjem na Javnom medijskom servisu (RTS i RTV). Javni medijski servis treba da usvoji dokument u roku od pet dana nakon raspisivanja izbora uz puno poštovanje člana 7. stav 1. tačka 8. Zakona o javnim medijskim servisima koji obezbeđuje da svi učesnici dobiju prostor u udarnom terminu na RTS 1.

7. Usvojiti samoregulaciju kako bi bilo obezbeđeno adekvatno vreme emitovanja za izražavanje stavova i mišljenja opozicije u informativnim emisijama na javnom medijskom servisu. Javni medijski servis treba da usvoji samoregulaciju uz puno poštovanje postojećeg okvira kako bi se obezbedilo da svi politički akteri dobiju adekvatni prostor u udarnom terminu na RTS 1.

8. Unaprediti sistem borbe protiv zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa. Potrebna je izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije.

9. Privremena izmena stalnog sastava RIK dodavanjem još šest članova i šest zamenika članova u njegov sastav iz reda celokupne opozicije u zemlji (format 3+3). U radu RIK treba razvijati načela kolegijalnosti i težiti ka tome da se odluke donose najširim mogućim konsenzusom. Postupci za izbor članova i zamenika članova RIK na predlog opozicije treba da budu sprovedeni u parlamentu u roku od 60 dana nakon druge runde procesa međustranačkog dijaloga.

10. Promeniti način finansiranja troškova izborne kampanje, tako da 30 odsto sredstava bude pođednako raspodeljeno svim podnosiocima izbornih lista koji su dali izjavu da žele da finansiraju troškove izborne kampanje iz javnih sredstava, a da 70 odsto sredstava bude raspoređeno samo na one izborne liste koje su osvojile mandate u parlamentu, srazmerno broju osvojenih mandata.

11. Osigurati da vlasti imaju dovoljno uspostavljenih procedura za sprečavanje i istragu neprimerenog pritiska na birače, uključujući zaposlene u državnim institucijama ili preduzećima povezanim sa državom.

12. Podaci o upisu birača treba da se objavljuju periodično, u skladu sa postojećim zakonodavstvom i preporukama ODIHR. Potrebno je primeniti Uputstvo za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku sa izmenama i dopunama iz aprila 2021. godine.

13. Revizija biračkog spiska, u skladu sa međunarodnim standardima i uz nezavisno praćenje.

14. Unaprediti procedure, uključujući prebrojavanje glasova, kontrolu rezultata, popunjavanje zapisnika o radu i izbornim rezultatima na biračkom mestu i njihovo brzo objavljivanje.

15. Status posmatrača bi trebalo da bude regulisan zakonom. Potrebno je izmeniti Zakon o izboru narodnih poslanika kako bi bio priznat status posmatrača, nakon čega bi usledili dodatni propisi Republičke izborne komisije.

16. Smanjiti broj potpisa koji je potreban za kandidovanje liste nacionalne manjine na izborima za narodne poslanike na 5.000 potpisa. Sprečiti izigravanje zakona.

Posrednik u pregovorima Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju izjavio je ranije danas da je u međustranačkom dijalogu načinjen "značajan iskorak" i da primena definisanih mera treba da doprinese boljim uslovima za naredne izbore.

Na petočasovnoj sesiji dijaloga 18. septembra nisu učestvovale četiri opozicione stranke koje su dan ranije napustile pregovore, Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Pokret za preokret. One su navele da je dokument koji je juče bio ponuđen neprihvatljiv, jer ne nudi konkretna rešanja ni mehanizme.

Većina opozicionih stranaka koje su učestvovale u sesiji dijaloga kritikovala je dokument sa merama za poboljšanje izbornih uslova. Među njima su Narodna stranka, Srpski pokret Dveri, stranka Zajedno za Srbiju.

Suprotan stav od tih partija iznele su Socijaldemokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Stranka moderne Srbije, koje su najavile da će učestvovati u radu skupštinskih i nadzornih tela, iako su navele da bi utvrđeni dokument mogao da bude bolji.

Izvor: Beta

Foto: Beta