Predsednik Skupštine Ivica Dačić izjavio je 4. oktobra da brzina evropskih integracija nije kakvu Srbija zaslužuje, ali da će reforme biti nastavljene, istakavši da se politička pitanja ne mogu odvojiti od velikog ekonomskog uspeha koji je Srbija ostvarila.

"EU ima unutrašnje strukturne turbulencije koje su možda glavni razlog što brzina kretanja ka članstvu nije onakva kakvu zaslužujemo i očekujemo", rekao je Dačić, dodajući da Srbija zbog toga "ne sedi skrštenih ruku i ne pada u očaj".

Obraćajući se na otvaranju 21. Beogradskog ekonomskog foruma (BEF), Dačić je dodao da veruje da će promenjena metodologija proširenja učiniti proces bržim i efikasnijim a da će Srbija nastaviti da sprovodi reforme.

Dačić je rekao da Srbija ne treba da se osvrće na medijske navode i neimenovane izvore koji kažu da je "EU zatvorila vrata za ulazak Srbije i Zapadnog Balkana", već da treba da nastavi da radi na tom planu.

Osvrnuvši se na izmenu Ustava u delu o pravosuđu, Dačić je rekao da je do sada urađen "veliki posao uz maskimalnu transparentnost i demokratsku proceduru" i da je uveren da će na kraju građani dobiti efikasan pravosudni sistem sa još većim stepenom nezavisnosti.

Predsednk Skupštine je istakao da se politička pitanja ne mogu odvojiti od ekonomskog uspeha koji je Srbija ostvarila prethodnih godina.

Srbija je, ocenio je, među retkim zemljama koja je tokom pandemijske krize uspela da očuva socijalnu stabilnost, radna mesta i normalno funkcionisanje privrede i vitalnih javnih sistema, ali i da nastavi da beleži rast i privlači investicije.

Toga ne bi bilo, dodao je, da proteklih godina nije vođena odgovorna fiskalna i finansijska politika koja je stabilizovala javne finansije, uz istovremeno stimulisanje rasta, privlačenje investicija i ulaganja u infrastrukturu.

"Ovakva slika naše ekonomije neodvojiva je od važnih političkih pitanja. Greši svako ko pokušava da našu poziciju i uticaj pre svega na međunarodnom planu gleda izolovano od stanja naše ekonomije", rekao je Dačić, dodajući da je Srbija ostvarila snažan ekonomski rast, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje gotovo svih ekonomskih parametara.

Dačić je rekao da su "ozbiljni i odgovorni lideri velikih svetskih ekonomija" govorili o Srbiji kao političkom i ekonomskom centru ovog dela Evrope, a među njima su i nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan, Dačić je istakao da je to "istorijska šansa da balkanski narodi urade nešto sami za sebe, a da im to nije doneo neko sa strane", ali da i taj projekat doživljava osporavanja i kritike, "iako nije zaslužio".

Pozvao je i druge zemlje regiona da se pridruže inicijativi, smatrajući da "nema potrebe da bilo ko čeka i okleva".

"Možemo da nađemo načine da rešavamo barijere koje postoje u regionu, da bi svi zajedno bili jači u ekonomskom smislu i da bismo štitili svoje zajedničke interese i kada pregovaramo s nekim sa strane, uključujući Brisel", rekao je Dačić.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit podržao je incijativu Otvoreni Balkan i ocenio da svi treba da rade zajedno na učešću u tom projektu.

Šmit je rekao da, povodom komentara da je Otvoreni Balkan "nešto što su Srbi napravili", nije pitanje ko je šta učinio, "nego šta ja mogu da iskoristim kao prednost iz toga u ekonomskom smislu".

"Projekat Otvoreni Balkan na neki način služi da se izbegne situacija da imamo sve više koraka ka evropskoj integraciji i što bi vodilo nekonkurentnosti ekonomije", rekao je Šmit.

Regionalna saradnja je neophodna, rekao je Šmit i dodao da mladima treba dati priliku da ostanu da rade i razvijaju se u regionu.

Samit u Sloveniji treba da potvrdi evropsku perspektivu Zapadnog Balkana

Predstojeći samit Evropske unije i Zapadnog Balkana neće doneti važne odluke, ali će potvrditi evropsku perspektivu regiona i posvećenost Brisela zapadnobalkanskoj šestorki, ocenili su učesnici panela na 21. Beogradskom ekonomskom forumu.

Na panelu "EU - Zapadni Balkan: Što možemo da očekujemo od samita u Sloveniji", izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da proces proširenja Unije "stoji u mestu" i dodao da za to postoje "razlozi i situacije" i u regionu, ali i u samoj EU.

Bilčik je kazao da od samita, koji će biti održan 6. oktobra u Brdu kod Kranja, očekuje "jasne signale" po pitanju evropske perspektive Zapadnog Balkana, za koju je naveo da "mora da bude opipljiva".

"Nadam se da će biti jasnih signala i po pitanju pomirenja i okretanja budućnosti. Moramo da učinimo mnogo više i u EU i regionu kako ne bismo izgubili duše i umove svih ljudi koji žele da ovaj proces (proširenja Unije) uspe", rekao je Bilčik.

On je ocenio da će samit biti održan u "izuzetno važnom trenutku" za evropsku budućnost Zapadnog Balkana, navodeći da se nada da će Brisel do kraja godine, odnosno slovenačkog predsedavanja Uniji, otvoriti pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, i da će doći do napretka Srbije na evropskom putu.

"Treba da se osvrnemo na napredak zemalja kandidata, naročito u slučaju Srbije, i da otvorimo nove klastere u okviru nove metodologije", rekao je Bilčik.

Naveo je da se nada da će na samitu biti reči i o učešću zemalja Zapadnog Balkana na Konferenciji o budućnosti Evrope, rekavši da je to "važno, jer diskusija bez učešća regiona ne bi bila smislena".

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre rekao je da ovonedeljni samit daje mogućnost za potvrđivanje evropske perspektive Zapadnog Balkana i za pokretanje određenih aktivnosti, pre svega u pogledu primene ekonomsko-investicionog plana.

"Taj plan je osnova naših aktiovnosti u regionu, to je veliki instrument za obnovu od pandemije korona virusa. Oporavak od pandemije je moguć jedino uz pomoć strateških investicija. EU će uložiti devet milijardi evra, ali zemlje Zapadnog Balkana moraju da osmisle konkretne projekte tako da zajedno podignemo još 20 milijardi evra i da ukupni paket bude oko 30 milijardi", kazao je Žofre.

Žofre je naveo da je EU ove godine "aktivno radila sa regionom" i dodao da to "pokazuje svest Unije o značaju regiona i potrebu za napretkom".

"Za sve to su potrebne reforme, jačanje vladavine prava, poštovanje slobode izražavanja i medija, dobrosusedski odnosi i veći stepen ekonomske integracije u regionu", rekao je Žofre.

On je ukazao na značaj prošlonedeljne posete predsednice Evropske komisije regionu.

"Uz Beograd, Fon der Lajen je u Srbiji posetila i Niš i tamo je sa predsednikom (Aleksandrom) Vučićem pokrenula modernizaciju Koridora 10, što je važno jer povezivanje evropskih građana povećava i trgovinu. Važan je i autoput mira Niš-Priština", kazao je Žofre.

Ambasador Slovenije u Beogradu Damjan Bergant rekao je da je stabilnost Zapadnog Balkana strateški interes EU i ukazao na povezanost sprovođenja reformi u zemljama regiona sa procesom proširenja Unije.

"Slovenija želi da pošalje poruku o evropskoj perspektivi regiona i evropsku podršku verodostojnom procesu proširenja. Glasovi iz regiona moraju da budu saslušani u EU, jer svi treba da osete da su deo tog procesa", kazao je Bergant.

Navodeći da su izazovi regiona i EU zajednički i da zato treba da budu zajedno i rešavani, Bergant je ukazao na veliki značaj samita iz nekoliko razloga, u koje je ubrojao nastavak kontinuirane debate na najvišem nivou, smanjivanje jaza u razvoju između regiona i EU, borbu protiv socio-ekonomskih posledica pandemije i podršku ekonomskom opravku Zapadnog Balkana.

"Na samitu će biti reči o zelenim koridorima, o kovid sertifikatima. Očekujemo dalje produbljivanje saradnje na polju zajedničkih bezbednosnih politika koje se tiču migracija, dezinformacija, borbe protiv terorizma i radikalizacije, borbe protiv organizovanog kriminala", rekao je slovenački ambasador.

Vicepremijer Severne Makedonije Nikola Dimitrov izjavio je da predstojeći samit nije skup na kojem će biti donošene odluke, ali je ukazao na njegov značaj, rekavši da je "važno ostaviti trag posvećenosti, jer onda slede konkretne aktivnosti".

"Biće mnogo diskusija o zelenoj agendi i posvećenosti regiona ekološkim pitanjima kako bi on bio usklađen sa ostalim delom Evrope. Krajnje je vreme da krenemo dalje, Srbija je u procesu godinama, niko ne može da kaže kada će taj proces biti okončan", rekao je Dimitrov.

Naveo je da je, ako sadašnji proces pristupanja Zapadnog Balkana Uniji ne funkcioniše, potrebna "alternativna politika kako bi region bio više evropski", uz ocenu da je EU "na ispitu" upravo u tom delu Evrope.

"EU je najveći donator na Balkanu, ali cela situacija sa proširenjem negativno utiče na njenu reputaciju u regionu", dodao je Dimitrov.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazala je na promenu konteksta u regionu u poslednjih mesec dana, odnosno u vreme pripreme samita EU i Zapadnog Balkana.

Minić je kazala da je kontekst znatno promenjen od Bledskog strateškog foruma, održanog početkom septembra, jer je u međuvremenu izbilo nekoliko kriza, pre svega oko ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija na Cetinju i odluke Prištine o reciprocitetu po pitanju registarskih tablica.

"Procesi koji su se desili u poslednjih mesec dana "zamračili su lepu sliku sa Bleda", navela je Minić.

Izvor: EURACTIV.rs/Beta

Foto: Beta