U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu 30. novembra je obeležen završetak projekta za razvoj novih proizvoda i usluga srednjih i malih preduzeća kroz komercijalizaciju istraživanja, u koji su Vlada Srbije i Evropska unija od 2018. godine uložile ukupno 4,5 miliona evra.

U projekat, koji je rezultirao razvojem 56 novih prozvoda i usluga od kojih je polovina izašla na tržište, Vlada Srbije je uložila dva miliona evra, a EU 2,5 miliona iz pretpristupnih fondova IPA 2014.

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre rekao je da ulaganje u inovacije nije izbor već moranje za rešavanje zdravstvenih, duštvenih i drugih pitanja.

"Inovacije su nam potrebne kako bi digitalna i ekološka tranzicija bile uspešne. Bez novih tehnologija nećemo uspeti da se izborimo sa klimatskim promenama. Ovo su grantovi, odnosno bespovratna sredstva evropskih poreskih obveznika koje smo uložili u razvijanje ekosistema za inovacione delatnosti u Srbiji", rekao je Žofre i dodao da će od srpskih inovacija koristi imati i srpski i evropski potrošači.

Među inovacijama srpskih preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija su i tehnologija za virtuelne ture kroz ustanove kulture, bezglutenski krekeri, sistemi za automatizaciju video produkcija.

Tako će na primer, uz pomoć jednog od ovih startapa, snimanje sednica Skupštine Srbije od narednog saziva biti automatizovano, tj. uz manje ljudskih resursa i uz mogućnost da operateri ne moraju da budu fizički u prostoru gde se snimanje odvija.

"Radi se o projektima koji su visoko-tehnološki, samim tim su rizični, zahtevaju istraživanje i razvoj i rezultati, posebno kada je u pitanju komercijalizacija, dođu tek nekoliko godina posle same implementacije", rekao je direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac.

Dodao je da je podneto 15 prijava za patente.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da četvrta industrijska revolucija jeste tehničko-tehnološki proces praćen digitalizacijom, ali i društveni proces.

"Ona ne vodi ka dehumanizaciji već olakšava svakodnevni život svima nama", rekao je i dodao da su nauka i inovacije uvek unapređivale civilizaciju.

Vlada Srbije, naveo je, nastoji da finansijski podrži projekte koji će unaprediti nauku, ali i imati praktičnu primenu u svakodnevnom životu.

"Do sada je podneto više od 3.380 prijava inovativnih projekata", rekao je.

Ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je da se pri odabiru projekta koje će finansirati Ministarstvo i EU konsultuju o tome koje će koristi od projekta imati građani.

"Suština je da se nauka primeni, što će doneti impuls razvoju koji je vrlo važan, ali i konkretnu komercijalnu dobit mladim preduzetnicima koji su se odlučili za inovacije koje su vrlo rizična investicija i uvek treba nekoliko godina da se vide rezultati", rekla je ona.

U toku je i javni poziv koji traje do 15. marta 2022. za projekat kroz koji će Vlada Srbije i EU dodatno podržati unapređenje inovacionih kapaciteta malih i srednjih preduzeća. Prijave se podnose preko e-portala Fonda za inovacioni razvoj.

Direktorka naučno-tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović Grković rekla je da se napredak u oblasti visoke tehnologije u Srbiji dogodio sinergijom Vlade Srbije i značajnih ulaganja od strane EU.

"Srbija ima orgroman potencijal za inovacije, posebno u sektoru obrazovanja i nauke, a mi kao tim učili smo od primera najbolje prakse EU i Izraela kako da brzo razvijemo model primeren našim uslovima, koji može najbrže moguće otključati ovaj potencijal i staviti ga u funkciju", rekla je Danilović Grković.

Joksimović: Bilo bi neobično da EU ne otvori bar jedan klaster do kraja godine

Ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je na skupu i da očekuje otvaranje bar jednog klastera do kraja godine u okviru evropskih integracija Srbije, rekavši da bi bilo neobično da se to ne dogodi jer su sve članice EU učestvovale u pisanju Izveštaja Evropske komisije u kom je data preporuka da se klasteri otvore.

"Mislim da bi bilo veoma neobično da ne otvorimo nijedan klaster, očekujem otvaranje klastera. Da li će biti jedan ili dva, to će zavisiti od procene svake zemlje članice, na kraju dogovor mora da se donese konsenzusom", rekla je Joksimović novinarima.

Ona je dodala da je Evropska komisija "jasno u Izveštaju o napretku preporučila otvaranje dva klastera sa Srbijom, klaster 3 - inkluzivni rast i konkurentnost i klaster 4 - zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost".

"Po novoj metodologiji prvi put je Izveštaj o napretku pisan uz aktivno učešće i kontribuciju zemalja članica. Bilo bi neobično da sada zemlje članice ne podrže otvaranje makar jednog klastera ako su svi zajedno učestvovali u pisanju Izveštaja i u zaključcima koji preporučuju otvaranje", dodala je ministarka.

Izvor: Beta

Foto: Beta