Narodna banka Srbije (NBS) procenjuje da će se inflacija u Srbiji do sredine 2022. kretati iznad gornje granice ciljanog raspona i krajem godine vratiti u donji deo tog raspona, izjavila je 17. novembra guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je na prezentaciji novembarskog izveštaja NBS o inflaciji podsetila da je inflacija u oktobru iznosila 6,6% međugodišnje, a ciljani raspon je 3%, s odstupanjem plus ili minus 1,5%.

Na rast inflacije je najviše uticao, kako je istakla, rast cena energenata i hrane, ali su procene da su ti faktori privremenog karaktera.

"Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju i jeste neka vrsta bure, ali nije u pitanju uragan i brod nije bušan. Ovu krizu smo dočekali spremnije nego prethodnu", rekla je Tabaković.

NBS je, kako je rekla, povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije sa 6,5% na raspon od 6,5 do 7%.

"Srbija će u dve pandemijske godine ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta", rekla je Tabaković.

Ukazala je da najveći izazov iz međunarodnog okruženja trenutno predstavljaju povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i prerađene hrane.

Ti tokovi iz međunarodnog okruženja, koji ne gube na intezitetu, prema njenim rečima u velikoj meri utiču na makroekonomska kretanja i u Srbiji.

U početnoj fazi pandemije, fazi zaključavanja ekonomija, Srbija se suočila, kako je rekla, sa izazovom kako da očuva proizvodne kapacitete i radna mesta, u fazi otključavanja sa izazovom naglog porasta tražnje, ograničenja u ponudi robe i usluga i globalno rastućih troškovnih pritisaka kao posledicom.

"Većina centralnih banaka... kao i većina međunarodnih finansijskih institucija, saglasna je da se faktori koji vode rast inflacije i dalje ocenjuju kao privremeni", rekla je Tabaković.

Dodala je da rezultati koje ostvaruje ekonomija Srbije pokazuju da se "na sve izazove odgovara koordiniranim i pravovremenim merama NBS i Vlade Srbije".

Zahvaljujući tome, ekonomija Srbije se, prema rečima Tabaković, od sredine 2020. nalazi na putanji snažnog i održivog rasta jer je BDP prestigao pretkrizni nivo još u prvom tromesečju i trenutno se nalazi iznad tog nivoa za više od 3%.

Ona je rekla da je revidirana stopa rasta BDP za 2022. na raspon između 4 i 5%, koliko se očekuje da rast iznosi i u srednjem roku, pri čemu se rukovodilo analizom planiranih kapitalnih projekata u narednih deset godina u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi i njihovih direktnih i indirektnih efekata na ostale delove privrede.

Povoljna srednjoročna putanja privrednog rasta doprineće, prema njenim rečima, nastavku rasta životnog standarda građana i približavanju nivoa dohodaka u Srbiji onima u zemljama EU.

Obim kreditiranja u Srbiji je, kako je rekla Tabaković, povećan tokom trećeg tromesečja, pre svega prema sektoru privrede, što je rezultiralo i ubrzanjem rasta ukupnih kredita nemonetarnom sektoru sa 6,3 na 6,6%, a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je ispod pretkriznog nivoa i u septembru je iznosilo 3,55%.

"Deficit na tekućem računu platnog bilansa u devet meseci ove godine bio je za oko 23% manji nego u istom periodu 2020. i iznosio je 3,5% BDP. Izvoz robe je međugodišnje povećan za 30,2%, a uvoz za 24,5%. Rast izvoza bi bio i veći da nije bilo zastoja u globalnim lancima snabdevanja, koji utiču na aktivnost na našim najvažnijim izvoznim tržištima, pre svega u Nemačkoj", rekla je Tabaković.

Dodala je da se očekuje da učešće tekućeg deficita u BDP u 2021. bude 4%, a u srednjem roku od 4 do 5% uz punu pokrivenost neto prilivima stranih direktnih investicija.

Istakla je da je NBS povećala projekciju priliva stranih direktnih investicija za ovu godinu na oko 3,4 milijarde evra jer sada iznosi više od tri milijarde evra.

Kao garanciju stabilnosti i otpornosti domaće ekonomije na potrese iz međunarodnog okruženja, NBS je kako je rekla, uprkos svim izazovima, uspela da poveća devizne rezerve na rekordno visok nivo na 16,3 milijarde evra krajem oktobra, što obezbeđuje pokrivenost uvoza robe i usluga od oko šest i po meseci i dvostruko je više od standarda adekvatnosti deviznih rezervi.

Tabaković je istakla da je "činjenica da na potrese iz međunarodnog okruženja NBS ne može da utiče, ne može da otkloni zastoje u snabdevanju u glavnim svetskim lukama, niti može da uspostavi ravnotežu i spreči rast cena na globalnom tržištu nafte i gasa, ali da može, zajedno s Vladom da ne dozvoli stvaranje uslova koji bi vodili trajnijem ubrzanju inflacije, a da se to posebno odnosi na relativnu stabilnost deviznog kursa, koja će se očuvati i u narednom periodu".

Prema rečima direktora u NBS Save Jakovljevića, postoji mogućnost da rast BDP ove godine bude i veći od projektovanog.

"U okviru revidirane projekcije bili smo konzervativni po pitanju rasta BDP u četvrtom tromesečju 2021. godine, uvažavajući rizike koji su trenutno prisutni. Ako se to ima u vidu, postoji mogućnost da rast BDP u ovoj godini bude i veći od trenutno projektovanog", rekao je Jakovljević.

Dodao je da se pozitivan doprinos rastu BDP ove godine očekuje od svih sektora, izuzev poljoprivrede, koja će, usled suše, najverovatnije zabeležiti pad od oko 5%.

Jakovljević je rekao da, iako su 2020. fiksne investicije bile neznatno smanjene, očekuje se da 2021. zabeleže realni rast od oko 16% i da doprinesu rastu BDP sa oko 3,6 procentnih poena.

"Iako postoji mogućnost da ne dođe do očekivane stabilizacije i postepenog pada svetskih cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, teško da bi 2022. mogao da se ponovi njihov rast od oko 70% i 40%  koliko ćemo otprilike u proseku dostići ove godine", rekao je Jakovljević.

Na pitanje novinara da li cene mogu da rastu iz psiholoških razloga Tabaković je rekla da taj uticaj ne može da se zanemari, ali i da je teško merljiv.

Ona je ocenila da taj psihološki efekat ne treba da se potceni, ali da ne treba ni da se preceni, a da će se privrednicima koji budu neopravdano podizali cene to vratiti kao bumerang jer će izgubiti kupce.

Odgovarajući na pitanje zašto su povećani pritisci na slabljenje dinara Tabaković je rekla da je kraj godine i da privrednici isplaćuju dividende vlasnicima, nerezidentima, zbog čega je povećana tražnja deviza.

Istakla je da se NBS trudi da uskladi ponudu i tražnju deviza i da intervencija centralne banke radi očuvanja relativne stabilnosti kursa ne treba da zabrinjava jer su stvorene rezerve za takve situacije.

Izvor: Beta

Foto: Beta