Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije, koji će biti održan 16. januara 2022. godine. Na referendumu građani će se izjasniti o pitanju: "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?"

Dačić je odluku o raspisivanju republičkog referenduma potpisao 30. novembra uveče nakon sednice Skupštine Srbije.

Na toj sednici poslanici su usvojili Akt o promeni Ustava Srbije, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava, čime su se i stekli uslovi za raspisivanje referenduma.

Referendum će biti održan  po izmenjenom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, usvojenom 25. novembra. Glavna novina je ukidanje obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma.

Predložene promene Ustava odnose se na deo o pravosuđu, a ministarka pravde Maja Popović rekla je tokom skupštinske rasprave da je njihov cilj "povećanje pravne sigurnosti građana" jer im samo nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo garantuju zaštitu prava u sudskim postupcima.

Ministarka je objasnila da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca, te da sudije više neće birati Skupština, već Visoki savet sudstva (VSS).

VSS će činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana treba da budu istaknuti pravnici i njih će birati skupština dvotrećinskom većinom, dok će predsednik vrhovnog suda biti član saveta po položaju.

Tužioce će birati Visoki savet tužilaca (VST) koji ima 11 članova. Petoro članova biraće tužioci, četvoro Skupština na predlog odbora dvotrećinskom većinom, a vrhovni javni tužilac i ministar pravde biće članovi VST po pložaju.

Ministarka je objasnila i kako će se birati kadrovi kad nema dvotrećinske većine ili tropetinske većine i rekla da komisiju za izbor čine predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni tužilac i Zaštitnik građana.

Ustavne promene odnose se i na stalnost sudijske funkcije, na vraćanje naziva Vrhovni sud i jačanje funkcije tužilaca.

Popović je u parlamentu rekla i da su promene Ustava predviđene akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, sa Evropskom unijom.

"Reforme u oblasti pravosuđa su i uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta EU", rekla je Popović.

U raspravi koja je usledila poslanici su izrazili "nepodeljenu podršku" predlogu Akta o promeni Ustava, a jedina kritika čula se od poslanice iz Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Selme Kučević.

Kučević je ukazala na kritike stručne javnosti koja nije učestvovala u izradi ustavnih amandmana, da će i pored predloženih promena pravosuđe ostati u podređenom položaju u odnosu na vlast.

"Propustilo se definisanje sadržine sudske vlasti, izostavljene su bitne garancije kao što je sudski budžet i plate koje odgovaraju dostojanstvu sudija i težini funkcije koju obnašaju" rekla je Kučević. Ona je dodala da parcijalne izmene ustava neće doprineti bržem približavanju Srbije EU.

Ministarka pravde je poslanicu Kučević optužila da iznosi neistine i rekla da je stručna javnost bila uključena u donošenja odluka i da je na promenama "čestitao predsednik Venecijanske komisije" Saveta Evrope.

Venecijanska komisija, telo stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, ocenila je 24. novembra da je u revidiranom predlogu amandmana na Ustav Srbije ispunjena većina njenih prethodnih ključnih preporuka, ali je istakla da je potrebno smanjiti rizike od politizacije Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Komisija je, međutim, istakla da preporuka koja se odnosi na mehanizam protiv deblokade za izbor članova Visokog saveta sudstva nije uvažena, a da je ona koja se odnosi na sastav Visokog saveta tužilaštva samo delimično primenjena.

"Iako rešenja predložena u revidiranom predlogu amandmana u vezi sa ove dve preporuke nisu u suprotnosti sa međunarodnim standardima kao takvima, Komisija želi da još jednom insistira na potrebi da se smanji rizik od politizacije dva Saveta", saopštio je Savet Evrope.

"Komisija ponavlja važnost inkluzivnih konsultacija sa opozicijom, zainteresovanim stranama i civilnim društvom, kao i transparentnosti, posebno s obzirom na ustavni referendum koji će morati da bude organizovan i kome treba da prethodi objektivna kampanja informisanja javnosti i odgovarajuće izveštavanje javnih i privatnih medija", naveo je u saopštenju Savet Evrope.

Pojedine nevladine organizacije ocenile su da predložene izmene Ustava neće onemogućiti uticaj politike na pravosuđe.

Direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović ocenila je da će te izmene doneti određena unapređenja kada je reč o sudstvu, ali da ostaje problem što će u Tužilačkom savetu sedeti politički izabrane ličnosti.

"Reč je o vrhovnom javnom tužiocu, koji je politička figura i koji svojim autoritetom utiče na donošenje odluka. U tom savetu i dalje će ostati ministar pravde, koga bira Narodna Skupština i koji je par ekselans politička figura", rekla je Golubović.

Ona je dodala da će članovi tog tela će biti i "istaknuti pravnici", koje takođe bira parlament, čime će "imati većinu pri odlučivanju.

Profesorka ustavnog prava Univerziteta Union, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Violeta Beširević takođe je ocenila da predviđene promene Ustava ne otklanjaju uticaj politike na pravosuđe jer iako se neki postojeći kanali za to uklanjaju, kao što je prvi izbor sudija u Skupštini Srbije, otvaraju se novi.

"Država se neće odreći uticaja na rad tužilaštva koje u ovim izmenama nije zamišljeno kao samostalno i nezavisno, bez čega nema ni nezavisnih sudova. Jer, u našem sistemu, tužilaštvo odlučuje o istrazi i da li će biti pokrenuta", naglasila je Beširević, napominjući da parlament treba da odražava politički pluralizam u društvu, ali da to u Srbiji očito nije tako.

Izvor: Beta

Foto: Beta