Izvršna direktorka Fondacije Centra za demokratiju Nataša Vučković ocenila je 25. oktobra da je prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije (EK) samo na prvi pogled bio mnogo kritičniji u odnosu na novi, i da je ovogodišnji izveštaj dobio pozitivne ocene u javnosti "zahvaljujući tome kako ga je vlast predstavila".

"Nesumnjivo, pozitivnih ocena ima dosta. Ali sa druge strane, na drugi pogled, kada pročitate izveštaj zaista detaljno i kada uporedite, kada napravite presek i čitanje između poglavlja, između klastera, vi ćete videti da je napredak u mnogim oblastima zapravo vrlo mali, odnosno ograničen, kako to kaže i Evropska komisija", rekla je Vučkovićeva u beogradskom Envoj centru na javnom čitanju izveštaja EK o Srbiji za 2021. godinu.

Prema njenim rečima, glavna tačka tog izveštaja je "da nema borbe protiv korupcije", odnosno da je napredak u toj oblasti "vrlo mali, ili gotovo nevidljiv", dok bi druga tačka, kako je ocenila, bila "opšta slabost institucija".

"Kada pogledate bilo koje poglavlje, bilo koji klaster, vi ćete videti da institucije ne funkcionišu, da je nedovoljan broj zaposlenih ljudi u ključnim institucijama važnim za građane", rekla je Nataša Vučković.

Kao primere, navela je institucije Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti i Agencija za borbu protiv korupcije i istakla da su to "jako upozoravajući podaci".

"To su intitucije koje treba da štite prava građana, to su institucije koje vode nadzor nad radom vlade i takvih institucija ima jako mnogo, kada čitate izveštaj i kada vidite koliko je zapravo nedovoljno ljudi angažovano u tim institucijama", kazala je Vučkovićeva.

Treća glavna stvar iz izveštaja bi bila da je "primena zakona slaba", a prema njenim rečima, četvrta tačka bi bila "ekonomski napredak koji je nesporan u mnogim aspektima".

"Ali opet, sa druge strane, vrlo veliki rizici od korupcije, čak i u ovoj oblasti. Pominje se, recimo, rizik od korupcije u oblasti javno-privatnog partnerstva, gde rizik od korupcije ni na koji način nije prepoznat do sada", naglasila je ona.

Izvršna direktorka Fondacije Centra za demokratiju je istakla da bi peta najvažnija tačka iz izveštaja EK bila siromaštvo.

"Sedam odsto ljudi je 2019. godine živelo u apsolutnom siromaštvu, a veliki je procenat u riziku od siromaštva. Trideset jedan procenat je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, što je gotovo 10% više nego što je prosek u EU. Svaki deseti zaposleni je u riziku od siromaštva", istakla je Nataša Vučković.

Ona je naglasila da se na više mesta u izveštaju EK govori o tome da mere vlade moraju da budu bolje usmerene prema onima koji su najugroženiji - Romi, mladi, žene i stari.

Ocenila je i da je EK izveštajem želela da Srbiji da podsticaj da se zadrži na evropskom kursu, sada kada trenutak proširenja EU nije izvestan.

"To jeste pozitivno, i mi kao organizacija civilnog društva, koji predstavljamo građane koji na jedan način žele da vide Srbiju u EU, ne možemo a da ne pozdravimo takav podsticaj EK. Mislim da je on važan i mislim da je važno da Srbija bude održana na evropskom kursu, da nastavi reforme, kao i da je interes građana Srbije da klasteri budu otvoreni, da počnemo da radimo po poglavljima i ukoliko se to dogodi do kraja godine, to je dobar znak", ocenila je ona.

Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar istakla je da, na osnovu izveštaja EK, Srbija bi morala da posveti više pažnje reformama u mnogim oblastima, ali je dodala i da su ispunjene brojne obaveze koje je EU tražila od Srbije.

"Srbija mora da više pažnje posveti reformama koje bi obezbedile nezavisnost pravosuđa, borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala, lokalnog odnosa prema ratnim zločinima i normalizaciji odnosa sa Kosovom. To su neke od tačaka koje diktiraju tempo pregovora (oko priključenja Srbije Evropskoj uniji)", rekla je Norčič Štamcar.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije je stavila u prvi plan reforme koje je tražila EU i ispunila neke važne obaveze, posebno u oblasti oporezivanja i energije, što je dovelo do podrške EK za otvaranje klastera tri i četiri.

"EK pregovara, EK daje preporuke, a zemlje članice EU odlučuju. Zemlje članice sada pregledaju dokumentaciju koja se odnosi na klastere tri i četiri, pregledaće i ovaj godišnji izveštaj i obavestiće nas šta je njihova odluka, najverovatnije u decembru", kazala je Mateja Norčič Štamcar.

Izvor: Beta

Foto: Beta